Brnabic i VUcic

FONET
Ana Brnabić i Aleksandar Vučić na konferenciji 2020. godine, kada su saopštili sastav tadašnje vlade u Srbiji

Srbija i Slovenija birale su narodne poslanike u istom mesecu – aprilu 2022, ali to je jedina sličnost ova dva izborna procesa.

Dok je nova vlada Slovenije već napunila mesec dana, srpski političari tek su započeli pregovore o formiranju najviše izvršne vlasti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak, 14. jula zvanično započeo konsultacije oko formiranja vlade sa strankama koje će biti deo buduće Skupštine.

Ipak, pored političara koji će sedeti u Vučićevom kabinetu na konsultacijama, uticaće mnogo toga, misli Zoran Stojiljković, profesor političke sociologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„Mi smo se ovde naučili da izborni procesi i pregovori traju sve duže, a vlade sve kraće“, kaže Stojiljković za BBC na srpskom.

„Na vremenski period za dogovor utiču unutrašnji interesi i volja, ali i međunarodne okolnosti, kao i buduće odluke koje čekaju vlast.“

U Srbiji se tri meseca čekalo da se završi izborni proces jer su čak pet puta ponavljani izbori u Velikom Trnovcu, mestu u opštini Bujanovac, na jugu Srbije.

Od uvođenja višestranačja, Srbija je, pak, postala zemlja vanrednih izbora jer je imala čak devet vanrednih glasanja za narodne poslanike.

Kao pravilo se na Balkanu, objašnjava politikolog Vujo Ilić za BBC, pokazalo da „neizvesne koalicije obično znače i duže pregovaranje o vladama“.

Još jedna pravilnost jeste da se oko vlade koje se formiraju posle izbora obično duže pregovara nego oko vlasti do kojih dolazi između izbornih ciklusa, dodaje on.

Ko su najbrži, a ko najsporiji mandatari

Vladajuća stranka ili koalicija ima rok od tri meseca da formira vladu u Srbiji od dana završetka izbornog procesa, propisuje zakon.

Taj rok je, međutim, često mnogo duži, ako se gleda vreme od dana održavanja izbora do formiranja vlade.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio je u aprilu ove godine da će vlada u zemlji biti formirana „značajno brže“ od tri meseca.

Predsednik države i Srpske napredne stranke je gotovo istovetne izjave davao i posle parlamentarnih izbora 2016. i 2020, kada je Srbija novu vladu dobijala i četiri meseca od izlaska na birališta, pisao je Istinomer.

Izbori su održani 3. aprila 2022, ali su zbog nepravilnosti pet puta ponavljani u Velikom Trnovcu, pa je rok od tri meseca zapravo počeo da teče tek kada su proglašeni konačni rezultati u ovom mestu – početkom jula.

Vučićevi prethodnici različito su podešavali štopericu za dogovor o najvišoj izvršnoj vlasti u zemlji.

Čak šest meseci trebalo je premijeru Mirku Majranoviću, funkcioneru Socijalističke partije Srbije, 1998. godine da formira vladu.

Izbori za narodne poslanike održani su u septembru 1997. godine, a članovi vlade su zakletve položili tek krajem marta naredne godine zbog promene dogovora oko formiranja koalicije.

„Pregovori oko druge vlade Mirka Marjanovića trajali su skoro četiri meseca posle završetka izbornog procesa“, objašnjava Vujo Ilić, istraživač Instituta za filozofiju i političku teoriju.

„Formirale su je 1998. Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica (JUL), i do tada opoziciona Srpska radikalna stranka (SRS), ali tek pošto su propali pregovori o mogućem ulasku u vladu Srpskog pokreta obnove.“

Socijalistička partija Srbije je tada bila vodeća stranka na vlasti, dok je SRS bila opoziciona partija koja je povremeno sarađivala sa vlasti.

JUL je bila stranka koju je predvodila Mira Marković, supruga Slobodana Miloševića, predsednika Srbije tokom devedesetih godina prošlog veka.


Kako funkcioniše proces stvaranja vlade:

Jednostavan vodič: Ko, kako i kada formira Vladu u Srbiji
The British Broadcasting Corporation

Tri meseca je trebalo i da se 2007. formira druga vlada Vojislava Koštunice.

„U ovu vladu je pored Demokratske stranke Srbije ušla i opoziciona Demokratska stranka, ali tek pošto je Tomislav Nikolić, iz tadašnje SRS, glasovima poslanika DSS bio izabran za predsednika skupštine“, dodaje Ilić.

