Srbija i alkohol: Između tradicije i zakona – zašto cveta crno tržište rakije

Obavijen kafanskim dimom, proizvođač rakije Nikola Vesić otpija gutljaj šljivovice, pa kažiprstom i palcem otire kapljice s brkova, spuštajući čašicu na karirani stolnjak.

Sedimo u njegovom lokalu u Tešnjaru, istorijskom centru Valjeva, u jednoj od nekoliko desetina kafana načičkanih uz kaldrmu.

„Moja porodica se generacijama bavila preradom drveta, ali mene je neki đavo naterao da pravim rakiju“, kaže Vesić, dok se na polici iza njegovih leđa presijavaju flaše sa njegovim prezimenom na etiketi.

• „Trojanski konj u boci“: Kako je poznati roker doneo srpsku rakiju u Ameriku
• Šta je UNESKO i šta je od srpskog nasleđa na listi svetske kulturne baštine
• Bačva retkog škotskog viskija kompanije Ardbeg prodata za približno 19 miliona evra

Vesić je jedan od 953 registrovana proizvođača jakih alkoholnih pića, podaci su Ministarstva poljoprivrede dostavljenih BBC-ju.

„Oko 85 odsto registrovanih proizvođača se bavi proizvodnjom rakije“, dodaju.

Rakija je nedavno uvrštena na listu UNESKO – organizacije Ujedinjenih nacija za zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa – ali stručnjaci upozoravaju da se u Srbiji mnogo više litara proda na crnom tržištu nego u prodavnicama.

Na tržištu Srbije ima „mnogo više ilegalne, nego legalne rakije“, kaže Ivan Urošević, docent na Poljoprivrednom fakultetu u Bijeljini i potpredsednik Saveza proizvođača rakije Srbije (SPRS), za BBC na srpskom.

Zakon o jakim alkoholnim pićima, koji je stupio na snagu 2016. godine, ukinuo je obavezu zapošljavanja tehnologa u proizvodnji čime je malim proizvođačima omogućio ulazak u legalne tokove bez prevelikih finansijskih opterećenja, pojašnjava Urošević.

„Upis u registar proizvođača je maksimalno pojednostavljen i približen proizvođačima“, navode iz Ministarstva poljoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Osim toga, registrovani poljoprivrednici, koji proizvode male količine rakije, dobili su mogućnost da je prodaju destilerijama, koji je dalje koriste kao sirovinu za finalni proizvod koji flaširaju i stavljaju u promet.

„Tako je nastala mogućnost da rakija proizvedena na kazanu uđe u legalne tokove, ako ima ko da je otkupi – ali mnogi i dalje radije prodaju na crno“, navodi Urošević.

Državni budžet svake godine „gubi stotine miliona evra“ zato što se ne sprovode ključne odredbe Zakona o jakim alkoholnim pićima, upozoravaju iz SPRS.

Ministarstvo finansija, pod čijim su okriljem Poreska uprava, tržišna i poreska inspekcija, do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja BBC-ja o primeni zakona i rezultatima inspekcijskog nadzora.

„Zakon dobar, primena slaba“

Ilegalna rakija prodaje se kako ispod tezge, tako i na improvizovanim tezgama širom Srbije, pa i na samo nekoliko kilometara od Vesićeve kafane.

U blizini autobuske stanice u Valjevu, BBC novinari sreli su starijeg čoveka kako prodaje rakiju i lekovito bilje na improvizovanoj tezgi, u flašama bez etiketa.

„Sve ti je ovo šljiva, ma znaš kakva je, dušu da oljutiš“, kaže muškarac i stavlja do znanja da ne želi da se javno eksponira.

Mnoge kuće u Srbiji imaju kazan za pečenje rakije – limenu skalameriju, ponekad staru i više od stotinu godina.

Svako ima pravo da proizvodi rakiju za sopstvene potrebe, a za mnoge porodice i komšije, to je povod da se svake jeseni okupe oko kazana.

Baš na jednom takvom kazanu, Vesić je prvi put ispekao rakiju, koju je popio sa komšijama i prijateljima.

„Tako sam otkrio čime bih želeo da se bavim, pa sam 2007, kao dvadesetogodišnjak, sa porodičnim kapitalom osnovao firmu na sopstveno ime i krenuo u posao“, kaže.

Uložio je u izgradnju destilerije, opremu i otkup voća, a sada svake godine proizvede oko 10.000 litara voćnih rakija i likera, što ga svrstava u manje proizvođače.

„Rakija je deo srpske tradicije, tako mora i da ostane, ali problem je što mnogi koji učestvuju na tržištu ilegalno zarađuju na starom porodičnom kazanu, umesto da ulažu u savremeniju proizvodnju“, kaže Urošević.

„Podaci o proizvodnji voća iz prethodnih godina pokazuju da je moguće proizvesti oko 100 miliona litara rakije godišnje, a tek 13 miliona litara se nađe u legalnom prometu – to je ogromna razlika između potencijala i onoga što se zvanično proizvede“, pojašnjava.

