Princa Vilijama i njegove planove kako da smanji broj beskućnika čekaju veliki izazovi.
Nisu u pitanju samo praktična pitanja sakupljanja sredstava i izgradnje hiljade dodatnih stambenih jedinica i organizovanja službi podrške.
Budimo iskreni, biće i cinizma o bogatom zemljoposedniku, sa nekoliko imanja u posedu, koji poziva druge da se bore protiv beskućništva.
Grejem Smit, generalni direktor anti-monarhističke grupe Republika, nazvao je „neosetljivim i licemernim to što se princ bavi ovim pitanjem, imajući u vidu prekomerno bogatstvo koje mu dajemo na poklon“.
- Životne lekcije princa Vilijama: „Moja deca će naučiti šta znači beskućništvo“
- Princ Vilijam proslavio 40. rođendan pomažući beskućnicima
- Da li je Vilijamova titula princ od Velsa čast ili poniženje
Tim princa Vilijama savršeno je svestan mogućnosti takvih kritika.
Ali, njihov argument je da princ od Velsa koristi privilegovanu poziciju u dobre svrhe, upotrebljavajući vlastitu vidljivost da pogura kampanju.
Beskućništvo je tema kojom se princ lično bavi već godinama.
Njegova majka Dajana ga je vodila u razne posete da bi se susretao s onima kojima je pomoć preko potrebna, a i sam je aktivni pokrovitelj dobrotvornih organizacija kao što su Senterpoint i Pesidž.
Pokrenuvši inicijativu na projektu u Bornmautu, princ je lako uspostavio komunikaciju sa ljudima govoreći o njihovom iskustvu beskućnika – i to na način koji kao da ih je zatekao.
Oni su kasnije govorili koliko je neočekivano opušteno i racionalno delovao, razgovarajući sa njima o beskućništvu i kako ono utiče na njihovo samopoštovanje i osećanje izolovanosti.
Princ Vilijam sada želi da odvede kampanju korak dalje, da reči pretvori u dela, sa mnogo više konkretne inicijative za stvaranje dodatnih mesta za život i značajnim smanjenjem broja beskućnika u narednih pet godina.
Ovaj projekat nazvan „Dolazak kući“ deo je i šireg plana modernizacije imidža princa Vilijama i Ketrin, u kom će naglasak biti na postizanju stvarnih promena.
Oni žele da za sobom ostave trajno nasleđe, a ne samo priče o modnim kombinacijama koje su nosili.
Hoće i da se usredsrede na služenju javnosti bar u onoj meri u kojoj izazivaju spektakl.
„Ovo je jednako značajna intervencija kao i bilo koja koju je izveo njegov otac dok je bio princ od Velsa“, kaže istoričar ser Entoni Seldon o razmeri njihove ambicije.
Ali ser Entoni dodaje da to znači i uplitanje u oblasti „obično rezervisane isključivo za izabrane političare“.
Profesionalni rizik za bilo kog princa od Velsa jeste da ga optuže za uplitanje u politiku.
A bilo kakvo učešće u borbi protiv nestašice dostupnih mesta za stanovanje izuzetno je politizovano pitanje, pogotovo u vreme kad vlada velika nervoza zbog skoka cena stanarine i hipotekarnih troškova.
Ali optužba da ste malo previše politički nastrojeni možda i nije nešto mnogo loše, prema kraljevskoj spisateljici profesorki Polin Meklaran, naročito kad su u pitanju mlađe generacije.
„Pravi rizik je zapravo biti nebitan
„Princ Vilijam mora da bude u dodiru sa mladima. On mora da radi nešto više od običnog presecanja vrpci, smeškanja i odmahivanja. On mora da uzvrati nečim konkretnim javnosti“, kaže profesorka Meklaran.
U tom pogledu, biti viđen kao neko ko pomera granice i bori se za pravu stvar biće doživljeno kao nešto izrazito pozitivno, dodaje ona.