Demokratska stranka Srbije je partija desnog centra, koja je tada bila predvođena Koštunicom.

„U ovim slučajevima radilo se o realnim podelama moći između vlasti i opozicije, koje su do tada bile na suprotstavljenim stranama, i gde je postojalo više opcija za formiranje skupštinske većine.“

Najbrži premijer Srbije, barem po tempu okupljanja saradnika u vladi, bio je Zoran Đinđić, koji je 2001. najvišu izvršnu vlast formirao za 33 dana, pošto su parlamentarni izbori održani 23. decembra 2000, a ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije (DOS).

To su bili presudni izbori za demokratske promene u Srbiji i definitivni odlazak sa vlasti Slobodana Miloševića.

Prethodno su Milošević i SPS poraženi 24. septembra 2000. na izborima za predsednika Savezne republike Jugoslavije i parlament te zajedničke države u čijem sastavu je bila i Crna Gora, kao i lokalnim izborima u Srbiji.

Pokušaj krađe glasova posle ovih izbora bio je uvod u masovne proteste koji su kulminirali 5. oktobra i smenom vlasti.

Drugi na listi brzih premijera je socijalista Dragutin Zelenović, koji je 1991. godine formirao vladu za 37 dana.

Ova izvršna vlast u Srbiji formirana je tokom raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i rata u Sloveniji i Hrvatskoj.

Brzo je formirana i vlada još jednog člana SPS Nikole Šainovića 1993, takođe u ratnom periodu, dok je trajao rat u Bosni i Hercegovini.

Srbija

BBC

I zec i puž

Aleksandar Vučić pri vrhu je i na listi najbržih i na listi najsporijih mandatara za formiranje vlada u Srbiji.

Kada je prvi put postao premijer Srbije 2014, posle vanrednih parlamentarnih izbora, ta vlada je okupljena za 42 dana.

Ipak, za sledeći mandat 2016. godine, trebalo mu je dva i po puta više vremena – čak 109 dana.

„Srpska napredna stranka je, kao vodeća partija koja sastavlja vladu, poslednjih godina rastezala dogovor o vlasti“, kaže Stojiljković.

„To su mahom radili da bi obezbedili i dodatne partnere.

„Posle svakih izbora, privukli bi još neku stranku koja je do tada bila u opoziciji.“

Dodatni razlog za otezanje, profesor FPN vidi i u potrebi za „pokazivanjem mišića“.

„Ovo su situacije kada SNS nema problem sa većinom, ali im je bitno da grade određenu piramidu vlasti i da pokažu čiji je autoritet poslednji“, misli Stojiljković.

Ivici Dačiću, predsedniku Socijalističke partije Srbije, trebalo je 2012. godine 82 dana da okupi kabinet ministara, u trenutku još jedne velike prekretnice u savremenoj istoriji parlamentarizma u Srbiji.

Tada je Socijalistička partija Srbije nakon predsedničkih izbora, koji su održani u isto vreme kao i parlamentarni, odustala od dojučerašnjeg partnera, Demokratske stranke, i vladu formirala sa Srpskom naprednom strankom.

Glavni razlog za to je bio upravo stolica Ivice Dačića.

Jer, kada je Tomislav Nikolić, osnivač SNS, pobedio Borisa Tadića, tadašnjeg lidera DS, u trci za predsednika Srbije, Dačiću je SNS ponudio da vodi Vladu Srbije.

Kako je u regionu

U regionu formiranje vlada traje kraće nego u Srbiji, objašnjava Vujo Ilić.

Tačno 111 dana kraće – tolika je razlika bila između srpskog i hrvatskog tempa formiranja vlasti na početku pandemije korona virusa.

Vladi premijerke Ane Brnabić je 2020. trebalo 129 dana od održavanja izbora da sastavi najvišu izvršnu vlast u zemlji, dok je njen hrvatski kolega Andrej Plenković to uradio za samo 18 dana.

„Među sistemima u kojima se vlade brzo formiraju ističe se Hrvatska„, kaže on.

Aktuelna druga vlada Andreja Plenkovića izabrana je 2020. samo dan posle konstituisanja skupštine.

„Partijski sistem u Hrvatskoj, sa dve stabilne, ideološki profilisane partije, u većoj meri se temelji na institucijama nego u većini drugih država u regionu“, dodaje politikolog.

