Zvuci rata postaju svakodnevica na ovoj pijaci nekoliko kilometara od ruske granice sa Ukrajinom.
Čujem eksplozije u daljini. Ali ovde se niko ne potresa.
Svega nekoliko metara dalje, neke tezge su svedene na iskrivljeni metal.
Nekoliko dana ranije, bile su pogođene minobacačkim granatama.
U to vreme pijaca je bila zatvorena, pa niko nije bio povređen.
Ali mnoge tezge i dalje ne rade i prisutna je samo šačica mušterija.
- „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
- Da li Rusi podržavaju rat u Ukrajini? Zavisi koga i kako pitate
- Rusi koji rizikuju slobodu da bi protestovali zbog Putinove invazije
Ispred nekih zgrada naslagani su džakovi sa peskom.
U mnogim delovima Rusije ovo deluje kao virtuelni rat: sukob koji se vodi na televiziji, daleko od kuće.
Ali u ruskoj Belgorodskoj oblasti, rat deluje veoma stvarno i veoma blizu.
Raisa Aleksandrovna, koja ovde prodaje slatkiše, izgubila je osećaj sigurnosti.
„Niko nas ne štiti“, kaže mi Raisa.
„Kad ljudi noću pođu kući, ne znaju da li će se ujutru i dalje probuditi u jednom komadu.“
Svi sa kojima razgovaram na pijaci govore mi da žive u strahu od ukrajinskog granatiranja.
Ali propuštaju da pomenu da je njihova zemlja izvršila invaziju na Ukrajinu.
Oni potvrđuju da je, pre godinu dana, život ovde bio tih i miran.
A, opet, odbijaju da povežu tačkice i okrive Kremlj za ono što se desilo.
„Morali smo da pokrenemo ovu vojnu operaciju“, insistira Raisa.
„To je bilo ispravno. Samo je trebalo da budemo pripremljeniji za to. Trebalo je odmah da regrutujemo ljude u vojsku. Mnogo naših mladih gine. Naše žene neće imati za koga da se udaju.“
„Ali šta je sa Ukrajincima koji su poginuli zbog ruske invazije?“, pitam.
„Da, ljudi sa obe strane ginu“, odgovara Raisa.
„Ali mozgovi Ukrajinaca su isprani. Nova generacija je odrasla mrzeći Ruse. Moramo da ih reedukujemo. Moramo da ih prevaspitamo.“
U Belgorodu, regionalnoj prestonici, ogromno slovo „Z“ – simbol ruske vojne operacije – podignuto je kraj prometnog autoputa.
Poslednjih meseci u ovom gradu je bilo i eksplozija, između ostalog na aerodromu, skladištu nafte, a izvršen je i napad na elektranu.
Odjednom stanovnici moraju da razmišljaju gde će da se sakriju.
Otvorena su skloništa po podrumima kuća i stambenih zgrada.
Razgovori koji se vode ovde slični su onima na pijaci – većina ljudi mi govori: da, bezbednost je postala problem tek posle invazije, ali, ne, ne krive samu invaziju za to.
Kao da postoji psihološka barijera koja sprečava ljude da povežu pogoršanje bezbednosne situacije sa odlukom njihovog predsednika.
Ako i postoji barijera, nju hrane patriotske poruke.
Sa bilborda i reklamnih tabli u Belgorodu zure portreti odlikovanih ruskih vojnika koji se bore u Ukrajini.
Slike i slogani pozivaju javnost da bude ujedinjena pod jednom zastavom.
„Hvala vam za vaša herojska dela!“, glasi tekst na jednom plakatu.
„Za Majku Rusiju“, piše na drugom.
„Sve za front! Sve za pobedu!“
„Veruj u sebe, ali živi za Rusiju!“
Pored slogana na ulicama, propaganda se emituje i na ruskoj državnoj televiziji.
Od jutra do mraka, vesti i emisije uveravaju gledaoce da je Rusija u pravu; da su Ukrajina i Zapad agresori i da je u ovom sukobu ugrožena sama budućnost Rusije.
Te poruke deluju.
U belgorodskoj prodavnici vunice, razgovaram sa vlasnikom.
On očigledno veruje da, kritikujući Rusiju, Zapad pokriva svačije oči.
„Zapad ima negativnu ulogu“, kaže mi on.
„On očigledno želi da uništi Rusiju. To smo već videli. Pod Adolfom Hitlerom.“
Pogledajte i video:
Ispred radnje, Ksenija, studentkinja prava saglasna je s tim.
„Ukrajina je marioneta Zapada koji je oduvek želeo da uništi Rusiju.
„Hitler je želeo da zauzme našu teritoriju. Ko ne želi? Imamo ogromnu zemlju“, kaže ona.
