Dodik i Putin

EPA
Poslednji susret Dodika i Putina, u septembru 2022. godine

Iako je Moskva od početka rata u Ukrajini gotovo potpuno izolovana, Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, to nije sprečavalo da poseti i odlikuje ruskog lidera Vladimira Putina.

Dodik je sada u novoj poseti Rusiji, gde će, kako je naveo, sa Putinom razgovarati o ekonomskim projektima i važnim geopolitičkim problemima.

„Republika Srpska nastavlja da sarađuje s Rusijom i ima pravo da, i pored pritisaka, vodi autentičnu politiku“, napisao je Dodik na Instagramu neposredno pred put.

Vedran Džihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku, Dodikovu posetu naziva „još jednim simboličnim šamarom u lice Zapada“.

„Niko od početka rata u Ukrajini, barem ne zemalja članica ili kandidati za članstvo u Evropskoj uniji (EU) nije posećivao Moskvu“, kaže Džihić za BBC na srpskom.

Jedan od zajedničkih imenitelja Putina i Dodika je da su pod sankcijama zapadnih zemalja.

Bosna i Hercegovina je krajem 2022. dobila status kandidata za članstvo u EU, ali je i dalje jedna od tri evropske zemlje – uz Srbiju i Belorusiju – koja Rusiji nije uvela sankcije.

Tome se protivi Republika Srpska, jedan od dva entiteta koji čine BiH prema Dejtonskom sporazumu iz 1995, kada je okončan krvavi rat.

A Dodik se od početka rata u Ukrajini sa Putinom sastao nekoliko puta – prošle godine u junu na na ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu, a potom i u septembru, neposredno pred opšte izbore u Bosni i Hercegovini, što je čest termin njihovih susreta.

Svetlana Cenić, ekonomistkinja iz Mostara i bivša ministarka finansija Republike Srpske, kao najverovatniji cilj nove Dodikove posete Moskvi vidi – novac.

„Ide tamo da vidi kako bi mogao da dođe do para, jer u junu dospevaju obveznice sa bečke berze, a to je ogroman iznos koji Srpska nema, ali i da provocira Zapad“, kaže Cenić za BBC.

Dodik je u međuvremenu Putina i odlikovao Ordenom Republike Srpske, što je izazvalo veliku buru.

„Očito da svo to provociranje ne povlači za sobom nikakve značajnije konsekvence“, navodi za BBC Tanja Topić, analitičarka iz Banjaluke, koja posetu predsednika RS Putinu naziva „guranjem prsta u oko Zapadu“.

Dodik je na različitim funkcijama vlasti u okviru BiH gotovo 20 godina – bio je premijer Republike Srpske, član Predsedništva BiH, a trenutno je predsednik RS.

U kojoj god fotelji sedeo, gotovo svakodnevno je izjavljivao da je BiH „nefunkcionalna država“, uz tvrdnje da su Srbi u njoj ugroženi, zbog čega RS želi nezavisnost.

Godinama je pod sankcijama Sjedinjenih Država, a od 2022. i Velike Britanije, a sve zbog „potkopavanja legitimiteta i teško izvojevanog mira“ u Bosni.

Dodik

Reuters

Dodik i Rusija

„Nikada nije tražio od mene ništa da uradim, samo je pitao šta može pomoći.“

Tim rečima, Dodik opisuje susrete sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a koji, ističe, podržava poziciju RS unutar Dejtonskog sporazuma.

Trideset godina od početka rata, političari iz Federacije – drugog entiteta u okviru BiH, gde pretežno žive Bošnjaci i Hrvati – mahom pozivaju na stvaranje unitarne Bosne.

Tome se žestoko protivi Republika Srpska, ali i predstavnici hrvatskog naroda u Federaciji.

Pre jesenjih izbora, kada je u trci za predsednika RS odneo pobedu nad Jelenom Trivić, kandidatkinjom opozicije – bio je u Moskvi.

Putin je tada Dodiku poželeo pobedu, preneo je RTRS.

„Pred svake izbore Dodik ide u Rusiju, bilo da su opšti ili lokalni“, kaže Cenić.

„On se zapravo sa njim vidi na 20 sekundi, a u stvari priča sa njegovim saradnicima, bankama i pokušava da dođe do sredstava“, navodi Cenić.

