Zelensky meeting troops in Bakhmut — Zelenski je odlikovao vojnike priliko, posete Bahmutu

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, nenajavljeno je posetio grad Bahmut na liniji fronta, gde su ukrajinske i ruske snage vodile žestoku višemesečnu bitku.

Istovremeno je u Moskvi saopšteno da je Vladimir Putin, predsednik Rusije, posetio neimenovanu „zonu specijalne vojne operacije“ 16. decembra.

U Sjedinjenim Američkim Državama, članovi Senata iz obe partije, i demokrate i republikanci, izglasali su novi budžet u kojem je izdvojeno 44.9 milijardi dolara za pomoć Ukrajini.

Novac će biti usmeren za obuku ukrajinske vojske, opremu i oružje, logistiku, obaveštajnu podršku, kao i popunu američkih zaliha poslatih Ukrajini.

Bahmut je mesecima bio kglavna meta ruskih snaga u istočnom regionu Donjecka i grad je u ruševinama.

Međutim, ukrajinske snage su uspele da zadrže napredovanje ruskih trupa.

Poseta Zelenskog je okarakterisana kao podrška trupama koji odolevaju ruskim napadima.

Zelenski je obišao Bahmut dan pošto se Vladimir Putin u Minsku sastao sa beloruskim liderom i dugogodišnjim saveznikom Aleksandrom Lukašenkom.

Iako se Belorusija nije direktno uključila u rat, Lukašenko je dozvolila ruskim trupama da koriste njenu teritoriju za pokretanje invazije u februaru.

U drugom rezimeu Američkog instituta za proučavanje rata (AIR) navodi se da Putin na sastanku u Minsku, međutim, ponovo nije uspeo da ubedi Lukašenka da uđe u rat sa Ukrajinom.

„AIR i dalje veruje da ulazak Belorusije u Putinov rat sa Ukrajinom ostaje malo verovatan. Činjenica da je Putin, izgleda, prihvatio Lukašenkove teze, a da nije pokušao da ga ubedi da ih ispravi, indirektno pojačava ovu procenu“, pišu analitičari instituta.

Predsednik Rusije posetio je „zonu specijalne vojne operacije“ 16. decembra, izjavio je Putinov pres-sekretar Dmitrij Peskov za Rosijsku gazetu.

Kremlj je tokom vikenda izvestio da je Putin ceo dan 16. decembra proveo u „kombinovanom štabu oružanih snaga uključenih u specijalnu vojnu operaciju“.

Državni TV kanali su prikazali Putina na nepoznatoj lokaciji okruženog generalima, među kojima su bili načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, komandant snaga u Ukrajini Sergej Surovikin i ministar odbrane Sergej Šojgu.

Dan 301.

Zelenski posetio Bahmut, grad na liniji fronta
Putin posetio „zonu specijalne vojne operacije“
U budžetu Sjedinjenih Američkih Država izdvojeno 44.9 milijardi dolara za pomoć Ukrajini
Ukrajina jača granicu sa Belorusijom
EU dogovorila ograničenu cenu ruskog gasa
Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Kako je izgledao sastanak Lukašenka i Putina

Analiza Stiva Rozenberga, BBC dopisnika iz Moskve

Dogodilo nešto što se ne dešava često – Vladimir Putin je seo u avion i odleteo za Minsk.

Predsednik Putin i predsednik Aleksandar Lukašenko sastali su se u Belorusiji.

Zašto je otišao i zašto sada?

Dvojica lidera su mnogo govorila o ekonomskim odnosima, trgovini, ali i bezbednosti.

Predsednik Putin je izjavio da su neki beloruski vojni avioni opremljeni za potencijalno nošenje nuklearnih projektila i da Rusija pomaže u obuci posada.

Zauzvrat, predsednik Lukašenko mu je zahvalio što je Belorusiji obezbedio PVO sistem S-400 i balistički raketni sistem Iskander.

Reč „Ukrajina“ jedva da se pominjala.

Ali poseta je podstakla spekulacije da lider Kremlja možda pokušava da izvrši pritisak na lidera Belorusije da se pridruži mogućoj novoj kopnenoj ofanzivi u Ukrajini.

Ovo bi zaista mogla biti samo glasina. Ili trik Moskve da natera Ukrajinu da očekuje belorusku ofanzivu.

Navodno je nekoliko hiljada ruskih vojnika već u Belorusiji na zajedničkim vežbama.

Do sada Aleksandar Lukašenko nije bio voljan da angažuje vlastite trupe u borbama u Ukrajini.

Sve oči su uprte u Minsk da vide da li će to ostati tako.

Patriotski Božić u Rusiji uz ledene skulpture vojnika

Desetak ruskih vojnika naoružanih kalašnjikovima stoji nepomično na glavnom trgu sibirskog grada Čite.

Dok ljudi prolaze, zastaju i zagledaju vojnike.

Neki se fotografišu s njima.

Postoji dobar razlog zašto se vojnici ne pomeraju. Napravljeni su od leda.

Grad Čita se nalazi 4.830 kilometara istočno od Moskve.

Lokalne vlasti su odlučile da će ledene skulpture vojnika biti prikladan ukras za ovu prazničnu sezonu.

Kako je rat u Ukrajini promenio svet

Britanski list Sandej tajms objavio je analitičku recenziju urednika Pitera Konradija „20 primera kako je rat u Ukrajini promenio naš svet“.

