Iranske vlasti se suočavaju sa najozbiljnijim izazovom od Islamske revolucije u zemlji 1979. godine.
Sada snage bezbednosti žestoko odgovoraju, a internet je gotovo potpuno onemogućen.
Odgovor vlasti ovakvih razmera nije viđen u prethodnim krizama.
Mnoge ulice, koje su nekada odzvanjale gnevnim povicima protiv režima, sada se polako stišavaju.
„U petak, 9. januara bilo je neverovatno mnogo ljudi, masa je bila ogromna i bilo je mnogo pucnjave.
„U subotu uveče, 10. januara sve je postalo mnogo, mnogo tiše“, rekao je za BBC na persijskom stanovnik Teherana.
„Ako izađete napolje, znači da želite da umrete“, rekao je iranski novinar.
Ovog puta, unutrašnji potres dodatno je podstaknut pretnjom iz inostranstva.
Američki predsednik Donald Tramp je ponovio mogućnost vojne intervencije sedam meseci posle napada Sjedinjenih Država (SAD) na ključna nuklearna postrojenja tokom 12-dnevnog rata između Irana i Izraela, koji je oslabio režim.
Analogijom koju često koristi američki predsednik, to je Iranu dalo „još jednu kartu“ za igru.
Tramp kaže da je Teheran pozvao da se opet sedne za pregovarački sto.
Međutim, Iran sada u ruci nema dobre karte, a Tramp kaže da bi možda ipak morao da preduzme neku vrstu akcije pre bilo kakvog sastanka, jer pregovori neće moći da umire svu užarenost ovih nemira.
Iran neće popustiti pred zahtevima SAD-a, među kojima je i potpuna obustava obogaćivanja uranijuma, jer bi to značilo da Teheran treba da pređe crvene linije koje su utkane u samu srž strateške doktrine ove teokratije.
Kakav god da je pritisak u ovom trenutku, nema znakova da iranske vođe menjaju kurs.
- Zašto su tekući protesti u Iranu drugačiji nego prethodni
- Protesti u Iranu: Stotine poginulih, Amerika razmatra ‘razne opcije’ za intervenciju
- Ko upravlja Iranom
„Njihov instinkt je da stegnu obruč, da pokušaju da prežive ovaj trenutak, a onda da vide kako dalje“, kaže Vali Nasr sa Fakulteta za napredne međunarodne studije Univerziteta Džonsa Hopkinsa, koji je autor knjige „Velika strategija Irana (Iran’s Grand Strategy)“.
„S obzirom na njihove probleme sa SAD-om, sa Izraelom, sa sankcijama, čak i ako uguše ove proteste, nemaju mnogo mogućnosti da poboljšaju život Iranaca.“
Ova nedelja mogla bi da bude odlučujuća u pogledu daljeg toka događaja – da li će Iran i širi region utonuti u novi talas vojnih napada i da li će sirova sila potpuno slomiti ove proteste, kao što je to bio slučaj u prošlosti.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je 12. januara rekao diplomatama u Teheranu da je „situacija sada pod potpunom kontrolom“.
Napolju, na jakom dnevnom svetlu, ulice Teherana ispunile su mase ljudi koje je vlast pozvala da izađu i povrate ulice od demonstranata.
Pet dana od sveobuhvatnog prekida komunikacija, još jezivija slika ipak pronalazi put do sveta putem satelitskih komunikacionih terminala Starlinka, što odražava tehničku snalažljivost i hrabrost Iranaca.
Svedočenja lekara o bolnicama pretrpanim ranjenima, jezivi snimci improvizovanih mrtvačnica na otvorenom sa dugim redovima crnih vreća za tela, glasovne poruke poslate novinarima BBC-ja na persijskom u kojima se izražavaju šok i strah.
Brojke rastu.
U poslednjem talasu nemira 2022. i 2023. godine, koji je trajao više od šest meseci, organizacije za ljudska prava zabeležile su oko 500 smtrnih slučajeva i više od 20.000 hapšenja.
Sada, za samo nekoliko nedelja, izveštaji ukazuju da je broj poginulih već mnogo veći i da je više od 20.000 ljudi do sada privedeno.
Vlada ne poriče da se dešava krvoproliće.
Državna televizija takođe prikazuje snimke improvizovanih mrtvačnica, čak i priznaje da su neki demonstranti ubijeni.
Pogledajte snimak niza crnih kesa s telima u Iranu
Ulice Irana su gorele, a državne zgrade se paljene dok je bes demonstranata buktao.
One su simboli sistema, a vlast napade na javnu imovinu osuđuje kao delo „terorista i pobunjenika“.
Sada se i pravni jezik pooštrio, pa vlast govori da će „vandali“ biti optuženi za „vođenje rata protiv Boga“ i da će se suočiti sa smrtnom kaznom.
Režim glavnu krivicu za pobunu u zemlji svaljuje na strane neprijatelje, što je šifrovani naziv za Izrael i SAD.
Ovog puta, njihovu optužbu dodatno podgrevaju i jasne razmere infiltracije izraelske obaveštajne službe Mosada tokom njihovog 12-dnevnog rata prošle godine.
Svaki novi nemir u Iranu pokreće ista pitanja: koliko daleko sežu ovi protesti, ko izlazi na ulice i trgove, i kako će vlasti odgovoriti?
