„Kad nemate, snađete se, tako i ljudi u mom okruženju razmišljaju, ne možete da nemate, morate da nabavite“.

Ovako, uz osmeh, Dunja Božić, koja već godinama ima bolesnog psa, odgovara na pitanje kako se nosi sa poskupljenjima hrane za ljubimce.

Potrošačke cene u Srbiji su u septembru 2022. bile veće za 14 odsto nego istog meseca prošle godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

To se oseća i u rastućoj industriji hrane i opreme za životinje koja je poskupela bar za 10 odsto.

Dok pojedini ljudi u Velikoj Britaniji preskaču obroke da bi nahranili ljubimce, kako je objavio BBC, u Srbiji se to izgleda još ne dešava.

Ljudi ne odustaju od životinja, ali se deo njih okreće povoljnijim brendovima.

Za ishranu i zdravlje kućnih ljubimaca se u Srbiji godišnje potroši i do 200 miliona evra, naveo je Nikola Nedeljković iz magazina Pas i Mačka za uJuronjuz.

Dodaje da imaju podatak da u Srbiji ima oko 1,5 miliona registrovanih pasa i 30.000 mačaka, kao i da se procenjuje da je broj mačaka mnogostruko veći, ali da ih vlasnici ne čipuju.

Dunja Božić sa mešankom Crnom

Dunja Božić/Privatna arhiva
Dunja Božić sa mešankom Crnom

Nove cene za hranu

Dunjina mešanka srednje rase Crna je „prava gospođa sa ulice“ sa 26 kilograma, kaže vlasnica.

Konzerva bolje medicinske hrane, koju Crna pojede za dva dana, košta oko 600 dinara, a potrebno ih je 15 mesečno.

Računica je jednostavna – samo na hranu ode 9.000 dinara u zbiru, ali se ona ne žali.

„Za nju je potrebno da kupim i granule, a suplementi koštaju kao za ljude.

„Ali zbog ljubavi prema psima, nosiš se sa tim, nema tu nekog razmišljanja“, kaže Dunja Božić.

Kuče ima Kušingov sindrom – od ove autoimune bolesti stradaju želudac i creva, dodaje ona.

Osetljivija je i na viruse i prehlade nego obični psi, ponekad ima epileptične napade i problem sa anksioznošću.

Sve to zahteva nedeljne posete veterinaru, a pošto žive same, upućene su jedna na drugu.

„Prošli mesec sam više od 20.000 dinara dala za lečenje, to su injekcije, vitamini, da ne pričam o suplementima.

„Kao što je sve poskupelo, tako je poskupela i hrana za ljubimce, ali ste prinuđeni da kupite, to je živo biće o kome brinete“, kaže Božić.

Njena prijateljica koja ima tri zdrava psa, pred kraj meseca im kupi jeftiniju hranu.

Taj recept predlaže i Slavica iz Beograda koja je usvojila odraslu macu sa ulice pre tačno pet godina.

Od prestravljene životinje koja se „lepila za pod i izlazila iz transportera samo do posipa i da jede“, sada je pufnasta, umiljata i druželjubiva mačka sa sjajnom i dugom dlakom.

Njoj su neki troškovi porasli i do 60 odsto.

„Džak od 3,8 litara silikonskog posipa sam do skoro plaćala oko 500 dinara, sad je 800 i više.

„Za hranu nisam sigurna jer kupujem veće džakove, a cena im je poslednji put bila ista. Ali u većem pet šopu koji je deo franšize, imaju više lokala u gradu i verovatno mogu da priušte malo pristupačnije nego u manjim prodavnicama“, kaže Slavica za BBC.


Od borbe sa pacovima do muzeja: Kako je Kotor postao grad mačaka
The British Broadcasting Corporation

U maloprodaji su proiuzvodi poskupele, jer su cene u nabavci skočile od 10 do 15 odsto, ali građani to uglavnom prihvataju, kaže Jadranka Ignjatović, vlasnica prodavnice opreme za kućne ljubimce u beogradskoj opštini Vračar.

„Kako se podigne nabavna cena, mi dižemo našu maloprodajnu, u tom obimu ide poskupljenje.

„Građani to više ne komentarišu kao pre kada je pravljena veća drama, sad su se poprilično navikli“, kaže Ignjatović.

Isplativije je da ljudi uzimaju hranu na meru, jer su komercijalna pakovanja skuplja, dodaje ona.

Tijana Nikolić, vlasnica specijalizovane prodavnice za životinje u Zemunu, kaže da je skok cena hrana i opreme za ljubimce jeste primetan, ali da za to ima osnova, dodaje ona.

„Poskupela je cena energenata – goriva i struje, a proizvođači direktno diktiraju cene u maloprodajama.

„Kad su domaći proizvođači u pitanju, hrana je poskupela u proseku 10 odsto“, kaže ona za BBC, poredeći s prošlom godinom.

U septembru je na mnogim mestima došlo novo poskupljenje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sve potrošačke cene za septembar 2022. u Srbiji, pokazuju da su u odnosu na avgust veće u proseku za 1,5 odsto.

Niški ZOO kutak „debelo“ osetio skok cena

Poskupljenja su posebno pogodila niški ZOO kutak u kome ukupno živi 220 životinja.

Prošle godine im je mesečni rashod bio 570.000, a sada je 645.000 dinara.

„Cene hrane, pogotovo za neke biljojede, veće su dva ili tri puta veće nego prošle godine.

„Kako bismo lakše funkcionisali, redovno pripremamo rezerve hrane za naredna dva, tri meseca, ali ove godine je to mnogo teže“, kaže Dušan Stojanović iz ovog ZOO vrta.

