Od kako pamti za sebe, Milorad Milić – Mile iz Petrovca na Mlavi okružen je ovcama i jagnjićima. Pre četiri godine je otkrio jedinstven i inovativan način da bude sa njima čak i kada je hiljadu kilometara daleko.

Ovaj pedesetsedmogodišnjak radi kao građevinski limar u Salcburgu, a nedavno je postao poznat kao prvi „sajber pastir“ koji iz doma u Austriji preko kamera nadgleda svoje stado u selu Dobrnje.

Novu pastirsku misiju Milorad je započeo 2008. godine kada je na imanje doneo tri jagnjeta istočno frizijske ovce iz Austrije. Danas, njegovo stado broji 23 ovaca, a jagnjadi ni sam ne zna koliko ima.

„Vi ne možete da zamislite koliko ova ovca daje mleka“, kaže Milorad dok za BBC na srpskom preko video poziva direktno sa zelenog pašnjaka pokazuje na jednu istočno frizijsku ovčicu koja spokojno brsti travu.

U proseku, na svake tri nedelje provedene u radu u Austriji, Milorad provede oko nedelju dana sa svojim ovcama u Srbiji. Kada nije tu, pobrinuo se da ih neko svakodnevno obilazi i hrani hranom koju je on prethodno pripremio.

Na ideju o „sajber pastirstvu“ došao je sasvim spontano 2015. godine, razgovarajući sa prijateljem o video nadzoru koje je moguće kontrolisati na daljinu preko običnog kompjutera ili tableta.

Shvativši da je to savršen način da nadgleda kako mu napreduju ovce dok je u Salcburgu, angažovao je lokalnu firmu u Petrovcu da mu na imanju instalira kamere.

Kamere mnogo pomažu, ali ništa ne bi bilo moguće bez negovog kumića, mladog veterinarskog tehničara, koji dotrči u štalu čim mu Mile javi da neka od ovaca ima problem.

„Kada počnu da se jagnje, a ja nisam tamo, ne spavam i gledam ih po celu noć, a on nekad maltretira čak i svog oca u pola tri ujutru da mu pomogne“, priča Milorad.

• Tamo gde magarci uživaju i isceljuju
• Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude
• Kako su prasići iz Niša postali Instagram zvezde

Posebna ovca

Istražujući različite vrste ovaca u Austriji, Milorad je naišao na farmu istočno frizijskih ovaca i shvatio da je to jedna od najbolja vrsta za uzgoj i da želi da je popularizuje u Srbiji.

Ta vrsta ovaca ima daje duplo jače mleko od kravljeg i koje ima veći procenat belančevina, što je glavni razlog da se od ovog mleka dobija mnogo više sira u odnosu na kravlje, objašnjava naš sagovornik.

Istočno frizijske ovce su poznate i po tome što su veoma plodne. Jagnje minimum dva do tri jagnjeta, a u nekim slučajevima i po pet odjednom.

One su takođe pogodne i za ukrštanje sa drugim vrstama kako bi se povećala produkcija mleka kod manje mlečnih vrsta ovaca.

Tako je i Milorad neke od svojih istočno frizijskih ovaca ukrštao sa „još tri krvi“.

Kako bi došao do one ovce kojoj lokalna klima zaista odgovara, sa frizijskom je ukrštao sufolk i teksel, inače poznate kao mesne vrste, kao i dorper ovce, poznate po izdržljivosti na visokim temperaturama.

Ove ovce imaju visoku produktivnost i za mleko i za meso.

Sada one daju dva do tri litara mleka dnevno, objašnjava Milorad.

Kaže da bi voleo da se više ljudi vrati ovčarstvu i zato i poklanja jagnjiće onima za koje veruje da će ih čuvati i uzgajati sa pažnjim i ljubavlju.

Pet jagnjadi sa Milićeve farme nedavno završilo je kod monahinja u manastiru Jazak na Fruškoj gori, kojima je prethodno poklonio i ovna i dva ovčarska psa.

