Ukrajinska kriza: Mobilizacija pobunjenika na istoku, borbe sve učestalije

Vođe otcepljenih teritorija na istoku Ukrajine, koje imaju podršku Moskve, proglasile su opštu vojnu mobilizaciju, a oružani sukobi eskaliraju iz sata u sat.

Svi borbeno sposobni muškarci u samoproglašenim republikama Donjeck i Luganks moraju da se jave nadležnima.

Posmatrači tvrde da „dramatično raste“ broj napada i sukoba na liniji koja razdvaja pobunjenike i ukrajinsku vojsku.

U subotu je tokom granatiranja poginuo jedan ukrajinski vojnik i on je prva žrtva sukoba u poslednjih nekoliko nedelja.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, trebalo bi na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da se sastane sa Kamalom Haris, potpredsednicom Amerike i ostalim visokim zapadnim zvaničnicima.

Džo Bajden, predsednik Amerike, rekao je da je uveren da će Rusija napasti Ukrajinu, što su demantovali u Moskvi.

Zapad optužuje Rusiju da želi da iscenira krizu u otcepljenim oblastima kako bi imala povod za napad.

Američki zvaničnici procenjuju da je Rusija uz granicu sa Ukrajinom nagomilala između 169.000 i 190.000 vojnika.

U ovaj broj su uračunati i separatisti iz Donjecka i Luganska.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, koji će u subotu nagledati vežbe strateških nuklearnih snaga, rekao je da se situacija na istoku Ukrajine pogoršava.

Istakao je da je i dalje spreman da o rešenju krize razgovara sa zapadnim liderima, ali ih je i optužio da ignorišu zabrinutost Rusije za sopstvenu nacionalnu bezbednost.

• Ukrajina: Moguće rute napada Rusije
• Pet načina da se izbegne sukob u Ukrajini
• Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini

Nema preciznih podataka, ali procenjuje se da oko 3,5 miliona živi u samoproglašenim republikama koje su se otcepile 2014, kada je srušena pro-ruska vlada u Kijevu.

Od tada je najmanje 720.000 ljudi zatražilo rusko državljanstvo, naveli su moskovski mediji.

Mobilizacija u Donjecku i Lugansku

Proglašavajući mobilizaciju, Denis Pušilin, lider Narodne republike Donjeck, pozvao je „sve muškarce sposobne da nose oružje da se stave u odbranu njihovih porodica, dece, žena i majki.“

„Zajedničkim naporom ćemo doći do pobede koju želimo i koja nam je potrebna.

Odbranićemo Donbas i ruski narod“, napisao je Pušilin na platformi Telegram.

U Lugansku, lider separatista Leonid Pasečnik je zabranio muškarcima od 18 do 55 godina da napuštaju tu oblast i saopštio da vlasti imaju pravo da uzmu vozila i drugu svojinu za potrebe odbrane.

Deo civila je evakuisan u Rusiju, a još 6.500 čeka na transport u Donjecku, navode separatisti.

Separatisti namerno pokušavaju da stvore paniku i da je lokalno stanovništvo veoma oprezno po pitanju evakuacije, rekao je za BBC građanin Luganska koji je želeo da ostane anoniman.

Jedan stanovnik Donjecka potvrdio je da deo ljudi napušta grad.

„Ljudi samo žele da neko konačno preuzme kontrolu i odgovornost nad oblastima koje drže separatisti – bila to Rusija ili Ukrajina.“

Detalji pogibije ukrajinskog vojnika u subotu nisu saopšteni, ali se u izveštajima pominju granate koje su ispalili separatisti.

Posmatrači OEBS-a godinama već nadgledaju šta se dešava na istoku Ukrajine u sukobima separatista i vojske koji su do sada odneli najmanje 14.000 života.

U petak su predstavnici posmatračke misije izvestile o „dramatičnom povećanju kinetičke aktivnosti na istoku Ukrajine – u meri jednakoj periodima kršenja primirja pre jula 2020.“

U poslednjem izveštaju od četvrtka, navodi se da je zabeleženo 870 slučajeva kršenja primirja, među njima 654 eksplozije.

Šta je rekao Bajden?