Dušan Stojanović i Mihajlo

Dusan Stojanovic
Dušan Stojanović i magarac Mihajlo

Zato su se, kaže, tokom leta organizovali da skupe kako bi konji, magarci, koze, ovce, krave, poniji, zečevi imali hrane cele godinu.

„Tražili smo njive da samostalno kosimo i skupljamo, da bi nam bilo povoljnije.

„Prošle godine, bala sena je bila oko 120 dinara, sad je već 170 ili 180″, kaže Stojanović.

Pokrenuli su i kampanju za prikupljanje 10.000 bala sena, ali je bila samo polovično uspešna.

Većina stanovnika ZOO kutka su biljojedi, njih 180 od 220.

Na ruku im je išlo i lepo jesenje vreme, pa su mnoge životinje išle na ispašu na okolne napuštene livade.

Planiraju i da na jednoj njivi zasade ječam kako bi i na taj način smanjili troškove.

Za životinje treba obezbediti i zrnastu hranu – kukuruz, ječam, ovas, suncokret, repin rezanac, koji je bilo teško i nabaviti.

Zbog rasta cena povodaca, transportera, sredstava za prvu pomoć, kao i lekova, jedna od mera štednje je da ZOO kutak ne prihvata nove životinje kako bi mogli da se staraju o postojećim.

„Životinje neće da osete poskupljenje, mi osećamo i to debelo.

„Srećom, imamo dobre ljude koji nam daju na odloženo plaćanje hrane, to nam je najbitnije da životinje ne trpe i uvek imaju sve obezbeđeno“, kaže Stojanović.

Promet u radnjama zasad ne opada

Tijana Nikolić, vlasnica radnje za životinje u Zemunu, kaže za BBC da bar trećina mušterija bira jeftinije.

Promet im ne opada, ali varira u toku meseca.

U danima kad legnu penzije i plate, imaju više kupaca.

„Nema pravila. Potražnja zavisi od meseca do meseca, da li (mušterijama) deca kreću u školu, da li se sprema zimnica, vraćaju krediti, sve to utiče na promet u maloprodaji“, kaže Nikolić.

Badža

LAZARA MARINKOVICBBC

Jadranka Ignjatović kaže da ljudi i dalje ne štede na životinjama, ali se profil kupaca u njenoj radnji malo promenio – sve više dolaze Rusi i Ukrajinci.

„Možda neki štede, ali naše stalne mušterije ne prelaze na jeftiniju hranu.

„Ako pas jede običnu hranu i ako nema neki problem, hrana je bila 300, sad je 350 i vlasnici će nastaviti da je kupuju“, kaže Ignjatović.

Iz beogradskog udruženja za brigu o životinjama „Beta“ kažu da ne samo da osećaju poskupljenja, već ih muče i nestašice hrane i opreme.

I oni se bore i „snalaze za osnovno“ i zadužuju jer nemaju stalni izvor prihoda i davalaca.

„Za sada nismo primetili da se povećao broj napuštenih životinja, jer ih u našoj zemlji već ima mnogo, ali se itekako oseti da ima više štenaca na ulicama i da se ljudi teže odlučuju na sterilizacije ljubimaca pošto nemaju dovoljno novca“, kaže Jelena iz udruženja „Beta“.

Svake godine u Srbiji se rodi hiljade neželjenih kučića i mačića usled nekontrolisanog razmnožavanja kućnih ljubimaca.

Ako se na taj broj doda i potomstvo napuštenih životinja, cifra postaje ogromna, jer se ljudi nedovoljno odlučuju da sterilišu ljubimce, podaci su i organizacije Orka.

Situacija nije dovela do toga vlasnici ljubimce ostavljaju na ulici, smatra i Tijana Nikolić.

„Male sredine su sklonije tome, ali u Beogradu to još nije zabeleženo, kao što je bio slučaj za vreme NATO bombardovanja 1999, kad su se ljudi masovno rešavali ljubimaca tako što ih puste na ulicu“, kaže ona.


„Putujem svetom sa tri mačke na ramenu“
The British Broadcasting Corporation

Članovi porodice

Nikolić ima i mačku i psa, ali njena mačka ne jede „konzervice“, već granule iako ih kupuje po nabavnim cenama.

Ni za nju to nije sitna stavka u budžetu domaćinstva sa pet članova.

Za džak hrane za psa i tri kilograma kvalitetne hrane za mačku mesečno izdvoji između 10.000 i 12.000 dinara.

„Vlasnici kućnih ljubimaca često budu nerealni pa misle da moraju životinji da obezbede konzervicu od 85 grama za 90 dinara, iako za tri kupljene konzervice kupite pola kilograma suve hrane koja je kompletan obrok, ali vlasnik treba da bude istrajniji.

„Kao potrošačko društvo skloni smo da udovoljimo razmaženosti naših ljubimaca“ kaže Nikolić.

Životinje danas ljudi gledaju sve više kao članove porodice, kaže u njihovu odbranu urednica dva specijalizovana časopisa Pasi Mačka.

„Veliki ljubitelji životinja, i pasa i mačaka su oni koji ne kupuju ljubimce, nego ih udomljavaju iz prihvatilišta ili s ulice i brinuće se o njima najbolje što mogu.

„Kako su otišle sve cene zbog Rusije i Ukrajine, tako su i ove, ali, jednostavno, želite da mu pružite sve što možete“, ističe Dunja Božić.


Možda će vas zanimati i ova priča:

Životinje i nauka: Zbog čega psi plaču od sreće
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.