- Krunisanje kralja Čarlsa: Princ Hari kao odbačeno dete
- Princ Hari, Megan i kraljevska porodica – šta je pošlo naopako
- Princ Hari: Mediji su mi uništavali mentalno zdravlje
Princ Hari ima vlastitu misiju u borbi protiv tabloida, a sada će princ Vilijam poći u borbu protiv beskućništva.
Ali profesorka Meklaran kaže da će ključna za njegov kredibilitet biti demonstracija da je dao lični doprinos.
Kraljevska fondacija princa i princeze od Velsa za početak izdvaja oko tri i po miliona evra – sa 580.000 evra početnog kapitala za inicijative na šest lokacija.
Ali za građevinske projekte, to i nije prevelika pomoć.
Samo projekat restauracije Bakingemske palate ima budžet od oko 429 miliona evra.
Bilo je i izveštaja o planovima za socijalna stanovanja na zemljištu princa Vilijama vojvodstvo od Kornvola, ali ništa nije definitivno potvrđeno.
Što se tiče potražnje, prema tvrdnjama princovog projekta postoji 300.000 beskućnika, a lokalne vlasti u Engleskoj kažu da imaju 1.2 miliona ljudi na listama čekanja na stanove.
Ali, ako će mnogo više novca morati da bude sakupljeno da bi se ostavio bilo kakav značajan trag, znači da će morati da se postigne mnogo više sporazuma, a sa njima dolaze rizici po reputaciju.
Kad kraljevski svet dođe u dodir sa stvarnim svetom, stvari umeju da postanu komplikovane.
Ljudi koji doniraju novac ili žele da učestvuju u projektu imaće vlastite motive za to.
Otvaranje stambenih naselja sa sobom će nositi i odgovornost ako bude bilo problema.
A privući će i više kritika.
- Poruka princa Vilijama: Spasite Zemlju, umesto što se trkate ko će prvi u svemir
- Princ Vilijam i Dejvid Atenboro pokreću nagradu za spas planete
- Srećan Dan očeva: Princ Vilijam objavio fotografiju sa porodičnog odmora
Ljudi će možda uporediti pozive za više socijalnog stanovanja sa vojvodstvom Kornvol koje reklamira luksuzne kolibe za odmor, ponekad za više od 3.000 funti nedeljno.
Dugoročno gledano, istoričarka profesorka Heder Džons kaže da se prethodni princ od Velsa suočavao sa sličnim pritiscima zbog političkih angažovanja – ali u praksi javnosti ima običaj da saoseća sa tim.
„Britanska javnost je u prošlosti dobro reagovala na članove kraljevske porodice koji su pomerali granice kad su u pitanju dobrotvorne akcije koje su promovisali“, kaže Džons sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Smatralo se i da je kralj Čarls Treći nekada izlazio iz okvira vlastite uloge kampanjama za zaštitu životne sredine, ali njegovi nekadašnji argumenti danas deluju sasvim opšteprihvaćeno.
Profesorka Džons kaže da postoji dug istorijat kraljevskog angažovanja u poboljšanju stanovanja koji seže sve do kraljice Viktorije i princa Alberta.
Skorašnja anketa koju je sproveo Ipsos takođe je pokazala da ljudima mnogo manje smetaju konvencije kraljevske neutralnosti nego što bi se očekivalo.
Projekat princa Vilijam je tek u začetku.
Ali mnogo teže dugoročno pitanje biće da li je on stvarno funkcionisao.
Da li je broj beskućnika zaista opao?
Liđija Teišera, generalna direktorka Centra za pomoć beskućnicima, pozdravila je prinčevu podršku, ali ističe „duboko ukorenjene probleme kao što su dugoročne nestašice dostupnog stanovanja, ekonomska nejednakost i trendovi migracija.“
„Okončanje beskućništva za stalno nije nikakva zakulisana nauka. Dokazi pokazuju da je mnogo teže od nje“, kaže ona.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
