Prvi put u istoriji, tim naučnika iz Velike Britanije i SAD uspeo je da veštački stvori ljudske embrione – od genetskog materijala jedne matične ćelije.
Senzacionalno otkriće na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija postavlja niz pitanja – pre svega etičkih i pravnih.
- Matične ćelije: „Lek za ne daj Bože“, etičke dileme i pitanja bez jasnih odgovora
- Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju
- Ovca Doli: Klon koji je promenio nauku i svet
BBC na ruskom odgovorio je na neka od njih.
- Šta je tačno urađeno prvi put?
- Kako se veštački embrion razlikuje od normalnog?
- Kako su rešena etička pitanja?
- Zašto je ovo uopšte potrebno?
- Koji su potencijalni rizici nove tehnologije?
Zašto se eksperiment smatra istorijskim?
Embrion bilo kog sisara se formira u trenutku začeća, odnosno spajanja dve zametne ćelije roditelja.
Svaka od njih sadrži samo polovinu skupa hromozoma – pa kada se spoje, dopunjuju genetske informacije one druge.
U senzacionalnom eksperimentu, svaki ljudski embrion je uzgajan deljenjem jedne matične ćelije donatora – faktički je reč o kloniranju.
Sprovođenje eksperimenata kloniranja ljudi zakonom je zabranjeno u većini zemalja – međutim, u ovom slučaju je dobijena dozvola, pod uslovom da se izrasli embrioni unište u roku od dve nedelje.
Međutim, potrebno je stvari uzeti sa rezervom jer senzacionalna objava još nije dobila formalnu potvrdu u vidu naučnog članka sa detaljnom pričom o pripremi i sprovođenju uspešnog eksperimenta.
Mnogi stručnjaci se uzdržavaju od komentara, čekajući objavljivanje publikacije.
Kako se veštački ljudski embrion razlikuje od normalnog?
Laboratorijski embrion nije dobijen fuzijom dve zametne ćelije roditelja, već iz jedne matične ćelije donatora (i stoga genetski identične organizmu roditelja).
Matične ćelije su neka vrsta „praznih tabli“ u telu, koje se, ako je potrebno, „specijalizuju“ i pretvaraju u ćelije bilo kojih unutrašnjih organa i tkiva.
U stvari, ceo embrion se sastoji od matičnih ćelija u ranim fazama razvoja.
U ovom slučaju, naučnici su uspeli da „ubede“ matičnu ćeliju da postane embrion roditeljskog organizma.
To se desilo u vrlo ranoj fazi razvoja, kada se ceo embrion sastoji od jednog oplođenog jajašca.
Zašto je ovo uopšte potrebno?
Sintetički embrioni, stari samo nekoliko dana ili nedelja, mogli bi da pomognu istraživačima da prouče najranije faze ljudskog razvoja – i možda reše problem neplodnosti sa kojim se suočavaju mnogi parovi.
Na primer, u početnim fazama trudnoća se često iznenada završava bez ikakvih očiglednih razloga.
Istovremeno, mogućnosti proučavanja ljudskog embriona unutar majčinog organizma – pa čak i u vrlo ranim fazama formiranja, izuzetno su ograničene.
Proučavanje veštačkih embriona u laboratoriji će pomoći u rešavanju ovog problema i, između ostalog, boljem razumevanju uzroka ranih pobačaja.
Kako su rešena etička i pravna pitanja?
Veštački uzgojeni embrioni ne potpadaju pod zakonsku definiciju „embriona“, pošto su gajeni dve nedelje.
Ovaj period je u zakonodavstvu većine zemalja propisan kao maksimalni mogući za eksperimente.
Do kraja druge nedelje od trenutka začeća, mozak još nije počeo da se formira u embrionu i otkucaji srca se ne čuju – dakle, stručnjaci se ne suočavaju sa etičkom dilemom.
Ali 14 dana posle oplodnje, zakon nalaže da se preživeli embrioni presađuju u telo surogat majke.
Ili – u slučaju da je embrion stvoren isključivo za potrebe eksperimenta – unište.
Koji su potencijalni rizici nove tehnologije?
Danas ne postoje jasna pravila koja regulišu uzgoj ljudskih embriona iz matičnih ćelija – ali su ona jednostavno neophodna.
Najnovije biotehnologije postaju jeftinije, a njihova upotreba kod kuće često ne zahteva ni posebno obrazovanje i znanje.
„Veoma je važno da se istraživanja u ovoj oblasti rade pažljivo i transparentno“, rekao je Džejms Brisko, profesor na Institutu Frensis Krik.
Opasno je to što će previdi i nepotkrepljene tvrdnje imati zastrašujući efekat na javnost i političare, čime će ozbiljno naštetiti čitavoj industriji, dodao je on.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Mogu li mRNK vakcine da pomognu u terapiji raka
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
