Dve jedinice krvi, medicinski špricevi i ruke medicinskog radnika

‘Rezerve krvi su drastično smanjene, pozivamo davaoce svih krvnih grupa da dobrovoljno daju krv’, glasio je dramatičan apel Instituta za transfuziju krvi Srbije početkom januara 2026.

Zalihe krvi se, kao po pravilu, smanjuju tokom letnjih godišnjih odmora i u zimskim mesecima, tokom praznika i školskih raspusta, ukazuju iz Instituta.

Da bi rezerve krvi bile stabilne, neohodno je da na raspolaganju imamo trodnevne zalihe, a optimalno petodnevne, kažu iz Instituta za BBC na srpskom.

„U ovom trenutku zalihe su dovoljne samo za jedan dan“, dodaju u pisanom odgovoru.

Institut snabdeva krvlju Univerzitetski klinički centar Srbije, i druge kliničke centre i visokospecijalizovane bolnice u Beogradu (osim KBC Zemun i VMA), kao i osam opštih bolnica u Srbiji, u kojima se leče najteži pacijenti iz cele zemlje i regiona.

„Krv je lek koji nema zamenu, a transfuzija je jedna od procedura u zdravstvenom sistemu koja se najviše primenjuje.

„Neophodno je da Institut i ostale transfuzijske ustanove raspolažu sa dovoljnim rezervama svih krvnih grupa u svakom trenutku da bi se pravovremeno zbrinuli svi pacijenti kojima je transfuizja neophodna“, ukazuju iz ove ustanove.

Apel su uputili i studenti koji više od godinu dana protestuju zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena se i dalje oporavlja od teških povreda.

„Potrebno je. Danas nekome kog ne znaš, sutra možda tebi“, napisali su studenti u blokadi na Instagram profilu.

U 2025. godini, u Institutu za transfuziju krvi Srbije, jednom od mesta gde krv dobrovoljno može da se da, prikupljeno je 73.706 jedinica krvi (to ne znači da je toliko bilo davalaca, jer jedna osoba može više puta da da krv).

Da bi se zadovoljile potrebe svih bolnica u Srbiji neophodno je da procenat davanja krvi bude četiri odsto, odnosno da četvoro od 100 ljudi dobrovoljno daju krv, objašnjavaju iz ove zdravstvene ustanove.

Taj nivo je i dalje manji i u 2024. je iznosio 3, 38 odsto, a sličan je bio i godinu dana kasnije.

Ipak, nemaju tačne podatke, jer nisu prikupljeni izveštaji za celu zemlju.

Nedostaju gotovo sve krvne grupe

apel za davanje krvi — SMS poruka koja je iz Zavoda za transfuziju upućena 12. januara čestim davaocima krvi

Značajno manji broj prikupljenih jedinica krvi uočen je od 29. decembra, kažu iz Instituta.

„Ovo nije neuobičajena situacija u našoj, ali i u ostalim zemljama, jer su tada praznici i školski raspust, a do pada postojećih rezervi krvi došlo je i zbog izuzetno niskih temperatura.

„Ove situacije se ponavljaju tokom ostalih prazničnih dana u godini i tokom letnjeg perioda“, dodaju.

Postoje četiri krvne grupe A, B, AB i O (nulta), a svaka od njih ima i dve podgrupe – pozitivna i negativna.

U Srbiji je najzastupljenija krvna grupa A, dok AB negativnu ima dva odsto ljudi i samo polovina njih može da daje krv.

To znači da ljudi sa ovom krvnom grupom mogu samo da primaju i daju krv osobi sa istom krvnom grupom.

„U ovom trenutku nedostaju sve krvne grupe osim AB pozitivne“,

„Neophodno je da na nedeljnom nivou krv da najmanje 1.500, a optimalno bi bilo 2.000 ljudi“, napominju iz Instituta.

Pogledajte video: Mlada krv – novi „lek“ za dugovečnost

Ko sme, a ko ne sme da daje krv?

Stalno zaposleni 38-godišnji muškarac sa porodicom tipični je davalac krvi u Srbiji.

Podaci Instituta za transfuziju krvi pokazuju da tri četvrtine od ukupnog broja davalaca u Srbiji jesu muškarci.

Krv dobrovoljno može da da svako ko je zdrav i ima između 18 i 65 godina.

Lekarskim pregledom i proverom krvne slike se utvrđuje da davanje krvi neće ugroziti davaoca, niti osobu koja krv dobija.

Muškarci mogu da daju krv na 12 nedelja, a žene na 16 nedelja.

Nema rizika od dobijanja bolesti prilikom dobrovoljnog davanja, jer je celokupan pribor za uzimanje krvi sterilan i za jednokratnu upotrebu.

Jedinica krvi testira se i na bolesti prenosive krvlju – hepatitis B, hepatitis C, sifilis i HIV.

Ipak, ima i nekih privremenih ograničenja.

Ukoliko imate prehladu ili grip, ili pijete antibiotike, morate da sačekate sedam do deset dana od njihovog uzimanja da biste dali krv.

Ako imate pirsing, tetovažu ili ste imali hiruršku intervenciju možete da budete davalac krvi, ali mora da prođe pola godine od navedenih procesa.

Žene ne mogu da daju krv tokom menstrualnog ciklusa, u trudnoći, dok doje, kao ni šest meseci posle porođaja ili pobačaja.

Dobrovoljni davaoci krvi ne mogu biti ljudi sa malignim i teškim hroničnim oboljenjima (srca, pluća, bubrega), kao ni sa autoimunim bolestima.

Ako želite da date krv, a niste sigurni da možete, proverite na listi Vojno-medicinske akademije koji su sve razlozi za privremenu ili trajnu zabranu davanja krvi, odnosno kada sigurno možete da date krv.