- Pramen kose i talas besa: Šta se stvarno promenilo u Iranu posle protesta ‘Žena, život, sloboda’
- Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije
- Od Avganistana do Irana: Zašto je sve Amerika intervenisala na Bliskom istoku
Ovaj poslednji talas nemira je jedinstven po mnogo čemu.
Počeo je na najobičniji način.
Trgovci koji prodaju uvozne elektronske uređaje u Teheranu su 28. decembra bili šokirani iznenadnim padom vrednosti nacionalne valute.
Zatvorili su radnje, stupili u štrajk i pozvali druge na bazaru da im se pridruže.
Prvobitan odgovor vlasti bio je brz i pomirljiv.
Predsednik Masud Pezeškijan obećao je dijalog i priznao „legitimne zahteve“ u zemlji u kojoj inflacija dostiže skoro 50 odsto, a pad vrednosti valute stvara dodatne probleme običnim ljudima koji već teško žive.
Nova mesečna pomoć, u iznosu od oko sedam dolara, brzo je uplaćena na bankovne račune svih građana da se makar malo ublaži situacija.
Cene su, međutim, dodatno skočile, a nemiri su se proširili.
U roku od tri nedelje, Iranci su protestovali svuda – od siromašnih provincijskih varoši do velikih gradova – zahtevajući ekonomske i političke promene.
Sada više nema brzih i jednostavnih rešenja, jer problem je sam sistem.
Iran je slomljen usled godina razarajućih međunarodnih sankcija, lošim upravljanjem i korupcijom, dubokim besom zbog ograničenja društvenih sloboda i mukom zbog cene ovog dugotrajnog sukoba sa Zapadom.
Za sada se čini da se sistem još drži.
„Najvažniji element koji još uvek nedostaje za potpuni slom sistema je odluka represivnih snaga da više nemaju korist od režima i da više nisu spremne da ubijaju za njega“, objašnjava Karim Sadžadpur, viši saradnik u Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir u Vašingtonu.
Pre izbijanja ove krize, znalo se da su najmoćniji ljudi u vladajućim krugovima u Iranu oštro podeljeni oko ključnih pitanja: da li i kako obnoviti pregovore sa SAD-om o novom nuklearnom sporazumu, kao i kako obnoviti strateško odvraćanje posle udaraca nanetih njihovim vojnim saveznicima i političkim partnerima tokom rata u Gazi.
Ali opstanak sistema, njihovog sistema, važniji je od svega.
Vlast je i dalje u rukama bolesnog 86-godišnjeg vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, ali on je okružen njegovim najodanijim braniocima, među kojima je i Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC), koji sada ima presudan uticaj na ekonomiju, politiku i bezbednost Islamske Republike Irana.
Poznato je da je pažnja samog vrha vlasti zaokupljena gotovo svakodnevnim pretnjama predsednika Trampa.
One su takođe podstakle široka nagađanja o tome kakav bi bio uticaj bilo kakve strane intervencije.
Vojna akcija bi mogla da ojača demonstrante, ali bi mogla i da ima suprotan efekat.
„Glavni uticaj bi mogao da bude jačanje jedinstva elite i suzbijanje podela unutar režima u trenutku povećane ranjivosti“, kaže Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u londonskom analitičkom centru Četam hausu.
Jedan od najglasnijih Iranaca koji pozivaju predsednika Trampa na intervenciju je prognani bivši prestolonaslednik Reza Pahlavi, čiji otac je svrgnut sa mesta šaha u Islamskoj revoluciji 1979. godine.
Ali njegov poziv, kao i bliske veze sa Izraelom, izazivaju kontroverze.
Drugi Iranci, od dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi, koja je i dalje u zatvoru u Iranu, do nagrađivanog reditelja Džafara Panahija, tvrde da promene moraju da budu mirne i da dođu unutar zemlje.
Pahlavi je u sadašnjim nemirima pokazao sposobnost da pomogne da se pobuna pokrene i oblikuje.
Njegovi pozivi početkom prošle nedelje na usaglašeno skandiranje izgleda da su izveli još više ljudi na ulice, uprkos hladnom vremenu.
Nemoguće je znati koliko podršku ima i da li ova snažna čežnja za promenom navodi neke da se čvrsto drže poznatog simbola.
Iranska zastava iz vremena pre revolucije, sa lavom i suncem, ponovo se zavijorila.
Pahlavi naglašava da ne želi da vrati monarhiju već da predvodi demokratsku promenu.
Međutim, u prošlosti se nije pokazao kao ujedinjujući činilac u podeljenoj iranskoj dijaspori.
Irance, među kojima su i oni koji i dalje podržavaju teokratski režim, more strahovi od propasti i haosa, finansijske nevolje i još mnogo toga.
Neki razmišljaju o reformama, a ne o revoluciji.
Istorija nas uči da kada se zapaljiva osećanja i sila sretnu na ulicama, promena može da dođe odozgo ili odozdo.
To je uvek nepredvidivo i često opasno.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Ko je Reza Pahlavi, izgnani sin poslednjeg iranskog kralja
- Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
- Šire se protesti i nemiri u Iranu zbog rasta troškova života, Tramp preti Teheranu
- ‘Kad iranski vrhovni vođa bude izašao iz skrovišta, predvodiće drugačiju zemlju’
- ‘Izveštavao sam o 40 ratova, ali nikad nije bilo kao 2025.’
- Masud Pezeškijan: Iranski predsednik koji je na vlasti, ali ne vlada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