Stručnjak ocenjuje da je zakonski okvir dobro postavljen, ali da je kontrola primene zakona slaba.

„To je razlog što crno tržište rakije u Srbiji cveta“, smatra Urošević.

Osim Zakona o jakim alkoholnim pićima, na ovu oblast se primenjuje Zakon o bezbednosti hrane, kao i niz tržišnih i poreskih zakona.

Urošević smatra da „mnogi koji nelegalno prodaju rakiju nisu ni svesni koliko zakona time krše“.

„Osnovni problem je nepoznavanje propisa i potrebna je edukacija svih koji su u lancu trgovine rakijom – od proizvođača i prodavaca, do potrošača“, dodaje.

BBC novinari do objavljivanja teksta nisu dobili odgovor nadležnih o sprovođenju i rezultatima nadzora.

• „Ne smem ni da razmišljam o penziji“ – kako u Srbiji žive sezonske radnice
• „Kao deca delili smo čokoladu, ali nasledstvo samo za batu“: Zašto se neke žene i dalje odriču nasledstva

Rakija kao žrtva tranzicije

Zamah u ilegalnoj prodaji rakije nije se dogodio niotkuda.

„U doba socijalističke Jugoslavije, postojalo je nekoliko jakih kompanija koje su proizvodile rakiju, a odnos cene i kvaliteta rakije koja se mogla pronaći na rafovima prodavnica bio je solidan“, kaže Urošević.

Međutim, tokom ekonomskog kraha devedesetih godina prošlog veka, većina državnih preduzeća otišla je u stečaj.

„Tržište je postalo gladno rakije, pa se tako otvorio veliki prostor za ilegalnu trgovinu“, dodaje stručnjak.

Urošević smatra da je poslednji udarac legalnoj prodaji zadao Zakon o jakim alkoholnim pićima iz 2009. godine, koji je „umnogome otežao“ položaj malih proizvođača.

„Registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima je ukinuo mogućnost da prodaju rakiju i obavezao ih da sami kontrolišu kvalitet tako što će zaposliti tehnologa – bilo da proizvode 100 ili 100.000 litara godišnje.

Kako dodaje, „ne samo da je zapošljavanje tehnologa za većinu bilo preveliki trošak, već na tržištu rada nije bilo ni dovoljno ljudi koji su ispunjavali uslove za obavljanje tog posla“.

Potpredsednik Saveza proizvođača rakije Srbije kaže da je u vreme donošenja tog zakona bilo oko 2.000 registrovanih proizvođača, ali je njihov broj za kratko vreme „značajno opao“.

U prilog tome govore i podaci Ministarstva poljoprivrede, koji pokazuju da ih je sedam godina kasnije – početkom 2016, bilo svega 320.

„Oni koji su prodavali rakiju nastavili su time da se bave, ali ispod žita“, dodaje Urošević.

Pogledajte video: Kako odabrati sjenički sir – otkrivaju oni koji ga prave

Kvalitet pod znakom pitanja

Još jedna posledica je, dodaje Urošević, što se „loša rakija na svakom koraku, jer na crnom tržištu nema kontrole kvaliteta“.

„Na tržištu ima mnogo loše rakije, koja dolazi iz ilegalne proizvodnje“, navodi.

Za registrovane proizvođače poput Vesića, koji na proizvodnju rakije plaća poreze, crno tržište predstavlja nelojalnu konkurenciju.

Ali, on kaže da ga to preterano ne brine, upravo zato što na planu kvaliteta „nema velike konkurencije“.

„Kod nas se često čuje Probaj rakiju, ja je pekao… Svako se trudi – i taj što pravi loše se namučio, radi najbolje što ume i može.

„Ljudi se snalaze, a ja kao proizvođač ne želim u to da ulazim – postoje državni organi u čijoj je nadležnosti da se time bave“, dodaje.

Slučajevi trovanja rakijom

Kroz godine, u Srbiji su zabeleženi mnogi slučajevi trovanja rakijom lošeg kvaliteta, ponekad i sa smrtnim ishodom.

Najmasovniji slučaj je trovanje rakijom „zozovačom“ između 1997. i 1998. godine, kada je preminulo 43 od 56 ljudi koji su se otrovali.

Od teškog trovanja metil-alkoholom je 2012. život je izgubio 42-godišnji muškarac u Nišu, nakon što je popio rakiju kupljenu u Leskovcu.

U selu Mrčajevci kod Čačka, 2015. godine jedan muškarac je nastradao, dok su šestorica završila u bolnici nakon druženja uz rakiju.

Od porodičnog kazana do destilerije: Kako stasavaju nove generacije proizvođača

A za one koji počinju, put do zvaničnog statusa nije ni lak, ni kratak, priča Aleksandar Joksimović, koji gradi sopstvenu destileriju rakije u selu Rgotina, između Bora i Zaječara.

