Korona virus, Srbija i stariji od 65: Od zabrane kretanja do brige da su zaboravljeni

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Proletnje zatvaranje nas 65+ je bilo nehumano, neljudski. Bolje da se ne sete ni sada nas. A groblja vam zaboraviti necu!!!

2. 65+ idu i za ambasadore. Lazanski ima bar 67. Bas kao i D. Buljosevic, koji je takodje ilegalno na funkciji

3. Matorih se sete samo kao nepotrebnog balasta koji „opterećuje“ PIO fond, jer bi se te pare mogle utopiti na mnogo „korisniji“ način. E, tad kad se sete ima i znakova da su se setili. Naprimer, nepisano je pravilo da pri lečenju, što je starcima, gle čuda, vrlo važno, postoji različit tretman za one 60- od onih 60+. Penzije se obračunavaju na sramno nerealan način, pa čovek koji je pošteno radio sav svoj vek, od te bedne crkavice ne može da sastavi kraj sa krajem – slobodno može da crkne (poručuje mu vlast). I crkava pre nego što bi crk’o da je imao normalnu stečenu penziju. To je u skladu sa prvim zaključkom. Da bi se zabašurio ovaj podmukli lapot i da bi se zamazale oči matorcima, koji su od teškog života u ovoj zemlji već obnevideli, daju im se licemerno „popusti“, na raznoraznim „akcijama“ (tj. rasprodajama bofl robe) penzionerima. S tim što se akcije organizuju tako da cena kobajagi ripne, pa je onda „spuste“ na onu cenu po kojoj se roba i inače prodaje. Mogu, recimo, da plate desetak posto jeftinuju kartu za autobus ili avion, što im vrlo mnogo „popravlja“ penzionerski budžet… Licemerja kol’ko duša ište. Ili će, pak, ministar da dođe i da se slika sa matorcima i da, glumeći egzaltaciju kliče kako su penzioneri doborovoljno dali deo penzije iz patriotskih razloga, pa sad traže rezultate. Kom penzioneru je ova država podnela izveštaj o rezultatima penzionerskog gladovanja i lipsavanja od boleština?
   Penzioneri, poštenjačine stare, srećna nova godina, uz želju da dočekate živi pelcovanje koje je tzv. premijerka pomeruila za godinu dana, a glavni obećao onomad za kraj ove godine.
   Za kraj, da ne bude zabune, i ja sam mator i mnogo pamtim i zato ni jednoj vlasti niti partiji ič ne verujem. U životu me držalo i do sada održalo pravilo „u se i u svoje kljuse“ i, kako je pevao Džo Koker, mala pomoć prijatelja.