Smrt kraljice Elizabete Druge izazvala je izliv tuge i iskreno odavanje počasti svetskih lidera i velikog broja ljudi.
Mnogi u bivšim britanskim kolonijama otvoreno su odali počast uspomenama na kraljicu, dok su drugi podelili fotografije na kojima njeno veličanstvo posećuje njihove zemlje.
Ali divljenje nije jednoglasno.
Za neke, njena smrt je ponovo probudila sećanja na krvavu istoriju kolonijalne vladavine – zločine nad starosedocima, krađu statua i artefakata iz zapadnoafričkih nacija, zlata i dijamanata iz južne Afrike i Indije, ropstva i ugnjetavanja.
Dok je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa opisao kraljicu kao izvanrednu javnu ličnost koju će se rado sećati mnogi širom sveta, opoziciona partija boraca za ekonomsku slobodu (EFF) rekla je da neće biti među onima koji tuguju.
„Tokom sedamdesetogodišnje vladavine kao kraljica, ona nikada nije priznala zločine koje su Britanija i njena porodica počinili širom sveta i zapravo je bila ponosni barjaktar zločina“, navodi se u saopštenju treće po veličini stranke u zemlji.
„Njena smrt nas podseća na tragičan period u ovoj zemlji i istoriji Afrike.“
Na društvenim mrežama kritičari su otišli mnogo dalje.
Tvitove koje je objavila Udžu Anja, američka profesorka rođena u Nigeriji, nekoliko sati pre kraljičine smrti, izazvali su oštru raspravu.
Tviter je uklonio jedan tvit zbog kršenja pravila.
U drugom tvitu je napisala:
„Ako neko očekuje da izrazim bilo šta osim prezira prema monarhinji koja je nadgledala vladu i koja je sponzorisala genocid, masakrirala i raselila pola moje porodice i posledice koje oni koji su danas živi još pokušavaju da prevaziđu, možete samo da nastavite da se nadate.“
Njen tvit je očigledno referenca na rat u Bijafranu kasnih 1960-ih, u kojem je Britanija podržala i naoružala nigerijsku vladu koja je blokirala, izgladnjivala i na kraju slomila secesioniste samoproglašene Republike Bijafra.
Korisnik Tvitera, @ParrenEssential, odgovorio je da se Nigerijci ne ponašaju tako, dodajući:
„Pogrešno predstavljate našu kulturu i našu zemlju.“
Drugi su rekli da je ogorčenje osobe u trenutku kraljičine smrti „neafričko“.
Na dan kraljičine smrti pojavili su se i postovi u kojima se zahteva povratak dijamanta Zvezda Afrike, koji je iskopan u Južnoj Africi 1905. i koji se sada nalazi u Britanskim krunskim draguljima.
Mnogi ga nazivaju „ukradenim“.
Iako ga je kupila vlada Transvala i poklonila britanskoj kraljevskoj porodici u znak lojalnosti, na društvenim mrežama preovladava stav da je njen pravi vlasnik južnoafrički narod.
Korisnik Tvitera @Qban_Linx rekao je da bi dijamant od skoro 400 miliona evra – čiji se najveći komad nalazi u kraljevskom žezlu, koji nose monarsi na krunisanju – mogao da pokrije troškove visokog obrazovanja za 75.000 južnoafričkih studenata.
Slično negodovanje bilo je i u Indiji, gde je hešteg „Kohinur“ brzo počeo da se pojavljuje posle smrti kraljice Elizabete – referenca na veliki dijamant u kraljevskoj kruni koji će navodno nositi nova kraljica supruga.
Drugi kritičari kažu da je kraljica trebalo da iskoristi moć i uticaj kako bi osigurala da ljudski ostaci onih koji su se borili protiv britanske kolonijalne vlasti budu vraćeni.
Kenijci i Južnoafrikanci traže glave heroja poput Koitalela Samoeija, koji je predvodio otpor Nandi u današnjoj Keniji krajem 19. veka, i kralja Hinca Kakavula iz južnoafričkog kraljevstva Kosa, koji je ubijen 1835.
Tela su osakaćena, a njihove glave su odnešene u Britaniju kao trofeji.
Ostalo je upamćeno i brutalno ubijanje Kenijaca tokom pobune Mau Mau.
Gitu Va Kahengeri, koji se pridružio pobuni kao sedamnaestogodišnjak pre 81 godinu, priseća se da su ga britanske snage zatočile u logoru, tukle i uskraćivale hranu.
„Okupirali su moju zemlju, koja mi pripada po rođenju“, rekao je on novinskoj agenciji Rojters.
„Ali mi oplakujemo kraljicu jer je ona ličnost, ljudsko biće“, rekao je on.
„Žao nam je što ljudi umiru.“
Kenijski predsednik Uhuru Kenijata, koji je kraljicu nazvao „ikonom nesebične službe“, našao se na udaru kritike nekih Kenijaca zbog proglašenja četvorodnevne nacionalne žalosti.
Ijan Kama, bivši predsednik Bocvane, bio je još jedan koji je branio kraljičino nasleđe, opisujući je kao nezamenjivu.
„Kolonijalizam nije nešto što želimo da pamtimo, to je bio mračni period“, rekao je on.
„Kraljica je to nasledila, ona nije bila arhitekta… Ali kada se pojavila kao da je htela da popravi štetu koju je naneo kolonijalizam, rekla je da nismo iznad vas, želimo da učestvujemo u vašem razvoju i pomoći vam da rastete kao nacije“.
„Kontinent bi na nju trebalo da gleda kao na nekoga ko je „doneo novu eru iz mračne prošlosti“, rekao je.
Mnogi su rekli da se kraljica nikada nije izvinila za zločine počinjene u ime imperije.
Ona je, međutim, priznala „uznemirujuće“ i „teške epizode“, kao što je masakr u Amricaru, u severnoj Indiji, 1919.
Pre nego što je posetila lokaciju 1997, gde je britanski general naredio trupama da pucaju na demonstrante u ograđenoj bašti, odakle nisu mogli da pobegnu, održala je govor izražavajući žaljenje.
„Istorija se ne može ponovo pisati, koliko god ponekad poželeli drugačije.
„Ona ima trenutke tuge kao i radosti. Moramo učiti iz tuge i graditi radost.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