Dodik ipak na taj način, dodaje Topić, pred glasanje „ubeleži koji poen u proruski dominantnom društvu Republike Srpske“.

Govoreći o predstojećoj poseti, ona smatra da Dodik u Moskvi „neće dobiti ništa“.

„Tako je decenijama, svaki put kada je Republika Srpska nešto od Rusije tražila – nije dobila.“

Džihić ipak smatra da će pitanje povoljnije cene ruskog gasa biti na stolu, što bi Dodik „mogao da dobije“.

„Sa druge strane, definitivno želi da poruči Zapadu da ne odustaje od politike klackanja na više stolica.

„Putin za to vreme pokušava da kroz održavanje odnosa sa RS, kao i određenim akterima u Srbiji, polje Zapadnog Balkana ostavi otvorenim“, kaže Džihić.

Dodikovi sukobi sa zapadnim zvaničnicima u međuvremenu ne jenjavaju.

Pred prethodnu posetu Moskvi izjavio je da će Putinu preneti kako su se „zapadnjaci raspojasali u BiH“ i da tamo „misle da mogu da čeprkaju i rade šta hoće“.

RS je potom donela odluku o prekidu odnosa sa ambasadama SAD i Velike Britanije, zato što „rade protiv interesa Srba i mešaju se u unutrašnja pitanja BiH“.

Entoni Blinken, američki državni sekretar, izjavio je u martu da Dodikovi „napadi na osnovna prava i slobode u Republici Srpskoj“ pokazuju da je on „na autoritarnom putu ruskog predsednika Vladimira Putina.“

Silovanja u ratu u Bosni: „Mogli su da nam rade šta hoće, mogli su i radili su“

Silovanja u ratu u Bosni: „Mogli su da nam rade šta hoće, mogli su i radili su“
The British Broadcasting Corporation

Slučaj sankcije

Čitavu situaciju dodatno je zakomplikovala ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022.

Dodik je više puta isticao da je Republika Srpska „neutralna“ u odnosu na rat u Ukrajini, ali da ne pristaje da bude „deo antiruske histerije“.

Na Instagramu je, na primer, naveo da je RS odbacila „politiku podaništva koju traži Zapad“, kada je reč o sankcijama i prekidu saradnje sa Rusijom.

„S Rusijom sarađujemo jednako kao što to želimo i sa drugim zemljama, pa i sa SAD… Mi nećemo voditi njihove ratove“, naveo je Dodik na Tviteru.

Zvaničnici iz Sarajeva za to vreme ističu da BiH ne može biti neutralna po pitanju invazije, već „da je uz civilizovani svet“.

Pitanje sankcija tako je samo jedan u nizu sukoba na relaciji Federacija – Republika Srpska.

Spor postoji i oko toga da li su sankcije uvedene.

„To je simboličko pitanje, Bosna i Hercegovina je mala zemlja, nema mnogo prostora da nameće sankcije, ali stoji da nema pravne odluke na nivou cele BiH da one budu uvedene“, kaže Džihić.

Zvaničnici iz Sarajeva navode da se BiH sankcijama pridružila još 2022. godine, putem Misije BiH u Briselu i Ministarstva spoljnih poslova.

To znači zabranu uvoza iz Rusije, izvoza u Rusiju, sankcije ruskim bankama, kao i pojedincima bliskim Putinu.

Međutim, odluku o praktičnom sprovođenju sankcija mora da donese Veće ministara BiH, odnosno Vlada BiH.

„Predsedavajući Veća ministara i ministri iz entiteta Republika Srpska blokiraju implementaciju“, naveli su u junu 2022. za RSE iz kabineta Šefika Džaferovića, tada bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

Dodik te sankcije ne priznaje i tvrdi da ih BiH nije uvela „ni formalno, ni suštinski“, zato što samo Predsedništvo može da zauzme određene stavove o situaciji u Ukrajini.

Svaki od tri konstitutivna naroda BiH – Srbi, Hrvati i Bošnjaci – imaju po jednog predstavnika u Predsedništvu BiH.

Do opštih izbora u septembru 2022, srpski član Predsedništva bio je Dodik, a posle toga je Željka Cvijanović, visoka zvaničnica njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

„Što se nas tiče, BiH nije uvela sankcije niti će ih uvesti“, naveo je Dodik.