Autor piše da je rat:

Oslabio Putina i Rusiju (autor smatra da je pre 24. februara Putinova pozicija delovala snažno, ali mu, kako navodi, katastrofalni rat nije ostavio šansu da se adekvatno izvuče iz situacije i potkopao je njegov uticaj u mnogim oblastima);
Oživeo strah od nuklearnog rata;
Skrenuo je pažnju na Tajvan (delovanje Rusije nametnulo je pitanje kakvi bi mogli biti koraci Kine u odnosu na pobunjeno ostrvo – da li je invazija postala verovatnija, ili će, naprotiv, zvanični Peking sada razmisliti sto puta?);
Doveo do povećanja inflacije i broja štrajkova u Evropi (zbog rasta cena energije i uopšte troškova života);
Primorao više od 14 miliona Ukrajinaca da napusti svoje domove;
Stvorena je nova ruska dijaspora (u poslednjih 10 meseci Rusiju je napustilo više ljudi nego posle revolucije 1917.);
Pojačani strahovi da će glad početi u Africi (zbog blokade izvoza žitarica iz Ukrajine tokom prvih pet meseci rata);
Doveo do izolacije ruske ekonomije (list piše o zapadnim sankcijama, zbog kojih bi ruska privreda ove godine mogla da bude u padu za 4,5 odsto);Značajno je otežao dobijanje informacija o tome šta se dešava u Rusiji (mnogi strani novinari bili su primorani da napuste zemlju, a nezavisna ruska štampa je ućutkana);
Naterao nas da više razmišljamo o „zelenim“ tehnologijama i nuklearnoj energiji (kako piše autor, to je rezultat povećanja cene energenata);
Ojačao NATO (list ukazuje na veće jedinstvo zapadne vojne alijanse posle ruske invazije na Ukrajinu i budući ulazak Švedske i Finske u taj savez);
Dao nam je predstavu o tome kakvi će biti ratovi budućnosti (S jedne strane, ovaj rat je pokazao značaj savremenih tehnologija kao što su satelitski internet i dronovi, s druge strane, ispostavilo se da je iznenađujuće staromodan sa rovovskim ratovanjem i artiljerijskim dvobojima);
Pokazao važnost harizmatičnog lidera (nritanski list piše kaže da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski postao jedan od vodećih svetskih lidera i uspeo da pridobije podršku drugih država, a Ukrajinci pobeđuju u propagandnom ratu na društvenim mrežama);
Ukinuo vojni tabu u Nemačkoj (autor podseća da je rat pokazao koliko je jeftina energija iz Rusije važna za privredni rast Nemačke i primorao je kancelara Olafa Šolca da najavi radikalno povećanje nemačkog vojnog budžeta);
To je donelo neverovatnu korist proizvođačima oružja (prema listu, najveću korist imali su američki i evropski proizvođači, pošto je rat pokazao značajnu prednost zapadnog oružja u odnosu na ono proizvedeno u Rusiji);
Ojačao ukrajinski nacionalni identitet
Narušio veze Rusije sa drugim zemljama sveta u oblasti sporta, nauke i umetnosti;
Stvorio pretnju hladnog rata na Arktiku (list navodi da je rat doveo do narušavanja saradnje Rusije i njenih suseda u arktičkom regionu, što je preplavljeno posledicama po ekologiju regiona i starosedelačke narode koji tamo žive);
Produženo je putovanje avionima (zbog zatvaranja ruskog vazdušnog prostora za zapadne aviokompanije. Na primer, pre rata, let od Londona do Tokija je trajao 12 sati, a sada skoro 14);
Fudbalski klub Čelsi iz Londona dobio je novog vlasnika (bivši vlasnik, ruski bogataš jevrejskog porekla Roman Abramovič bio je primoran da proda klub u maju za blizu pet milijardi evra).

Rusi pripremaju novu ofanzivu, tvrdi Kijev

Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je da sve više dokaza da Rusija, koja je pretrpela niz gubitaka na bojnom polju, planira novu široku ofanzivu.

Dodaje da bi se to moglo desiti u februaru kada će polovina od 300.000 vojnika koje je Rusija regrutovala u oktobru završiti obuku.

„Za obuku drugog dela mobilisanih, otprilike 150.000, potrebno je najmanje tri meseca. To znači da pokušavaju da započnu sledeći talas ofanzive verovatno u februaru, kao prošle godine. To je njihov plan“, rekao je Reznikov londonskom Gardijanu.

„Kremlj pokušava da pronađe nova rešenja kako da dođe do pobede“, dodao je on, navodeći da očekuje da će Rusija dodatno mobilisati rezerviste.

Nova ofanziva Moskve mogla bi da se dogodi već u januaru, ali je verovatnije na proleće, izvestio je Ekonomist u četvrtak, navodeći da su procenu dali predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, general Valerij Zalužni i general Aleksandar Sirski u nedavnim intervjuima.

„Rusi pripremaju oko 200.000 novih vojnika. Ne sumnjam da će još jednom krenuti u Kijev“, rekao je general Zalužni, komandant ukrajinskih oružanih snaga.

„Strateški zadatak Ukrajine je da stvori rezerve i pripremi se za rat, koji može da se dogodi u februaru, u najboljem slučaju u martu, a u najgorem u kraj januara.

„Možda će početi ne u Donbasu, već u pravcu Kijeva, u pravcu Belorusije, ne isključujem i južni pravac“, rekao je on.