Parlamentarni izbori u Hrvatskoj: HDZ i dalje najjača, ali ne može sama da pravi vladu

Iz Zagreba izveštava BBC novinarka Nataša Anđelković

Predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković i šef države Zoran Milanović bili su u centru pažnje predizborne kampanje uoči glasanja za novi saziv skupštine, ali preliminarni rezultati pokazuju da su možda manje stranke ukrale šou.

Sada će njihove, već godinama dve najjače partije u zemlji – Plenkovićeva Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Milanovićeva Socijaldemokratska partija (SDP) – probati da privole upravo te manje stranke da baš sa njima prave vladu.

Preliminarni rezultati izborne komisije sugerišu da je HDZ osvojio 61 od mogućeg 151 mesta u Saboru, a SDP 42 mandata, što znači da nijedna nema potrebnu većinu (76) za samostalno formiranje vlade.

Druge stranke, od nacionalističke desnice do zelene levice dobile su značajan broj mesta u parlamentu, a to znači da sledi period političke trgovine.

Nije iznenađenje da je HDZ, s obzirom na njenu mrežu i organizaciju, ostala pojedinačno najjača stranka.

Ali broj osvojenih glasova na ovim izborima je znatno manji u odnosu na prethodne 2020. godine – i znatno manji od magične brojke za većinu u Saboru.

Sa druge strane, Milanović, kome je Ustavni sud prethodno zabranio da bude na listi, teško da može da bude zadovoljan što SDP nije osvojio više mandata.

• Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
• Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih takmaca
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
• „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji

Izlaznost je procenjena na 62 odsto od više od 3,7 miliona glasača koji su birali poslanike koji će ih u naredne četiri godine predstavljati u Saboru.

Hrvatska, jedna od nekadašnjih šest jugoslovenskih republika, stekla je nezavisnost pre više od tri decenije, članica je NATO saveza od 2009, a od 2013. i Evropske unije.

Preliminarni rezultati (na osnovu skoro 100 odsto prebrojanih glasova):

• Koalicija oko HDZ-a: 61 mandat (729.730 glasova – 34,42%)
• Koalicija oko SDP-a (‘Rijeke pravde’): 42 mandata (538.731 glas – 25,41%)
• Domovinski pokret: 14 mandata (202.635 glasova – 9,56%)
• Koalicija Most: 11 mandata (162.942 glasa – 8,02%)
• Koalicija Možemo: 10 mandata (192.973 – 9,10%)
• Koalicija oko Istarske demokratske stranke: 2 mandata (32.727 glasova – 1,54%)
• Nezavisna platforma Sever: 2 mandata (25.829 glasova – 1,22%)
• Fokus republika: 1 mandat (47.711 glasova – 2,25%)
• U Saboru će biti zastupljene i manjine, a Srbi će imati tri poslanička mandata.

HDZ je dobio najviše glasova (blizu 80 odsto) i među hrvatskom dijasporom, a glasali su u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Nemačkoj.

Različita raspoloženja u izbornim štabovima

Veselo je bilo u izbornom štabu HDZ-a, obasjanom plavim neonskim svetlima u Kristalnoj dvorani Vestin hotela, a sumorno u rivalskom taboru.

Aplauzima i povicima „Pobeda“, zvaničnici i pristalice HDZ-a propratili su saopštavanje prvih preliminarnih rezultata, dok ih je sa bine posmatrala bista osnivača i prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.

Koalicija levog centra ‘Rijeke pravde’, okupljene oko SDP-a, angažovala je i bend u crveno obojenom izbornom štabu, ali je tokom večeri delovalo da nema previše razloga za slavlje.

Od većih gradova, pokazuju preliminarni rezultati, HDZ je trijumfovao u Zagrebu i u Osijeku, a koalicija oko SDP-a u Splitu i Rijeci.

Zeleno-leva stranka Možemo, koja je na prethodnim lokalnim izborima ostvarila odličan rezultat i ima gradonačelnika Zagreba, na ovim izborima je u glavnom gradu Hrvatske osvojila manje glasova i od HDZ-a i SDP-a.

U Zagrebu je Možemo osvojilo ukupno 98.851 glas, HDZ 112.279 glasova, a koalicija oko SDP-a 101.766.

Šta kažu ‘najbolje udavače’?

Ukratko, da će ‘veliki’, odnosno HDZ i SDP morati dobro da se potrude da ih ubede da pristanu na koaliciju, odnosno da im daju ponude koje se ne dobijaju.

Prema prvim reagovanjima, nacionalistički Domovinski pokret i koalicija Most biće tvrdi pregovarači.

Lider Mosta, Božo Petrov, nije se ustezao na pitanje o mogućnosti ulaska u vladu koju bi predvodio HDZ.

Njegova stranka je ranije bila deo takvih koalicija. Ali sada ne izgleda tako.

„HDZ treba poslati u opoziciju“, poručio je Petrov.

Na desnoj strani političkog spektra, za populistički Domovinski pokret izbori su bili uspešni, a lider Ivan Penava se već preporučio za mogućeg kreatora hrvatske vlasti.

„Razgovaraćemo sa svima“, poručio je, a gotovo da mu se sa lica moglo pročitati da uživa.

Problem za SDP je što im pregovori sa Domovinskim pokretom neće nužno pomoći da pređu neophodnih 76 mesta u Saboru.

Ove dve stranke nisu baš prirodni politički saradnici. A eventualno partnerstvo bi moglo da udalji druge potencijalne saveznike.

Zeleno-leva stranka Možemo insistira da nije zainteresovana da podrži bilo koju vladu u kojoj bi bio Domovinski pokret, a i desničari tvrde da bi to bila „nemoguća misija“.

Ali rezultati zeleno-levih ne pružaju baš mnogo prostora za postavljanje tvrdih uslova.

Jedno je sigurno: Zoran Milanović ostaje još neko vreme predsednik Hrvatske. A to znači da su u njegovim rukama ovlašćenja koga će predložiti za mandatara buduće vlade.

Pošto su izbori održani u sredu, građanima Hrvatske je praznik demokratije u kom su se smenjivali sunce i kiša, bio neradni, ali su radili tržni centri i pojedine prodavnice.

Mnogi su strpljivo stajali u redovima da bi glasali.

Među njima je bila studentkinja Mirta Čenić.

„Očekujem promenu vlasti, a u kom će to smeru ići… to se može samo nagađati“, rekla je za BBC na srpskom.

Velike nade u izlaznost polagao je i 29-godišnji Jadran Đuić.

„Ne smemo ništa da prepustimo slučaju, svi koji glasaju protiv ovoga sada, treba da izađu na izbore, jer u protivnom neće biti ni nas, ni nekog ubrzo posle nas“, dodaje.

Kako se glasalo?

Pravo glasa imalo je ukupno 3.733.283 ljudi, koji su podeljeni u ukupno 12 izbornih jedinica: 10 je raspoređeno na teritoriji svih županija u Hrvatskoj, u 11. glasa dijaspora, a 12. čine birači nacionalnih manjina.

U svakoj od prvih 10 izbornih jedinica bira se po 14 predstavnika u parlamentu, dok tri mandata bira dijaspora i Hrvati koji žive u Bosni i Hercegovini, a osam dolazi iz redova partija Srba i drugih manjina.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]