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je u petak uveče da je ubeđen da će Rusija napasti Ukrajinu i da će udariti i na glavni grad Kijev.

U obraćanju u Beloj kući, Bajden je rekao da SAD veruju da će ruske snage verovatno delovati „u narednoj nedelji“.

„Verujemo da će oni ciljati glavni grad Ukrajine, Kijev, grad od 2,8 miliona nevinih ljudi“, rekao je on.

U vreme kada se Bajden obraćao, na teritoriji Luganska, na istoku Ukrajine pod kontrolom separatista bliskih Rusiji, čule su se dve jake eksplozije.

Mnogi ruski mediji, među kojima Tass, Ria Novosti i Interfaks – pozivajući se na separatističke izvore – izvestili su o eksplozijama, čiji su uzroci za sada nejasni.

Pozivajući se na obaveštajne podatke, Bajden je rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin već doneo odluku o invaziji na Ukrajinu i da će ona početi narednih dana pod izgovorom zločina u Donbasu, što su, kako je naveo, lažne tvrdnje Rusije.

„Sada sam uveren da je on [Putin] doneo odluku [o invaziji na Ukrajinu]“, rekao je američki predsednik.

Američki predsednik veruje da bi napad mogao da se desi za nedelju ili nekoliko dana.

„Redovno i javno govorimo o planovima Rusije, ne zato što želimo sukob, već zato što želimo da uradimo sve što možemo da odvratimo Rusiju od invazije“, dodao je on.

Upitan da li to znači da će diplomatski napori da se reši sukob prestati, Bajden je rekao da ne znači i da dok god nema napada ima prostora za diplomnatsko rešenje.

Kremlj je saopštio da je predsednik Vladimir Putin naredio da se u blizini granice postave izbeglički kampovi i da se isplati hitna pomoć ljudima koji dolaze iz separatističkih oblasti.

Ukrajina je više puta navela da ne planira nikakav napad i da nastoji da povrati kontrolu nad oblastima koje drže pobunjenici koristeći samo diplomatska sredstva.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba u petak je odbacio ono što je opisao kao „ruske dezinformacione izveštaje“.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da su događaji u proteklih 48 sati deo napora Rusije da stvori „lažne provokacije“ kako bi opravdala dalju „agresiju“.

Američki Stejt department je kasnije nazvao najavu evakuacije „ciničnim“ potezom Moskve „da odvrati svet od činjenice da Rusija jača snage pripremajući se za napad“.

Rusija podržava oružanu pobunu u ukrajinskom istočnom regionu Donbasa od 2014.

Oko 14.000 ljudi – među kojima i mnogi civili – poginulo je u borbama od tada.

• Da li je Rusija spremna za napad na Ukrajinu
• Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
• Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika

Moskva želi da ograniči zapadnu vojnu moć u zemljama koje Rusija smatra da se nalaze u njenoj sferi uticaja.

Zapad odbacuje ideju da Rusija ima pravo da utiče na spoljnu politiku susednih zemalja, kao što je to činio Sovjetski Savez tokom Hladnog rata.

Hladni rat je bio posleratni period 20. veka kada je rivalstvo između Zapada i Sovjetskog Saveza dovelo dve globalne supersile – SAD i SSSR, na korak do nuklearnog rata.

Zelenski: Ukrajina ima samo jedan put – u NATO i EU

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, rekao je u četvrtak da tu zemlju čeka dug put ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.

„NATO je garant bezbednosti. Kako onda da izabreme neki drugi put? Za nas je to garancija da nećemo izgubiti nezavisnost“, rekao je on za BBC.

Jedan neimenovani američki zvaničnik rekao je da su tvrdnje zvaničnika u Moskvi da Rusija povlači deo vojske sa granice sa Ukrajinom su „netačne“.

On tvrdi da je Rusija uradila suprotno i navodno dovela dodatnih 7.000 vojnika u graničnu oblast tokom prethodnih nekoliko dana.

Rusija bi mogla i da iscenira lažni napad kako bi imala izgovor da pokrene vojnu ofanzivu na Ukrajinu „u bilo kom trenutku“, dodaje taj zvaničnik.

Iz Kremlja su saopštili da su povukli deo vojske sa granice jer su gotove vojne vežbe.

