Members of the public are seen lighting candles in Independence square on 27 November, 2022 in Kyiv, Ukraine

Getty Images

Dan pošto je Njujork tajms objavio da Zapadu ponestaje oružja za slanje Ukrajini, iz NATO-a stižu drugačije poruke i tvrdnje da Rusija gubi rat i da zapravo ona ostaje bez naoružanja.

Uoči samita zapadnog vojnog saveza u Rumuniji, Dmitrij Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova, pozvao je NATO da poveća proizvodnju naoružanja, a generalni sekretar ovog pakta Jens Stoltenberg poručuje da će ostati uz Ukrajinu jer se „ne može dozvoliti da agresor pobedi“.

Stoltenberg tvrdi i da Rusija gubi na bojnom polju i da zato računa na zimu kao saveznika u njenoj invaziji.

„Da, možemo da očekujemo nove napade, niko ne može da kaže koliko i kada, ali su Rusija i njen predsednik Vladimir Putin pokazali nivo brutalnosti i nanošenja boli kakve nismo videli od Drugog svetskog rata“, rekao je generalni sekretar NATO.

Povlačenje ruske vojske najpre iz Kijeva, početkom rata u februaru i martu, a potom i iz Harkovske oblasti, na istoku, i najnovije Hersona, na jugu, Stoltenberg vidi kao jasne znakove slabosti Rusije.

„Znamo da Rusija ostaje bez oružja i municije i zato su se okrenuli Iranu“, dodao je.

Ujedinjene nacije i zapadni saveznici Ukrajine strahuju zbog sve hladnijeg vremena i nedostatku struje i grejanja posle talasa ruskih raketnih napada na ukrajinska energetska postrojenja.

Procenjuje se da šest miliona ljudi trenutno nema struju ni grejanje.

Više o tome pročitajte ovde.

Poglavar Rimokatoličke crkve rekao je u intervjuu za američke medije da su pojedini pripadnici ruske vojske iz manjinskih etničkih grupa okrutniji na frontu nego drugi ruski vojnici, što je izazvalo ogorčenje i reagovanje Moskve.

Više o tome pročitajte ovde.


Dan 277.

  • I dalje veliki energetski problemi u Ukrajini posle talasa ruskih napada na energetska postrojenja
  • Zapadnim silama ponestaje oružja za pomoć Ukrajini, navodi se u izveštaju Njujork tajmsa
  • Dmitrij Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova, poziva NATO članice da povećaju proizvodnju oružja
  • Snimak egzekucije ruskih vojnika koji su se predali izgleda autentično – UN
  • Papa naljutio Moskvu komentarom o „okrutnosti“ pojedinih etničkih grupa koje ratuju u Ukrajini, više o tome pročitajte ovde
  • Više od 15.000 ljudi nestalo je tokom rata u Ukrajini, rekao je predstavnik Međunarodne komisije za nestala lica

mapa

BBC

Kijev poziva NATO da poveća proizvodnju oružja, Alijansa poručuje: Uz vas smo

Uoči NATO samita u Bukureštu, glavnom gradu Rumunije, Dmitrij Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova, izjavio je da članice NATO alijanse moraju hitno da povećaju proizvodnju naoružanja.

U intervju za Politiko rekao je da je nemoguće pobediti na bojnom polju na duge staze bez ulaganja u proizvodnju većeg broja oružja.

„Dok vodimo današnje bitke, moramo da razmišljamo o tome kako ćemo se boriti u sutrašnjim bitkama“, dodao je Kuleba.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar vojno-političke alijanse, rekao je u Rumuniji da rat u Ukrajini nije počeo u februaru ove godine, već 2014. godine kada je, kako je rekao, Rusija anektirala ovo poluostrvo.

Slične poruke su se mogle čuti ranije i iz Kremlja, ali

Stoltenberg je rekao da je NATO bio pripremljen za rusku invaziju i pohvalio obaveštajnu službu alijanse.

Tvrdi i da će ishod rada biti potpuno suprotan od ciljeva ruskog predsednika Vladimira Putina.

Putin optužuje zapadnu alijansu da se, uprkos upozorenjima Moskve, od pada Sovjetskog Saveza širila ka Istoku, a Stoltenberg je uveren da će na kraju invazija na Ukrajinu dovesti do toga da će na granicama Rusije biti mnogo više vojnika i vojnog naoružanja NATO-a.

Istakao je da je NATO spreman da brani svaki pedalj ukrajinske teritorije pod invazijom.