I tu nije kraj zavrzlame.

Branislav Borenović, predsednik PDP-a, opozicione partije Dodikovom SNSD u Republici Srpskoj, kaže da je nedavno dobio potvrdu iz EU da se BiH zaista pridružila sankcijama.

To mu je, ističe, rekao visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

„BiH se pridružila u deset paketa mera protiv Rusije, među kojima je i više od 50 odluka, izjava i deklaracija koje se tiču pitanja od ekonomskih sankcija, do sankcija protiv pojedinaca i to tokom 2022. i 2023. godine, osim u jednoj izjavi“, naveo je Borenović.

Dodik je i Borenovićeve tvrdnje negirao.

Topić smatra da Dodik „dizanjem galame skreće pažnju da je BiH zaista uvela sankcije“.

„Tu imate jednu vrstu raskoraka između onoga što stvarno jeste i onoga što se koristi na unutrašnjem planu kao jedna vrsta argumenta ili opravdanja prema ruskoj ambasadi, a kojoj se predstavlja da je upravo on brana uvođenju sankcija“, kaže ona.

Banjaluka, 2. oktobar 2022.

Getty Images
Na izborima za predsednika RS, Dodik je 2022. tesno pobedio Jelenu Trivić, kandidatkinju opozicije

Slučaj odlikovanje

Kao jedan od razloga zbog kog je odlikovao Putina, Dodik ističe „patriotsku brigu i ljubav“ ruskog predsednika prema Republici Srpskoj, ali i zato što je „zaštitio Dejtonski mirovni sporazum“.

„Putin je zaslužan za razvijanje i učvršćivanje saradnje i političkih i prijateljskih odnosa RS i Rusije“, naveo je Dodik na svečanosti prilikom dodele odlikovanja.

Ruski predsednik odlikovan je Ordenom Republike Srpske, najvišim po rangu u RS.

„Odlikovanje je davno pre planirano… Da nije bilo sukoba u Ukrajini ovo bi se jednako desilo, jer se priprema duže vreme“, naveo je Dodik.

Putin svečanosti nije prisustvovao, ali zato jeste ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov, koji se zahvalio na odlikovanju.

Nazvao ga je „afirmacijom strateških opredeljenja naših odnosa usmerenih ka jačanju prijateljstva naših bratskih naroda“.

Međutim, to odlikovanje izazvalo je mnogo reakcija.

Vasilij Kirilič, ukrajinski ambasador u BiH i Hrvatskoj, naveo je da „teroristi nagrađuju teroriste, a sluge nagrađuju gospodare“.

„I prvima i drugima upravlja strah. S vremenom taj strah izjeda i teroristu i slugu“, napisao je Kirilič na Tviteru.

Peter Stano, zvaničnik Evropske komisije, ubrzo je naveo da će EU i njene članice preduzeti korake protiv Dodika.

„Evropska unija osuđuje odluku vlasti RS da dodeli odlikovanje Putinu zato što je on direktno odgovoran za ilegalnu agresiju na Ukrajinu, stradanje ukrajinskih građana i razaranje infrastrukture“, naveli su iz Evropske komisije.

„Svrstavanje uz Putina u tim okolnostima znači međunarodnu izolaciju Republike Srpske i njenog vođstva“, dodali su, naglasivši da je odlikovanje Putina „za žaljenje i pogrešno“.

Na pitanje da li očekuje eventualne sankcije zbog odlikovanja Putina, Dodik je odgovorio da ne odmerava ponašanje prema tome da li će „neki uvređeni pojedinac kome ne ide u vlastitoj državi“ to predložiti.

U međuvremenu je izjavio i da će predložiti da orden Republike Srpske narednih godina dobiju i predsednici SAD, Nemačke, Velike Britanije i Francuske.

„To su predsednici zemalja koje su zaslužne za Dejtonski sporazum“, naveo je Dodik.

Na pitanje o ordenu, Topić kaže da je reč samo o još jednom „Dodikovom provokacijom Zapada“.

Dodik

Reuters

Slučaj utakmica

A nakon početka rata u Ukrajini, tenzija u Bosni i Hercegovini je bilo i zbog fudbala.