Procenjuje da je u pokretanje malog biznisa kroz godine morao da uloži oko 100.000 evra.

„Za one koji kreću od nule, to je ogromna investicija“, kaže ovaj tridesettrogodišnjak za BBC na srpskom.

Prvu rakiju „koja je mogla da se pije“ Aleksandar je ispekao 2018. godine.

Na porodičnom imanju u selu Rgotina, uz pomoć rođaka napravio je rakiju na kazanu za koji kaže da je „verovatno više od 100 stotinu godina star“.

Tajne spravljanja tradicionalnog srpskog napitka otkrio mu je Duško Ružić, koji ima 72 godine.

„Da nije bilo Duška, ja ne bih uspeo – dvaput sam pokušavao da pečem sam, ali to nije bilo za ljudsku upotrebu“, priseća se Joksimović.

Kao dete iz grada, o voću i rakiji učio je od babe i dede, koji su živeli na selu, a rakiju pekli za sopstevene potrebe.

„Po selima, rakija se po pravilo peče od gnjilog voća, da se ne baci, u kace za vrenje se dodaje šećer – sve je to nedopustivo u savremenoj proizvodnji“, kaže budući proizvođač i dodaje da je samouk.

Pre nekoliko godina, kada je seosko imanje nakon smrti babe i dede ostalo prazno, porodica je odlučila da ne dozvoli da propadne.

Tako se rodilo poljoprivredno gazdinstvo Joksimović kod Rgotskog jezera, gde se danas gaji dunja, pravi slatko i pekmez i dočekuju turisti.

Već više od godinu dana, Aleksandar sopstvenim rukama gradi destileriju na oko 100 kvadrata, industrijsko postrojenje za proizvodnju rakije.

„Ide sporo, jer većinu radova obavljamo sami, kao porodica, ali trebalo bi da bude gotovo do proleća“, kaže.

Tada planira da uđe u birokratski proces registracije destilerije, kako bi pribavio sve potrebne dozvole za rad i upisao se u registar proizvođača jakih alkoholnih pića.

Nada se da će, u punom zamahu, moći da proizvodi između 15.000 i 20.000 litara godišnje.

„Ne očekujem da će se odmah isplatiti, a planiramo da prodajemo isključivo na domaćem tržištu – kvalitetno, skupo i u ograničenim količinama“, kaže.

„Ogroman potencijal, ali neukroćen“

Nikola Vesić zarađuje prevashodno na srpskom tržištu, iako njegova rakija već godinama putuje preko okeana u Ameriku i Australiju.

Kaže da se dobro prodaje i u komšiluku, u državama kao što su Crna Gora i Bugarska.

Međutim, smatra da je izvoz samo „kruna“ u poslu koji već radi.

„Koliko se samo rakije proda lokalima na Zlatiboru i Kopaoniku – kada bi to nestalo, siguran sam da ne bih mogao da živim od izvoza“, kaže Vesić i dodaje da planira proširenje proizvodnje.

Ipak, ovaj proizvođač ne živi samo od jednog posla – bavi se i ugostiteljstvom, a dve delatnosti se međusobno dopunjuju.

„Uvek je lako i uvek je teško – čaša je do pola prazna ili do pola puna – zavisi ko gleda“, kaže sa vragolastim osmehom.

Voće u Srbiji raste na više od 180.000 hektara, a ubedljivo prednjači šljiva, koja raste na više od 70.000 hektara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2017. godine.

Urošević kaže da se „oko 70 odsto šljive u Srbiji preradi u rakiju“.

„A to znači da može da se proizvede više od 100 miliona litara šljivovice svake godine – a to je samo jedna od voćki od koje se pravi rakija“.

Postoje desetine vrsta, a neke od najpoznatijih su dunjevača, jabukovača, viljamovka, lozovača i medovača.

• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka
• Regenerativna poljoprivreda: Može li se živeti od zemlje koja se ne obrađuje tradicionalnim plugom

Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Bijeljini ocenjuje da Srbija ima ogroman potencijal na ovom planu, koji za sada „ostaje neukroćen“.

„Potrebno je da se država ozbiljnije posveti stanju na tržištu, edukaciji i promociji“, smatra ovaj stručnjak.

Iz Ministarstva poljoprivede kažu da imaju mere podrške za proizvodnju i plasman rakije, kao i nabavku opreme i uređaja.

Dodaju da u poslednjih šest godina raste broj registrovanih proizvođača.

Samo u 2022. godini, u registar je upisano 111 novih proizvođača.

„Kako bi proizvođači dobili subvencije, moraju da budu registrovani, što ih dodatno stimuliše da se registruju i tako iz sive zone pređu u legalne tokove“, navode iz Ministarstva.

Pogledajte video: Međimurska gibanica, neobična hrvatska poslastica

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]