Sa jedne strane – zagrljaji mladih košarkaša Srbije i Crne Gore koji zajedno slave zlatnu medalju. Sa druge strane – razmena oštrih reči Beograda i Podgorice zbog prisustva crnogorskog vojnog atašea na hrvatskom obeležavanju godišnjice akcije „Oluja“.
Tome se mogu dodati tvrdnje patrijarha Irineja da je položaj Srba u Crnoj Gori danas lošiji nego u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi gore nego u Osmanskom carstvu, izrečene za podgorički „Dan“.
Zato se postavlja pitanje šta je prava slika odnosa Srbije i Crne Gore danas – zajednička radost mladih ljudi ili diplomatske svađe delova političkih elita.
Nekadašnji ambasador Srbije u Podgorici Zoran Lutovac za BBC na srpskom kaže da su oba događaja – ogledalo odnosa dve države.
„Na jednoj strani imamo spoljnopolitičko udaljavanje, a na drugoj izrazitu bliskost građana dve države.
Ta bliskost postoji ne zahvaljujući dobrim bilateralnim odnosima, nego uprkos ovakvim odnosima kakvi jesu.“
Srbija i Crna Gora diplomatske odnose zvanično su uspostavile 22. juna 2006. godine, nakon što je Crna Gora na referendumu izglasala napuštanje Državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Slika prva – mladi košarkaši
Sportska hala „Arena“ u Rigi bila je poprište finala Evropskog prvenstva za košarkaše do 18 godina.
S jedne strane, domaćini Letonci i podrška gotovo sedam hiljada navijača.
S druge strane, mladi košarkaši Srbije iza kojih stoje glasovi petnaestak momaka sa crnogorskim grbom na majicama, reprezentativcima čiji je tim ispao iz takmičenja nešto ranije.
Kada je odsvirala finalna sirena, a Srbija slavila rezultatom 99:90, njeni igrači krenuli su u zagrljaj crnogorskim košarkašima.
„Super odnos imamo i mislim da je to normalna stvar i da tako treba da bude uvek.
Sa obe strane“, rekao je za Sportski žurnal najbolji igrač prvenstva Marko Pecarski.
Video snimak radosti postao je jedan od najdeljenijih na društvenim mrežama, a možete ga pogledati na ovom linku.
Zoran Lutovac kaže da su odnosi među građanima dve države toliko isprepletani da ni političari ne uspevaju da ih pokvare.
„Ti džepovi normalnosti ostaju toliko jaki da se ne mogu ni medijski spinovati, a neka buduća vlast u Beogradu ili Podgorici mogla bi da ih iskoristi da gradi nove odnose dve države.“
Kako žive vršnjaci Đukanovićeve vladavine
Crnogorac koji se vratio iz Beograda
Slika druga – obeležavanje godišnjice „Oluje“
Na Kninskoj tvrđavi, pod hrvatskom šahovnicom, okupili su se po 23. put visoki državni i vojni zvaničnici, gosti i diplomate.
Među njima, u svečanoj uniformi crnogorske vojske, našao se i Ivan Mašulović, vojni izaslanik odbrane pri ambasadi u Zagrebu.
Zbog toga je odmah stigla poruka srpskog ministra odbrane Aleksandra Vulina, inače zaduženog za oštre reči ka susedima.
„Voleo bih da čujem od predstavnika crnogorske države i vojske da kažu čemu su se radovali i čemu su se obradovali kada su bili na toj velikoj proslavi, da kažu kojem su se proterivanju obradovali i da nas podsete, ili da podsete sebe, da su oni bili deo te zajedničke države u vreme kada je tih 250000 ljudi došlo baš u zemlju koju su i oni činili.“
Usledio je odgovor u vidu pisanog saopštenja Ministarstva odbrane Crne Gore.
„On nije bio u Kninu da proslavlja bilo čije pobede ili poraze, niti stradanja bilo kog naroda, kako se to zlonamerno želi insinuirati.
Ta retorika i smeštanje ovog bezazlenog civilizacijskog čina u kontekst suludog rata 90-tih, ne priliči 20-im godinama ovog veka, novom vremenu u kojem su i Crna Gora i Srbija zemlje kandidati u pregovaračkom procesu sa EU.“
Razmenu saopštenja pratili su i tekstovi prorežimskih tabloida u Beogradu, koji već u naslovu vređaju oficira crnogorske vojske, a reporteri odlaze i u selo odakle Mašulović potiče.
Konačno, ironičnu tačku, ili zarez, na raspravu je stavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Na konferenciji za medije za koju je najavljena tema bila pitanje Kosova, Vučić je na novinarsko pitanje o ulozi Mašulovića odgovorio – ironično.
„Hvala vam, prijatelji“.
Crna Gora i NATO – godina prva
Nekadašnji srpski ambasador u Podgorici, a danas lider opozicione Demokratske stranke, kaže da su najviši državni zvaničnici odnose opisivali kao nikad bolje, a onda su se za unutarpolitičke prilike razmenjivale oštre poruke.
„Nema mnogo sadržajnih pomaka u odnosima, oni se koriste za unutarpolitičke prilike.
Unapređenja su uglavnom retorička, ali odnosi i dalje počivaju na ličnim odnosima političara, a ne na dubinskim, institucionalnim odnosima dve države“, kaže Lutovac.
Diplomatski odnosi Srbije i Crne Gore obeleženi su usponima i padovima.
Najniža tačka dosegnuta je u oktobru 2008. godine, kada je tadašnja ambasadorka u Beogradu Anka Vojvodić bila proglašena „personom non-grata“ jer je njena zemlja priznala nezavisnost Kosova.
Takva mera primenjena je tada samo prema ambasadorima Makedonije i Crne Gore.
Od dolaska na vlast Srpske napredne stranke, zvanična forma diplomatskih odnosa nije narušavana.
Mnogo su više korišćeni sukobi izjavama pojedinih državnih zvaničnika, posle kojih nisu sledile nikakve konkretne mere.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
