Migranti i izbeglice: Tri razloga zašto toliko mnogo ljudi želi da pređe iz Meksika u SAD

Priliv migranata na granicu rekordno je skočio tokom administracije predsednika Džozefa Bajdena, što mu izaziva ogromnu političku glavobolju pred izbore.

Ankete pokazuju da više od dve trećine Amerikanaca ne odobrava način na koji Bajden rešava ovo pitanje.

Njegov najverovatniji protivnik na novembarskim predsedničkim izborima Donald Tramp nedavno je kritikovao međupartijski predlog zakona koji pokušava da reši problem, rekavši da on nije dovoljno strog.

Ali nisu samo republikanci nezadovoljni prilivom migranata.

Demokratski gradonačelnici u gradovima koji se muče sa tim brojkama takođe su negodovali.

Za vreme Bajdenovog mandata privedeno je više od 6,3 miliona migranata dok su pokušavali da uđu ilegalno u SAD, što je više nego pod Trampom, Obamom ili Džordžom V. Bušom.

Razlozi za ovaj skok su složeni, a neki od faktora potiču još iz vremena pre ove vlade i nalaze se van kontrole SAD.

• „Egzodus siromaštva“: Hiljade migranata krenulo iz Meksika ka SAD
• Trauma, granica, zid, azil: Agonija zbog američkog sna
• Bajden kritikovao Trampa, a sada on nastavlja gradnju zida prema Meksiku
• Meksiko krivi graničnu politiku Amerike za smrt migranata u napuštenom kamionu

Pitali smo stručnjake šta se zapravo dešava.

1. Rast potražnje posle ukidanja zabrane kretanja

Ovaj broj počeo je da raste još 2018. godine, uglavnom podstaknut bekstvom ljudi iz Centralne Amerike od niza složenih kriza, u koje spadaju nasilje bandi, siromaštvo, politička represija i prirodne katastrofe.

Privođenja su opala ponovo u leto 2019. godine, što su američki zvaničnici pripisali pojačanoj kontroli Meksika i Gvatemale.

Najdrastičniji pad dogodio se početkom 2020. godine, kad su ograničenja uvedena zbog pandemije dovela do drastičnog smanjenja od više od 53 odsto između marta i aprila te godine.

Otkako su ove mere ukinute početkom 2021. godine, broj je postojano rastao, dostigavši rekord svih vremena od nešto preko 302.000 u decembru 2023. godine.

„Tad smo počeli ponovo da doživljavamo rast, prvenstveno ljudi iz Centralne Amerike, kad su ograničenja kretanja tamo i širom regiona počela da popuštaju“, kaže Arijel Ruiz Soto, politički analitičar iz vašingtonskog Instituta za migracionu politiku.

„Tad su počele da se dešavaju i krupnije promene, i tad smo počeli da dočekujemo mnogo raznovrsnije prilive, počev od Venecuele, ali i Kolumbije, Ekvadora i drugih daljih zemalja.“

Migranti sada pristižu i sa tako udaljenih lokacija kao što su Zapadna Afrika, Indija i Bliski istok.

Od migranata van američkih kontinenata, najveće povećanje stiglo je iz Kine.

Na američko-meksičkoj granici prošle godine je privedeno više od 37.000 kineskih državljana, što je oko 50 puta više nego pre dve godine.

2. Globalni migracioni trendovi

Povećanje broja migranata viđeno na američko-meksičkoj granici poslednjih godina dešava se i u vreme kada je, globalno gledano, migracija u bogatije zemlje na istorijski najvišem nivou.

Statistika koju je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila krajem prošle godine pokazuje da se 2022. godine u njenih 38 zemalja članica uselilo 6,1 miliona novih stalnih migranata – što je povećanje od 26 odsto u odnosu na 2021. i 14 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Broj ljudi koji su dobili azil u SAD udvostručio se 2022. godine, najviše podstaknut migrantima iz Venecuele, Nikaragve i Kube.

SAD je druga zemlja posle Nemačke po broju ljudi koji su na taj način migrirali.

„Doživljavamo raseljavanje širom sveta na nivou koji nije viđen nikad pre u istoriji, a ljudi se pojavljuju na našoj južnoj granici iz raznoraznih razloga“, objašnjava Horhe Louri, upravni direktor programa Američkog imigracionog saveta, vašingtonske neprofitne organizacije i grupe za zastupanje.

„Samo na našoj hemisferi imate četiri države koje su se raspale.“

Pogledajte video:

3. Od Trampa do Bajdena

Promena u Beloj kući 2021. godine takođe je doprinela svemu, tvrde pojedini stručnjaci.

Ključna poruka Trampa, čak i ako se nikada nije ostvarila u realnosti, bila je podizanje graničnog zida i povećanje broja deportacija.

Naslovi u medijima koje je izazvalo odvajanje dece od njihovih privedenih roditelja, proglašeno od mnogih svirepim, doprinelo je utisku da SAD zatvaraju granicu.

Pod Bajdenom je došlo do promene tona i politike.

Broj deportacija je opao, a politika „usmerena na odvraćanje“ kao što je rapidno sklanjanje migranata u Meksiko i podizanja graničnog zida bila je okončana.

Migranti su uslovno puštani u SAD da čekaju datume za pojavljivanje na imigracionim sudovima – što je proces koji često ume da potraje godinama.

Ljudi koji su pokušavali da pređu granicu tokom ovog perioda rekli su za BBC da su mislili da će ulazak i ostanak u SAD sada biti lakši.

A krijumčari ljudi iskoristili su promenu predsednika da stvore osećaj hitnosti među migrantima da sada treba da požure do granice.

„Deo problema je što oni misle da naprosto samo mogu da dođu. Mislim da im se tako nešto poručuje“, kaže Aleks Kuik, imigracioni pravnik i profesor na Univerzitetu Kejs Vestern Rizerv u Ohaju.

„Oni misle da postoji utabani put kojim se stiže dovde“, dodaje on.

„To je maltene kao pozivnica.“

S druge strane, neki aktivisti kritikovali su Bajdenovu administraciju i američke poslanike iz obe stranke zato što nisu sproveli temeljnu imigracionu reformu.

Poslednje krupna promena sistema dogodila se pre više od 30 godina, a sada izgleda kao da je međupartijski predlog zakona predstavljen ove nedelje u Kongresu osuđen na propast zbog protivljenja republikanaca.

Pogledajte i ovaj video: Migranti iz Hondurasa u potrazi za američkim snom

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]