„To je jedan od razloga zbog kojih je predvidivost koalicija veća, pa i formiranje vlada može biti kraće.“

Hrvatska

BBC

Parlamentarni izbori u Sloveniji 2022. održani su 20 dana posle onih u Srbiji, a ova zemlja je još 1. juna dobila novu vladu.

Dok srpski premijeri najbrže donose odluke, pokazuje statistika, u godinama velikih promena ili ratnih dešavanja, Vladi Crne Gore je 2020. godine trebalo dvostruko više vremena da se formira nego četiri godine ranije.

„Nakon vlada iz 2012. i 2016. u Crnoj Gori, u kojima se gotovo odmah posle izbora znalo ko će biti na vlasti, 2020. je potpuno promenjena politička slika u ovoj zemlji“, kaže Zoran Stojiljković.

Tako je 2020, posle 30 godina na vlasti, zbačena stranka Mila Đukanovića – Demokratska partija socijalista (DPS) – a na čelo države je došla vlast predvođena listom Za budućnost Crne Gore.

„Članovima nove vlade tada se jako žurilo da sa tankom većinom što pre preuzmu vlast“, dodaje profesor FPN.

„To ipak nije bilo moguće izvesti u kratkom vremenskom roku, jer je bilo puno koalicija i partija, koje su želele da se domognu dela kolača.“

Upravo u tom vremenskom periodu, koliko je trebalo Vladi Crne Gore da se sastavi 2020. godine, „videli smo veliki uticaj i stranih faktora – crkve i drugih zemalja“, kaže Stojiljković.

Crna Gora

BBC

Šta čeka novu vladu Srbije

Dok potencijalni ministri čekaju na klupi za formiranje nove vlade u Srbiji, i njih čekaju teške odluke.

Od kada je počeo rat u Ukrajini u februaru 2022, Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja nije uvela sankcije Rusiji.

Zemlja se suočava i sa potencijalnom energetskom krizom koja je već pogodila Evropu, zbog sprečavanja uvoza gasa i nafte iz Rusije na Stari kontinent.

„Ne očekujem da u sastavu nove vlade vidim najveće zagovornike proruske politike“, kaže Stojiljković.

„Za njih će se verovatno naći neka druga mesta van vlade, ali za dogovor o tome treba vremena.“

Dobar pokazatelj uticaja spoljnog faktora na sastav vlada u Srbiji jeste vremenski okvir za formiranje izvršne vlasti 2016. i 2020, kaže Vujo Ilić, kada su se mandatari približili krajnjem zakonskom roku.

„Iako je koalicioni sastav ovih vlada izvesniji, njihovo formiranje dešava se u drugačijem kontekstu“, kaže Ilić.

„Unutar vladajuće SNS, kao dominantne stranke u partijskom sistemu, prelamaju se različiti interesi i preference koje treba zadovoljiti.“

Na domaćem terenu, naprednjaci su, dodaje on, „keč ol partija, sa širokim spektrom interesa i stavova koje zastupaju“.

„Ipak, u spoljnoj politici SNS balansira odnose sa silama, takođe u funkciji održavanja vlasti“, kaže politikolog.

„Ta unutar-partijska kompleksnost se odražava na trajanje formiranja vlade.“

Kako je u zemljama zapadne Evrope

U Zapadnoj Evropi nema jedinstvene prakse, ali se prepoznaju određene pravilnosti, objašnjava Ilić.

„Holandija, Belgija i Austrija su države u kojima se vlade veoma dugo formiraju“, kaže Ilić.

„To su primeri zemalja u kojima su posle Drugog svetskog rata postojale duboke religijske, etničke i političke podele.

„One su iziskivale kompleksne sisteme podele vlasti između predstavnika različitih segmenata birača.“

Po pravilu se, dodaje on, „u ovim sistemima formiraju koalicije oko kojih se dugo pregovara“.

Najpoznatiji primeri dolaze iz Belgije.

U avgustu 2020, formirana je vlada 592 dana posle održavanja izbora, a prethodni evropski rekord iznosio je 541 dan, takođe posle belgijskih izbora 2010.

Pre Belgije, evropski rekord od 208 dana držala je Holandija od 1977.

„Sa druge strane, u Francuskoj i Velikoj Britaniji, kao i skandinavskim zemljama, formiranje vlade traje veoma kratko“, pojašnjava politikolog.


Kako su se pravili parlamenti u Srbiji:

Izbori 2020: Kratka istorija višestranačja u Srbiji
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.