Sa druge strane, imao je i negativnih iskustava, kao kada je u par navrata davao na poklon mušku jagnjad pa bi oni „obično baš u vreme verskih praznika lipsali“, odnosno bili zaklani i pojedeni za krsnu slavu ili praznik.

Ili, kada je na privremeno čuvanje dao nekoliko ovaca, koje su se na farmu u Dobrnju pre koji dan vratile u lošem fizičkom stanju.

Ovčarstvo u Srbiji

„Svi trube o unapređenju srpskog ovčarstva, uvoze sve i svašta, a onda to pokušavaju da prodaju po 500, 600 i 700 evra“, priča Milorad.

On kaže da mu je jedan čovek „ladno“ tražio 700 evra za muško jagnje britanske mlečne ovce, vrste koja je takođe poznata po većoj produktivnosti.

„Mislim da je takav odnos ljudi propast srpskog stočarstva i stočarstva uopšte“, kaže on.

Iako su ga koštale više, ne želi da svoja grla prodaje po ceni od preko 100 evra jer želi da i mladi ljudi koji bi hteli da se bave stočarstvom mogli da imaju šansu da zaista priušte da kupe ovakve ovce.

On se pita kako će neki mladi ljudi koji bi želeli da započnu svoj posao da nađu toliko novca da bi nabavili dovoljno grla za stado koje se isplati čuvati.

Dodaje i da ovčari mogu da dobiju subvencije od države, ali da stado mora da ima preko 30 grla.

„U ovčarstvu ne vidim nikakvu drugu opciju i zaradu osim nomadskog gajenja“, kaže on i dodaje da je po njegovoj računici čuvanje ovaca u štalama uz prehranu senom daleko manje isplativo.

Kada su na ispaši, one ne samo da jednu travu, korenje i grančice koje same nađu, već unose više kalcijuma i tako imaju kvalitetniju ishranu, tvrdi Milorad.

Smatra se da se ova vrsta nije aklimatizovala te da njen uzgoj nije moguć na srpskim pašnjacima, zbog čega više nije dozvoljen njihov uvoz. Tako je Mile morao da se dovija kako bi našao način da ih prebaci na farmu u Dobrnju, ali nam nije otkrio sve detalje.

„Voleo bih da se suočim sa onima koji kažu da može da se aklimatizuje u Srbiji, to je čista glupost“, kaže Milorad čija farma očigledno dokazuje suprotno.

Koliko je zapravo zahtevan posao ovčara? Sve zavisi koliko ko voli, kaže Mile, ali ovu vrstu jedan čovek ne može da uzgaja sam jer ima puno posla.

„Obaveza je muženje, prehrana jaganjaca, pa tek kad se ovca jagnji, a ima petoro jaganjaca, to znači da 15 dana pre toga neko treba da brine o njoj“, kaže on.

„Ali to je mnogo lepo. Pa zamislite kada imate dve ovce sa po pet jagnjića koje idu za njima. To vam je kao kvočka kada vodi piliće.“

Milorad ima petoro dece i desetoro unuka. Kada se odselio u inostranstvo najpre je prao sudove u hotelima, a zatim krenuo da radi u građevini – posao koji sa sobom donosi i povrede i troši čoveka.

„Ubijaju me krovovi već 32 godine, ubija me asfalt… Ja sam naučio na vodu i blato. Kad se neko rodi i odraste u štali, možete misliti kako se oseća u prirodi“, ističe on.

Nema tih para da Mile radi nešto drugo, a kaže da u čuvanju ovaca nalazi najveće zadovoljstvo.

Uzgajanje ovaca nije biznis kojim želi da profitira, već da bude „na pozitivnoj nuli“. Mogao bi da proizvodi sir i druge mlečne proizvode, po uzoru na porodičnu farmu koju je video u Salzburgu.

Milorad se nada da će više mladih da se zainteresuje za ovčarstvo, kao i da će ono što je on uspeo da uradi sa odgajanjem frizijske ovce da inspiriše druge.

A da li sajber pastiri sanjaju električne ovce?

Možda neki da, ali Miloradov jedini san je da penziju provede u prirodi, kraj svog stada.

„Peške bih se vratio“, kaže.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]