Still image from video of elderly man being pushed by police

Reuters

Video snimci policijske brutalnosti tokom demonstracija protiv zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda izazvali su burne reakcije u američkoj javnosti.

Dvojica policajaca iz Bafala u saveznoj državi Njujork suspendovana su pošto se na snimku vidi kako obaraju starijeg belca na zemlju.

A na snimku koji je napravljen u gradu Njujorku vidi kako policajci grubo postupaju sa demonstrantima koji pokašavaju da beže.

Ovi snimci pojavili su se nekoliko sati pošto je održana memorijalna služba u Mineapolisu, gradu u kojem je Flojd ubijen 25. maja.

Contains some violent scenes and some scenes which some viewers may find upsetting. – The man approached police in Buffalo before being pushed backwards
The British Broadcasting Corporation

Bendžamin Kramp, advokat porodice ubijenog Afroamerikanca Džordža Flojda rekao je na memorijalnoj službi u Mineapolisu da je „pandemija rasizma“ dovela do njegove smrti.

Tokom memorijalne službe okupljeni su stajali u tišini osam minuta i 46 sekundi. Tačno toliko je Flojd bio na zemlji prilikom hapšenja.

Samo nekoliko blokova dalje, trojica bivših policajaca koji su optuženi za pomaganje u ubistvu, pojavila su se prvi put na sudu.

Prvobitna određena kaucija iznosila je milion dolara, ali je spuštena na 750.000 uz uslov da predaju oružje i pridržavaju se ostalih uslova koji im je odredio sudija.

Stotine ljudi prisustvovalo je memorijalnoj službi, a govor je održao velečasni Al Šarpton, aktivista za ljudska prava.

„Vreme je da sklonimo koleno sa naših vratova“, kazao je Šarpton.

Flojdovo ubistvo, koje je zabeleženo na video snimku, dovelo je do masovnih protesta protiv rasizma širom Amerike, ali i u pojedinim evropskim državama.

Za ubistvo Flojda optužen je Derek Čovin, takođe bivši policajac.

Službi je prisustvovala Flojdova porodica, guverner Minesote Tim Volc, gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej, kao i brojne javne ličnosti.

Protesti su tokom nedelje održani u 140 gradova Amerike. Do sada je na protestima uhapšeno najmanje od 9.300 ljudi, prenosi agencija AP.

Čovin je najpre optužen za ubistvo trećeg stepena – iz nehata.

Preostala tri otpuštena policajaca – Tomas Lejn, Aleksander Kueng i Tou Tao – optužena su za pomaganje i podstrekivanje ubistva drugog stepena.

George Floyd's nephew Brandon comforts his cousin Shareeduh Tate

Getty Images
Porodica Džordža Flojda na memorijalnoj službi

Šta se još vidi na snimcima?

Na video snimku iz Bafala vidi se kako 75-godišnji beli muškarac prilazi policajcima koji patroliraju u vreme policijskog časa.

Policajci su ga zatim odgurnili, pa je pao na zemlju i udario glavu.

Dok leži na zemlji, vidi se da mu curi krv iz uveta.

Ovaj muškarac je kolima Hitne pomoći prebačen u bolnicu, gde mu je konstatovana teža povreda glave.

Prvo saopštenje policije iz Bafala u kojem se navodi da se muškarac „sapleo i pao“ tokom „čarki za vreme protesta“ izazvalo je burne reakcije na društvenim mrežama.

Džef Rinaldo, portparol policije, kazao je da su saopštenje pisali policajci koji nisu direktno učestvovali u incidentu.

Rinaldo je istakao da su dvojica policajca sa snimka suspendovana.

Iste večeri, dostavljač hrane u Njujorku uhapšen je 27 minuta posle početka policijskog časa, iako spada u ključne radnike koji ne podložu ovim odredbama.

Memorijalna služba

Getty Images
Memorijalna služba za Džordža Flojda u Mineapolisu

Šta se desilo na memorijalnoj službi?

Advokat Bendžamin Kramp, kazao je da Flojda nije ubila pandemija korona virusa.

„Druga pandemija je dovela do njegove smrti. Pandemija rasizma i diskriminacije“, kazao je on.

Filoniz Flojd, jedan od Džordžove braće, govorio je o tome kako je porodica bila siromašna i da su kao deca sami prali odeću.

„Ovo je ludo, čoveče. Svi ovi ljudi došli su zbog mog brata. Neverovatno koliko je srca dotakao“, naveo je on.

Velečasni Al Šarpton je istakao da „sada ne smeju da se zaustave“.

„Moramo da nastavimo, sve dok ne promenimo celokupni sistem“, poručio je Šarpton.

On smatra da Flojdova priča oslikava sudbinu mnogih Afroamerikanaca.

„To što se desilo Flojdu, događa se svakog dana u ovoj zemlji – u obrazovanju, zdravstvenim službama, u svakom delu američkog društva. Vreme je da ustanemo u Džordžovo ime i kažemo – sklonite koleno sa naših vratova“.

Memorijalne službe održaće se i u subotu u rodnoj Severnoj Karolini i Hjustonu, gradu u kojem je živeo.


Ejmi Klobučar, senatorka iz Minesote, na Tviteru je napisala da su nove optužnce „važan korak u cilju dostizanja pravde“

Bendžamin Kramp, advokat porodice Flojd takođe je rekao da je ovo korak u pravom smeru.

„Zahvalni smo na ovom potezu koji je napravljen pre sahrane“, kazao je on.