Rusija je više puta negirala da planira napad na Ukrajinu, iako je nagomilila oko 100.000 vojnika uz granicu, a zabrinutost zvaničnika i javnosti sa Zapada nazvala je „histerijom“.

Na snimcima objavljenim na državnoj televiziji vide se konvoji vojnih vozila koja prelaze preko mosta napuštajući Krim.

Ali prema tvrdnjama visokog zvaničnika Bele kuće, u poslednjih nekoliko dana u pograničnu oblast je stiglo više hiljada novih vojnika.

Taj zvaničnik je u razgovoru sa novinarima rekao da sumnja u tvrdnje Rusije da povlači snage.

„Dobili su mnogo medijske pažnje u Americi i u svetu zbog te tvrdnje, ali mi znamo da to nije tačno.“

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, kaže da još nije zabeležena deeskalacija na terenu posle najave Rusije da povlači deo trupa.

„Naprotiv, čini se da Rusija nastavlja da jača vojno prisustvo“, rekao je Stoltenberg.

Dodao je da „još nismo videli povlačenje ruskih trupa“ i da je to „u suprotnosti sa porukom o diplomatskim naporima“ Moskve.

Bajden je takođe rekao da povlačenje ruske vojske nije potvrđeno.

„Naši analitičari ukazuju da su (jedinice) još uvek na pretećim položajima.“

Nova kriza izbila je osam godina pošto je Rusija anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine i podržala pobunjenike u Donbasu i drugim oblastima na istoku zemlje u blizini granice sa Rusijom.

Kremlj kaže da ne može da prihvati da bi Ukrajina – bivša sovjetska republika sa dubokim društvenim i kulturnim vezama sa Rusijom – jednog dana mogla da se pridruži NATO-u, ali je Zapad odbio ovaj zahtev.

Mnoge zemlje su preporučile državljanima da napuste Rusiju.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije preporučilo je državljanima koji trenutno borave u Ukrajini da razmotre mogućnost privremenog napuštanja te zemlje.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da „trenutna“ pretnja ruske vojne akcije u Ukrajini opravdava evakuaciju ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Kijevu.

Nema panike, ali oprez vlada

Žana Bespijačuk, novinarka BBC ukrajinskog servisa, kaže da u Kijevu i drugim većim gradovima nema velikih znakova panike među stanovništvom.

Međutim, dodaje da su Ukrajinci počeli sve ozbiljnije da shvataju ruske pretnje i počinju pripreme za stanje visoke pripravnosti.

Napravljen je plan evakuacije za tri miliona žitelja Kijeva kao predostrožnost, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika..

Holandska avio kompanija KLM prva je otkazala sve letove za Ukrajinu na neodređeno vreme.

Avioni ove kompanije nisu preletali anektirane istočne delove Ukrajine i Krim još od 2014.

Nemački avio-prevoznik Lufthanza razmatra privremeno ukidanje letova, saopšteno je iz kompanije.

Međutim, savetnik ukrajinskog predsednika rekao je agenciji Rojters da Kijev „ne vidi poentu“ u zatvaranju vazdušnog prostora zemlje, nazvavši takvu ideju „besmislicom.“

Nešto kasnije, načelnik Kontrole leta Ukrajine savetovao je avio kompanijama da izbegavaju „potencijalno opasne zone“ iznad Crnog mora, gde ruske snage održavaju najveće mornaričke vežbe posledljih godina, od 14. do 19. februara.

Naglasio je, međutim, da je ukrajinski vazdušni prostor „trenutno otvoren i na raspolaganju za planiranje letova.“

• Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
• Putin: Nećemo američke rakete pred našim vratima – Rusija nije kriva za gasnu krizu
• Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi

Prema izveštajima, zvaničnici upozoravaju da bi ruska invazija Ukrajine mogla da dovede do smrti 50.000 civila.

Procenjuju i da bi napad doveo do pada ukrajinskog glavnog grada Kijeva u roku od nekoliko dana, što bi izazvalo izbegličku krizu u Evropi sa milionima ljudi u begu od rata.

Dodatne američke snage stigle su u Prag, kao deo plana za povećanje NATO snaga u regionu.

Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]