Ne dele svi taj stav, ali je malo njih spremno da to prizna u javnosti.
„Ne verujem da mogu da uradim bilo šta da promenim situaciju“, kaže Ivan, dalje niz ulicu.
„Svestan sam u kojoj zemlji živim i šta su vlasti uradile da bi sprečile obične ljude da izraze sopstveno mišljenje. Svako takvo izražavanje mišljenja je opasno.“
Poređenja sa Hitlerom nisu slučajna. Možete stalno da ih čujete na ruskoj televiziji.
Da bi pobudio patriotski naboj i pojačao podršku javnosti „specijalnoj vojnoj operaciji“, Kremlj rat u Ukrajini predstavlja u sličnom kontekstu kao i Drugi svetski rat: Rusija pruža otpor fašizmu, boreći se da odbrani Majku zemlju od stranih zavojevača.
Realnost je mnogo drugačija.
Nacistička Nemačka je 1941. godine izvršila invaziju na Sovjetski Savez.
Vladimir Putin je 2022. godine pokrenuo potpunu invaziju na Ukrajinu.
U planinčinama oko Belgoroda vlastitim očima vidim kako nastaju veze sa Drugim svetskim ratom.
Grupa naoružanih ljudi pristala je da se sretne sa mnom.
Sebe nazivaju „Smerš“ („Smrt špijunima“) po ozloglašenoj kontraobaveštajnoj jedinici koju je stvorio Josif Staljin u Drugom svetskom ratu.
Ne žele da otkrivaju lica – niti imena – ali žele nakratko da razgovaraju o aktivnostima.
„Trenutno obučavamo snage teritorijalne odbrane za Belgorodsku oblast“, kaže jedan čovek.
„Neki od obučavanih imaju iskustva u borbama. Neki su bivši policajci ili bivši vojnici. Oni će braniti Belgorodsku oblast ako dođe do napada na Rusiju.
„Što se nas tiče, mi ćemo izvršiti svaki zadatak koji nam poveri vrhovni komandant, u svakom gradu, bilo gde na svetu.“
Među obučavanim ljudima je Jevgenij Bakalo, lokalni novinar i biznismen.
U Belgorodu je Jevgenij pokrenuo grupu podrške za Ukrajince koji su prešli u Rusiju bežeći od rata.
Bakalovo mišljenje o Ukrajini poklapa se sa kontroverznim stavovima predsednika Putina.
„Mi smo jedan narod“, kaže mi on.
„Ukrajinci su Rusi. Samo su to zaboravili.“
- Putin: „Neverovatno, ali istinito – 80 godina kasnije, opet se suočavamo sa nemačkim tenkovima“
- Putin: Nećemo dozvoliti prekrajanje istorije, ponovo se budi nacistička ideologija
- Opsada Lenjingrada: „Svi su umrli. Ostala je samo Tanja“
Posle godinu dana rata, žestok otpor Ukrajinaca govori upravo suprotno: da danas, više nego ikad u post-sovjetskoj istoriji, ukrajinski narod ceni sopstveni suverenitet i nezavisnost i čvrsto je rešen da ne dozvoli da silom bude vraćen pod okrilje Moskve.
U međuvremenu, Moskva nastavlja da predstavlja ukrajinske zvaničnike kao neonaciste, a zapadne vlade kao nacističke simpatizere: još jedan razlog zašto Kremlj često pominje četrdesete godine prošlog veka.
Pod predsednikom Putinom, nacionalna ideja izgrađena je oko Drugog svetskog rata – koji većina Rusa naziva Velikim patriotskim ratom: oko pobede Sovjetskog Saveza u tom ratu i ogromne cene u ljudskim životima te pobede.
To je jedna izuzetno emotivna tema.
Olga, koja vodi crkveni hor u Belgorodu, kaže mi da se „veoma plaši“ dok se granatira grad.
Kad joj napomenem da se to ne bi dešavalo da nije započela „specijalna vojna operacija“, njena prva reakcija je da pomene Drugi svetski rat.
„To me podseća na Veliki patriotski rat“, kaže mi Olga, „vreme velikih žrtvovanja. Oduvek su se podnosile žrtve. Kad naši muškarci odu u rat, oni znaju da mogu da poginu.“
Olgin muž nije kod kuće.
On se dobrovoljno prijavio da se bori u „specijalnoj vojnoj operaciji“.
Ona prihvata zvanični stav – verziju događaja koju većina sveta odbacuje kao alternativnu stvarnost Kremlja.
„Rusija nije izazvala ovaj rat“, kaže mi Olga.
„Rus će vam dati sve što želite. Rusija nije napala Ukrajinu. Rusi su miroljubiv i velikodušan narod.“
Pogledajte i video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