Odluka Nogometnog saveza BiH da reprezentacija Bosne 19. novembra 2022. gostuje u Rusiji, izazvala je žestoke reakcije.

Utakmici su se protivili sami reprezentativci, među njima i najveće zvezde, poput Miralema Pjanića i Edina Džeka.

„Nisam taj koji donosi odluke s kim će BiH igrati, ali imam stav koji je jasan i u koji ne ulazi igranje ove utakmice, dok nevini ljudi stradaju“, naveo je Džeko, napadač Rome.

„Solidarišem se sa narodom Ukrajine u ovim teškim trenucima za njih.“

Oglasila se i Benjamina Karić, gradonačelnica Sarajeva, zapretivši prekidom saradnje sa fudbalskim savezom ukoliko ostane pri odluci o odigravanju utakmice.

Dodik je tada takođe izazvao mnogo reakcija.

Bilo mu je, kako je rekao, važno da se ta utakmica odigra, ali zbog Rusije, koja zbog sankcija ne može da se takmiči u evropskim takmičenjima, kao ni njihovi klubovi.

„Ni tada neću navijati za Bosnu i Hercegovinu, ali mi je drago da se odigra jedna takva utakmica“, rekao je.

Utakmica je na kraju odložena.

Slučaj ikona

Veliki diplomatski skandal izazvao je i Dodikov poklon šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu 2020. godine.

Reč je o 300 godina staroj, pozlaćenoj ikoni Svetog Nikole, a za koju se ispostavilo da je vlasništvo sovjetske Ukrajine, zbog čega je Lavrov poklon vratio Dodiku.

Pomoć je potom zatražena i od Interpola, zbog tvrdnji da je ikona ukradena, što je Dodik negirao, ali je čitav slučaj završio pred sudom.

„Lavrov je smatrao da treba da je vrati. Ona je tu. Nisam bio u prilici ranije, ali pozvaću ljude koji su mi ikonu dali i javno ću im vratiti, a oni neka objašnjavaju“, rekao je Dodik.

Istakao je da je reč o „porodičnoj ikoni“, ali nije precizirao o kojoj porodici je reč.

Tada je rekao i da ograni Ukrajine nisu tražili da im se ikona vrati.

Sagovornici BBC-ja na srpskom tada su naveli da je moguće i jedno i drugo – da je zaista reč o porodičnoj ikoni, koja je nekada „uzeta iz neke zbirke“.

Na sve je veoma brzo reagovao Dimitro Kuleba, ukrajinski šef diplomatije.

„Ukrajinska ikona opekla je ruke čak i iskusnim ciničnim ruskim diplomatama koji su je se odrekli, ali gospodin Dodik i dalje laže, prevazilazeći starije prijatelje.

„Ukrajina i dalje zahteva povratak ikone“, naveo je Kuleba na Tviteru.

Da je reč o ikoni iz Ukrajine vidi se na pečatu na njenoj poleđini, što podrazumeva da je predmet zavela neka nadležna institucija, poput muzeja ili zavoda za zaštitu spomenika.

Reč je o pečatu Odeske regionalne komisije za zaštitu spomenika materijalne kulture i prirode, koja je osnovana 1926. godine u Odeskom istorijsko-arheološkom muzeju.

Sumnja se da je izneta iz Luganska, grada na istoku Ukrajine koji se nalazi na teritoriji koja je od 2014. godine pod kontrolom proruskih snaga.

Ambasada Ukrajine u BiH u međuvremenu je uputila notu bosanskoj vladi, sa pitanjem kako je ikona dospela u tu zemlju i kako je došlo do toga da ona bude poklonjena ruskom ministru.

Tužilaštvo BiH je na osnovu svega toga pokrenulo postupak i saopštilo da će proveriti sve navode, zbog čega je i Dodik u februaru 2021. saslušan.

Međutim, slučaj od tada tapka u mestu.

Iz Tužilaštva su krajem 2022. naveli da su od institucija Ukrajine zatražili informacije i dokaze o upisu ikone u registar kulturnih dobara, podatke o čuvanju, prijavu otuđenja i druge dokaze, koji do tog trenutka i dalje nisu stigli.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari


Ostali komentari (0)