Rat u Ukrajini nastavlja se nesmanjenom žestinom, a 142. dana ruske snage ponovo su gađale Nikolajev, južni grad, gde su oštećene dve univerzitetske zgrade, tvrdi regionalni guverner.
Prema tvrdnjama Vitalija Kima, šefa Nikolajevske oblasne administracije Vitalij Kim, na grad je ispaljeno najmanje 10 raketa.
U raketnom napadu na grad Vinica u centralnom delu Ukrajine u četvrtak poginulo je 23 ljudi, među kojima i troje dece, ranjeno 71, a 39 ljudi se vodi kao nestalo.
Ruske snage napreduju u delovima Donjecka, jednoj od ddve oblasti koje čine veliki region Donbas.
Ukrajinci navode da ruske snage sprovode ofanzivu na Slavjansk i Seversk, a u oblasti Harkova, na istoku Ukrajine, ruska vojska pokušava da zadrži osvojena područja i spreči napredovanje ukrajinskih trupa ka granici.
- Koji je Putinov sledeći korak posle zauzimanja Luganska
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
Dan 142. – najnovije
- U ruskom napadu na mesto Vinica u centralnoj Ukrajini poginulo 23 ljudi, među kojima i troje dece, tvrde ukrajinske vlasti
- Predstavnici Ukrajine i Rusije u Turskoj postigli načelan dogovor o deblokadi izvoza žitarica – više o krizi sa hranom pročitajte ovde
- EU priprema novi paket sankcija Rusiji, ali se neće odnositi na uvoz ruskog gasa jer mnogo zemalja Evrope zavisi od ovog energenta, kaže češki premijer
- Dvojica Britanaca i Marokanac osuđeni ranije za plaćeništvo u korist Ukrajine biće streljani ako im žalba na presudu o smrtnoj kazni bude odbijena, rekao je Denis Pušilin, šef otpcepljene proruske teritorije. Više o tome pročitajte ovde
- Severna Koreja je treća zemlja, posle Rusije i Sirije, koja je priznala nezavisnost otcepljenih ukrajinskih regiona – samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike
- Pjongjang odgovorio Kijevu: „Ukrajina nema pravo da nas kritikuje što smo priznali separatističke republike“
- U ratu je do sada poginulo više od 5.000 civila, kažu UN
- Ukrajinske vlasti tvrde da je do sada poginulo 352 dece
Napad na Vinicu – fotografije
U napadu na grad Vinica poginulo je 23 ljudi, među kojima troje dece, a ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je to „teroristički akt“.
Vinica ima oko 370.000 stanovnika.
Predsedništvo Ukrajine saopštilo je da su krstareće raketama Kalibr lansirane sa podmornice u Crnom moru.
Ukrajinske službe za vanredne situacije objavile su fotografije ruskog napada na grad Vinicu u centralnom delu zemlje.
Granatirana autobuska stanica u Donjecku, dvoje ljudi poginulo, ruski mediji
Pozivajući se na vođu samoproglašene Donjecke narodne republike Denisa Pušilina, ruski mediji javljaju da su ukrajinske snage u četvrtak raketirale autobusku stanicu u okrugu Vorošilovski u Donjecku.
Prema ovim izveštajima, u granatiranju su stradala dva civila u gradu, a još šestoro je povređeno.
Pušilin smatra da je napad izveden iz haubica koje Ukrajini isporučuju SAD.
Ukrajinska komanda u četvrtak nije potvrdila napade na Donjeck.
BBC ne može nezavisno da proveri tvrdnje.
„Ukrajina je zauvek izgubila Zaporožje“
Član glavnog saveta regionalne administracije Zaporoške oblasti, na jugu Ukrajine, Vladimir Rogov ocenio je da je Zaporoška oblast zauvek izgubljena za Ukrajinu i da vlast u Kijevu treba da se pomiri s tim.
Rogov je za RIA Novosti rekao da većina stanovnika Zaporoške oblasti budućnost vidi u sastavu Rusije.
„Zbog toga smo počeli pripreme za referendum. U planu je formiranje izbornih komisija.
„Režim Zelenskog shvata da će na ovom referendumu izgubiti, pa koristi poslednju priliku da granatiranjem i terorističkim napadima zastraši stanovništvo“, ocenio je Rogov.
Dodao je da neće biti odlaganja referenduma, ali da je osnova za njegovo održavanje bezbednost.
Ranije je saopšteno da bi referendum o ulasku Zaporoške oblasti u sastav Ruske Federacije mogao da bude održan početkom jeseni, verovatno u prvoj polovini septembra.
Hersonska oblast i deo Zaporoške oblasti oblasti oko Azovskog mora, na jugu Ukrajine, nalaze se pod kontrolom ruskih snaga.
Evropa: Pred nama je teška zima
Niz lidera evropskih zemalja, među kojima i francuski predsednik Emanuel Makron, kaže da Evropa treba da se pripremi za najteži scenario – ostanak bez ruskog gasa.
Na to upozorava i šef energetskog giganta Šel, navodeći da se ne može se isključiti racionalnije trošenje energije u Evropi.
Ben van Beurden je rekao da je pred nama „zaista teška zima u Evropi“, sa „značajnim“ porastom cena energije.
Cene energenata su skočile ranije ove godine nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
Rusija je optužena da koristi gas „kao oružje“ ograničavajući isporuke kao odgovor na sankcije EU.
- Rusko zavrtanje gasa Evropi: Privremeni plan ili trajna odluka
- Upozorenje u Evropi: Preti nam potpuni prekid isporuke ruskog gasa
- Rusija od početka rata zaradila 97 milijardi dolara na izvozu energenata, EU najveći kupac
Češki premijer: Novi paket sankcija EU neće se odnositi na ruski gas
Evropska unija priprema sedmi paket sankcija Moskvi, ali se neće odnositi na ruski gas, jer previše zemalja članica EU neće moći brzo da im se prilagode, rekao je češki premijer Petr Fijala u intervjuu za Rojters.
Prema njegovim rečima, novi paket sankcija uključivaće zabranu uvoza ruskog zlata, proširenje liste robe dvostruke namene koja je zabranjena za izvoz u Rusiju, a biže pogođeno i više pojedinaca.
Evropska komisija bi trebalo da predstavi paket u narednim danima i države članice mogu da ga odobre odmah posle toga, rekao je Fiala.
„Ono što je definitivno problematično jeste uključivanje energenata u paket sankcija, jer se mora poštovati pravilo da sankcije treba da imaju veći uticaj na Rusiju nego na one koji ih uvode. Određeni broj zemalja zavisi od ruskog gasa“, kaže češki premijer.
Češka, koja od 1. jula predsedava EU, jedna je od takvih zemalja.
Pre početka rata u Ukrajini, Evropska unija je iz Rusije uvozila 40 odsto svih potrebnih količina gasa.
Fijala je rekao da Česi čine sve što mogu da smanje zavisnost od ruske energije, ali to se neće desiti ove zime.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