On je kasnije za televiziju CNN izjavio da porodica smatra da bi Čovin trebalo da bude optužen za ubistvo prvog stepena i da im je rečeno da je istraga i dalje u toku.

Velečasni Al Šarpton, aktivista za ljudska prava, na konferenciji za novinare je rekao ovaj slučaj mora da dovede do novog pravnog akta na federalnom nivou.

„Ako se to ne dogodi posle svega ovoga, onda ovoj drami neće doći kraj“, istakao je Šarpton.

Poruka Megan Markl

Vojvotkinja od Saseksa oglasila se povodom smrti Džordža Flojda uz poruku da je njegov život bio važan i da je ovo što se trenutno dešava strašno.

Megan Markl se prisetila i rasnih nereda 1992. godine i izrazivši žaljenje što se ništa nije promenilo od tada.

U video poruci, Markl je pozvala mlade ljude i studente i obnove društvo.

A demonstrator faces law enforcement officers during a rally near the White House

Reuters

Reakcije zvaničnika

Vašingtonski nadbiskup oštro je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa zato što je, u jeku demonstracija zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda koji traju osam dana, posetio crkvu u blizini Bele kuće .

Nadbiskup rimokatoličke crkve Vilton Gregorio kazao je da je Trampova poseta crkvi – zbog koje je i policija morala da reaguje – bila manipulacija.

O slučaju ubistva Džordža Flojda oglasio se i papa Franja, koji je rekao da „ne možemo tolerisati rasizam i okrenuti glavu od njega“, ali i da se „nasiljem ništa ne dobija, a mnogo gubi“.

„Draga braćo i sestre u Sjedinjenih Državama, uz veliku brigu pratim uznemirujuće društvene nemire u vašoj zemlji proteklih dana“, naveo je papa, dodavši da se „moli za dušu Džordža Flojda i svih onih koji su izgubili živote zbog greha razisma“.

Protesti zbog smrti Džordža Flojda širom Amerike ne jenjavaju.
The British Broadcasting Corporation

Šta se dešavalo na protestima?

Demonstracije su počele pošto se na društvenim mrežama pojavio snimak na kojem se vidi hapšenje Flojda u Mineapolisu 25. maja.

Vidi se i policajac koji kolenom pritiska Flojdov vrat nekoliko minuta, dok on ponavlja da ne može da diše.

Policajac Derek Čovin iz Mineapolisa, koji je u međuvremenu otpušten sa još trojicom kolega, optužen je za ubistvo iz nehata.

Terens Flojd, Džordžov mlađi brat, osudio je nasilje na protestima i istakao da se on borio za mir.

Do sukoba demonstranata i policije došlo je u Njujorku, Čikagu, Filadelfiji i Los Anđelesu. U ovim gradovima pripadnici policije koristili su suzavac i biber sprej kako bi rasterali demonstrante.

Ovo su najmasovniji protesti protiv rasizma u SAD od onih koji su izbili posle ubistva Martina Lutera Kinga 1968. godine, rekao je Nik Brajant, BBC dopisnik iz Njujorka.

U više od 75 gradova širom Amerike ljudi su ispunili ulice koje su do pre samo nekoliko dana bile puste zbog korona virusa.

Flojdovo ubistvo je ponovo probudilo kod stanovništva bes i ljutnju. Za mnoge je ovo što se dešava odraz frustracija zbog društveno-ekonomske nejednakosti i segregacije i nema veze samo sa ubistvom u Mineapolisu.

Džordž Flojd: Mladi iz Mineapolisa – „Kao Afroamerikanci smo prestravljeni“
The British Broadcasting Corporation

Kako je Džordž Flojd umro?

Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovan novac – 20 dolara.

Policajci su pokušavali Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.

Prema navodima policije, opirao se privođenju fizički pa su mu stavljene lisice.

Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.

Vidi se policajac Čovin, belac, kako drži koleno na vratu Flojdu, kojim mu onemogućava da ustane, Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.

Prema preliminarnoj autopsiji Čovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.

Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u pokušaju da nađu puls. Nisu uspeli. Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim sat vremena kasnije.

Pun medicinski izveštaj okružnog patologa još nije objavljen, ali je u prijavi navedeno da nije utvrđeno da je bilo „traumatske asfiksije odnosno gušenja“.

Patolog je istakao da je Flojdovoj „smrti verovatnije doprinela“ kombinacija srčanih bolesti, „mogućih opojnih sredstava u sistemu“ i toga što je bio priveden.

Čovin je u petak optužen za ubistvo iz nehata i ubistvo trećeg stepena.


10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi

Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.

Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule prosteste protiv policije.

Trejvon Martin, 26. ferbruar 2012.

Picture of Trayvon Martin

Getty Images

Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.

Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.

Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.

Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.

Erik Garner, 17. jul 2014.

Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.

Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.

Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.

Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.

Majkl Braun, 9. avgust 2014.

Michael Brown

Getty Images

Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međuanrodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.

Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.

Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.

Volter Skot, 4. april 2015.

Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.

Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.

Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.

Fredi Grej, 12. april 2015

Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.

25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.

Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.

Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policijaca.

Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.

Sandra Bland, 13. jul 2015.

Placard with Sandra Bland's face

Getty Images

28-godišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.

Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.

Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.

Filando Kastil, 6. jul 2016.

Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.

Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.

Botam Džon, 6. septembar 2018.

Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.

Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.

Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.

Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.

28-godišnjka studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.

Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.

Briona Tejlor, 13.mart 2020.

Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.

Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.

Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.

Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.