Alijansa, tvrdi, ne učestvuje u sukobu, ali njegove članice bezrezevno podržavaju Ukrrajinu u borbi protiv Rusije.

Optužio je Rusiju da stvara „talas surovosti“ i ukazao na finansijske posledice po Evropu i druge države u svetu koje rat u Ukrajini izaziva.

„U suštini, svi plaćamo ceh zbog rata u Ukrajini, dok mi plaćamo u novcu, Ukrajina plaća krvlju“, izjavio je generalni sekretar NATO-a.

Stoltenberg je poručio da NATO „ne može da dozvoli da Rusija pobedi, jer bi to podstaklo Vladimira Putina i druge autoritarne lidere da što više koriste silu za postizanje sopstvenih ciljeva“.

„Ne možete postići trajni mir ako agresor pobedi“, rekao je on.

Zapadu ponestaje oružja: „Dan rata u Ukrajini kao mesec dana u Avganistanu“

Prema izveštaju Njujork tajmsa, rat koji bukti u Ukrajini sa tako velikom upotrebom tenkova i artiljerije delovao je nazamislivo zapadnim političarima, kao i zemljama članicama NATO-a, koji je značajno smanjio arsenal tokom prethodnih decenija.

Amerika ima ograničene količine naoružanja na raspolaganju za pomoć Ukrajini, a u Vašingtonu ne žele da preusmere oružje sa Tajvana i Korejskog poluostrva, koje vide kao regione u kojima može doći do sukoba sa Kinom i Južnom Korejom.

Devet meseci posle početka rata, Zapad sada traga za načinom da dostavi pomoć Ukrajini, ali i da poveća zalihe NATO-a.

Zaraćene strane u Ukrajini koriste više oružja i municije u odnosu na bilo koji drugi sukob posle Drugog svetskog rata, navodi se u tekstu Njujork tajmsa.

Tokom rata u Avganistanu, NATO snage koristile su 300 artiljerijskih raketa dnevno, a nisu morale mnogo da brinu oko odbrane protiv napada iz vazduha.

Ukrajinske snage ispaljuju i nekoliko hiljada projektila dnevno, a moraju i očajnički da se brane od napada ruskih raketa i dronova iranske proizvodnje iz vazduha.

„Dan rata u Ukrajini je kao mesec ili više u Avganistanu“, rekla je za Njujork tajms Kamila Grand, stručnjakinja za odbranu Evropskog saveta, koja je prethodno bila asistentkinja generalnog sekretara NATO za investicije u oblasti odbrane.

Raketa

EPA/EFE/REX/Shutterstock

Ukrajinci su tokom leta ispaljivali šest do sedam hiljada komada artiljerijske municije u Donbasu svakog dana, a ruske trupe između 40.000 i 50.000.

U Americi se proizvede samo 15.000 projektila svakog meseca.

Zbog toga se prozvodnja naoružanja premešta u Južnu Koreju, Češku, Slovačku i Bugarsku, ali ta zamisao nailazi na neke zakonske prepreke, navodi se u tekstu američkog lista.

Neke evropske zemlje, poput Švajcarske i Italije, imaju zakone koje zabranjuju dopremanje oružja zemljama u ratu.

Članice alijanse su dosad uložile oko 40 milijardi dolara u naoružanje za pomoć Ukrajini, što je iznos godišnjeg budžeta za odbranu Francuske.

Jedan zvaničnik NATO-a rekao je za Njujork tajms da je 20 od 30 članica NATO-a istrošilo zalihe za pomoć Ukrajini, a preostalih 10, među kojima su veće zemlje poput Francuske, Nemačke, Italije i Holandije, još imaju rezerve.

Kako su ruski napadi oštetili energetsku infrastrukturu Ukrajine

Ruska vojska se poslednjih nedelja usredsredila na ukrajinske energetske objekte, skladišta goriva i vode.

Vazdušni napadi naneli su veliku štetu električnoj mreži, kažu iz ukrajinskog državnog energetskog preduzeća Ukrenergo i dodaju da trenutno ne mogu da odgovore na 50 odsto potražnje.

Pogođene su termoelektrane širom zemlje – od glavnog grada Kijeva do Odese na jugu i Vinice na zapadu, a tri nuklerne elektrane bile su isključene sa sistema dva dana zbog granatiranja.

Ukrajina, napadi na energetski sistem

BBC

Više o ovoj temi pročitajte ovde.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.