Rusija je pokrenula velike vazdušne napade, bombardujući infrastrukturu Ukrajine, u trenutku kada pregovori između Amerike i Ukrajine ulaze u treći dan.
U noći između petka i subote, Rusija je lansirala 653 drona i 51 projektil, od kojih je većina oborena, naveli su ukrajinski zvaničnici.
U napadima je međutim uništena glavna zgrada na železničkoj stanici u gradu Fastiv, u blizini Kijeva, a oštećeni su i vozovi.
„S vojne tačke gledišta, ovaj napad je bio besmislen, i Rusi su to sigurno znali“, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Prethodno su viši ukrajinski i američki pregovarači zajedno pozvali Rusiju da pokaže „veoma ozbiljnu posvećenost dugotrajnom miru“ pošto u ovonedeljnim pregovorima nije učinjen napredak.
Moskva je intenzivirala napade na ukrajinski energetski sektor i infrastrukturu poslednjih nedelja.
U ruskim napadima pogođena su energetska postrojenja u osam regiona što je izazvalo nestanak struje, rekao je ukrajinski ministar energetike.
Organizacija Ujedinjenih nacija koja prati nuklearnu energiju saopštila je da nuklearna elektrana u Zaporožju privremeno izgubila svu spoljnu energiju, 11. put od početka ruske potpune invazije.
Rusija je pokrenula „velike napade“ kao odgovor na ono što naziva ukrajinskim napadima civilnih meta, rekao je ruski ministar odbrane.
„Rusija nastavlja da ignoriše sve mirovne napore i umesto toga napada ključnu civilnu infrastrukturu“, rekao je Andrej Sibhija, ukrajinski ministar spoljnih poslova.
„Ovo pokazuje da se ne smeju odlagati odluke kojima se ojačava Ukrajina i kojima se povećava pritisak na Rusiju. Posebno se to ne sme činiti pod izgovorom mirovnog procesa“, dodao je.
Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Rustem Umerov, sekretar ukrajinskog nacionalnog saveta za bezbednost, imali su prethodna dva dana „konstruktivne razgovore“ na Floridi.
Vitkof i Umerov su se „saglasili oko okvira bezbednosnih aranžmana“ koji bi mogli da čine sporazum i „razgovarali su o potrebnim odvraćajućim kapacitetima za održavanje trajnog mira“, saopšteno je bez navođenja detalja.
Oni su naveli u saopštenju da završetak rata u Ukrajini zavisi od ruske „spremnosti“ da „preduzme korake ka deeskalaciji i prestanku ubijanja“.
Pregovori, kojima prisustvuje Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, nastavljaju se i u subotu.
„Završetak rata i odgovorni koraci ka obustavi vatre i deeskalaciji su neophodni da bi se sprečila ponovna agresija“, navedeno je u saopštenju na kraju šeste runde razgovora u dve nedelje.
Tokom razgovora na Floridi, ukrajinski tim je obavešten o pregovorima između Trampovog najvišeg spoljnopolitičkog izaslanika i ruskog predsednika Vladimira Putina ranije ove nedelje.
Vitkof je proveo skoro pet sati sa Putinom u Moskvi u utorak.
Kremlj je posle susreta saopštio da nije postignut dogovor o nacrtu američkog mirovnog plana.
Putin je spreman da nastavi da se sastaje sa Amerikancima „koliko god je puta potrebno“, saopšteno je iz Kremlja.
Ukrajina i njeni evropski saveznici doveli su u pitanje posvećenost ruskog predsednika miru.
Zelenski je rekao u petak da želi „potpunu informaciju o onome što je rečeno u Moskvi i koje je druge izgovore Putin smislio da bi produžio rat“.
- ‘Putinomobil bez kočnica i volana juri autoputem’
- Priča Solomije iz Ukrajine: Kako deca razumeju rat
- Nema napretka u mirovnim pregovorima o Ukrajini
Kijev insistira na promenama u američkom mirovnom planu, koji je ocenjen kao povoljan po Moskvu u trenutku kada je prvobitna verzija procurila u medije.
Od tada je bilo više izmena, ali poslednje verzije nisu javno dostupne.
Dve strane se spore oko više stvari, među kojima su teritorijalni ustupci i bezbednosne garancije za Ukrajinu posle rata.
Rusija trenutno ima kontrolu nad oko petinom ukrajinske teritorije, među kojima su delovi Donbasa na istoku, koji se sastoji od regiona Donjecka i Luganska.
Putin je u intervjuu za India Today u petak rekao da ako se ukrajinske trupe ne povuku iz ovog područja potpuno ove nedelje, „oslobodiće Donbas silom“.
Uoči američke posete Kremlju, Putin je snimljen u vojnoj uniformi u ruskom komandnom punktu, gde su ga komandanti obavestili da su navodno zauzeli strateški grad Pokrovsk u Donjeckoj oblasti, kao i druga obližnja naselja.
Ukrajina odbacuje ruske tvrdnje da je izgubila kontrolu nad gradom.
Kijev i njegovi evropski saveznici veruju da bi najefikasniji način da se Rusija odvrati od ponovnog napada u budućnosti bio da Ukrajini postane NATO članica ili da joj se pruže sveobuhvatne bezbednosne garancije.
Rusija se tome snažno protivi, dok je i Tramp više puta nagovestio da nema nameru da dozvoli Ukrajini da se pridruži vojnom savezu.
Izgledi da Ukrajina postane NATO-u članica su bili „ključno pitanje“ o kojem se razgovaralo u Moskvi, tvrdi Kremlj.
Tramp je rekao da su ti razgovori bili „prilično dobri“, ali da je prerano reći šta će se dogoditi.
Dodao je da je prerano davati prognoze jer „za tango je potrebno dvoje“.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Rusija će uzeti ceo Donbas od Ukrajine – milom ili silom, kaže Putin
- Pad desne ruke Zelenskog: Preraspodela političkih karata u Kijevu
- ‘Niko od nas ne podržava’: Ukrajinski vojnici o američkom mirovnom planu
- Putinov propagandista ili ključ za mir u Ukrajini: Ko je diplomata Kiril Dmitrijev
- Putin: Ne želimo sukob, ali ako Evropa hoće – mi smo spremni
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
