Rusija i Ukrajina: Ukrajinska vojska ugrožava civile raspoređivanjem oružja u stambenim naseljima, kažu iz Amnesti internešenela

Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel objavila je izveštaj u kojem se navodi da ukrajinska vojska ugrožava civilno stanovništvo postavljajući oružje u stambene oblasti u pokušaju da odbije rusku ofanzivu.

Kancelarija predsednika Ukrajine nazvala je izveštaj „izuzetno čudnim“ i saopštila da čine sve da zaštite sopstvene građane.

Dok ruska vojska nastavlja granatiranje Nikolajeva, na jugu, i Harkova, na istoku Ukrajine, ukrajinske trupe odgovorile su raketiranjem Donjecka.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da želi da razgovara sa šefom kineske države Sijem Đinpingom, kako bi „iskoristio ogroman politički i ekonomski uticaj na Rusiju da okonča sukob“.

„To je veoma moćna država, moćna ekonomija… Zato može politički i ekonomski da utiče na Rusiju. Osim toga, Kina je stalna članica Saveta bezbednosti UN“, kaže Zelenski.

• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
• Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom

Dan 162. – najnovije

• Amnesti internešenel u najnovijem izveštaju optužuje ukrajinsku vojsku da ugrožava vlastito stanovnišptvo raspoređivanjem oružja u stambenim objektima
• UN zabrinute zbog situacije oko nuklearne elektrane u Zaporožju, za koju kažu da je nestabilna
• U Ukrajini je do sada poginulo 5.327 civila, a više od 7.000 je ranjeno – UN
• Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 10 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu od početka rata, a u zemlju se vratilo 4,2 miliona.
• Od početka rata 24. februara, dve trećine stanovnika evakuisano je iz Donjecke oblasti, kažu ukrajinske vlasti

Šta piše u izveštaju Amnesti internešenela?

Međunarodna organizacija za ljudska prava navodi u najnovijem izveštaju da ukrajinska vojska ugrožava civilno stanovništvo postavljajući oružje u stambene oblasti u pokušaju da odbije rusku invaziju.

Prema izveštaju, ukrajinska vojska je uspostavljala baze i oružje u civilnim oblastima, između ostalog i u školama i bolnica, čime su prekršili međunarodno humanitarno pravo pretvaranjem civilnih objekata u vojne ciljeve, navodi se u izveštaju.

Kao rezultat ruskih udara na naselja, civili su ubijeni, a civilna infrastruktura je uništena, napominje Amnesti.

Od aprila do jula, predstavnici organizacije su tokom nekoliko nedelja analizirali ruske udare u oblasti Harkova i Nikolajeva i u Donbasu.

Oni su pregledali mesta udara, intervjuisali preživele, svedoke i rođake žrtava i proučili satelitske snimke.

Tokom istrage, Amnesti je pronašao dokaze da su ukrajinske trupe dejstvovale iz stambenih naselja, kao i da su se nalazile u civilnim objektima, u 19 gradova i sela u ovim regionima.

Većina stambenih naselja u kojima su se nalazile trupe bila je daleko od linije fronta, a vojska je imala alternative koje ne bi ugrozile civilno stanovništvo, saopštila je organizacija.

Istovremeno, Amnesti napominje da nisu svi ruski napadi pratili ovaj obrazac.

U nekim slučajevima, koje je Amnesti prepoznao kao ruske ratne zločine, stručnjaci nisu našli dokaze da su ukrajinske trupe bile na civilnim lokacijama.

„Biti u odbrambenoj poziciji ne oslobađa ukrajinsku vojsku od poštovanja međunarodnog humanitarnog prava“, rekla je Agnes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela.

„Ukrajinska vlada mora odmah da obezbedi da njene snage budu stacionirane dalje od naseljenih mesta ili da evakuiše civile iz oblasti u kojima deluje vojska“, dodala je.

Amnesti naglašava da praksa ukrajinske vojske da postavlja oružje u naseljenim područjima ni na koji način ne opravdava neselektivne ruske napade, kao i upotrebu međunarodno zabranjene municije.

„Nediskriminatorni napadi u kojima stradaju civile ili oštećuju civilne objekte su ratni zločini“, navode autori izveštaja.

Izveštaj Amnesti internešenela, ukrajinske vlasti nazivaju „izuzetno čudnim“ i da se čini kao „organski deo ruske kampanje dezinformacija i propagande“.

Sve to treba da diskredituje Kijev i da podrije snabdevanje oružjem od zapadnih partnera, rekao Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine, za BBC.

Za mesec dana datum referenduma u Hersonu

Okupacione vlasti u Hersonu na jugu Ukrajine nameravaju da u roku od mesec dana odrede datum održavanja referenduma o prisajedinjenju Rusiji, rekao je Kiril Stremusov, šef lokalne proruske vojno-civilne administracije.

Ukrajina je još početkom maja upozorila na predstojeći referendum u Hersonu, koji je okupirala ruska vojska.

Stremusov je tada to demantovao, optužujući Ukrajince da šire lažne vesti.

Tada je rekao da će region postati deo Rusije bez referenduma.

Krajem maja, Stremusov je rekao da je referendum moguć, ali sledeće godine: odluka o priključenju Rusiji zavisiće od toka rata.

Uslovni zatvor za rusku učiteljicu koja je protiv rata

Sud u ruskom gradu Penza osudio je na uslovnu kaznu od pet godina zatvora učiteljicu Irinu Gen, a izrečena joj je i trogodišnja zabrana držanja časova.

Učiteljica je radila u školi u Penzi i tokom časa je kritikovala rat u Ukrajini.

Đaci su je pitali zašto im nije dozvoljeno da putuje i takmiče se u Evropi.

Učiteljica je objasnila da je Rusija izopštena iz međunarodne zajednice i da je svet „iznenađen kako jedna država može da se ponaša“.

Ona je rekla da je Ukrajina nezavisna država, a Rusija želi da sruši vladu druge zemlje i to je neprihvatljivo.

„Imamo totalitarnu državu“, rekla je učiteljica.

Jedan od učenika snimio je njene reči diktafonom.

Snimak je došao do bezbednosnih službi, posle čega je protiv učiteljice pokrenut jedan od prvih krivičnih postupaka za navodno širenje lažnih vesti o delovanju ruske vojske.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]