Veze: Samci sa više partnera, poliamoristi – nove zajednice za budućnost

Nakon što je Kris (35) pre tri godine obznanio da je biseksualac, odlučio je da ne želi da živi „heteronormativni život“.

„Želeo sam da se viđam i sa muškarcima i ženama istovremeno tokom celog života“, kaže Kris, koji ne želi da otkrije prezime zbog straha da će mu biti ugrožena privatnost.

„Osećam da monogamija uskraćuje jedan deo moje ličnosti.“

Tokom pandemije, Kris se preselio u seks pozitivnu zajednicu u Bruklinu u Njujorku, „siguran prostor“ gde je mogao da istražuje njegov odnos prema seksu i seksualnošću.

U okviru ove zajednice, otkrio je kurs nazvan Otvoreni i pametniji (Open Smarter), gde su zainteresovani učesnici mogli da se upoznaju sa različitim tipovima etičkih nemonogamnih odnosa.

Tu je prvi put čuo za izraz „samačka poliamorija“ i ubrzo je shvatio da je to njegov stil veze.

• Emocionalno neverstvo: Flertovanje koje ugrožava parove
• Ima li prednosti u odbacivanju monogamije
• Verujete li u monogamiju

U suštini, samačka poliamorija se odnosi na ljude koji su spremni da se viđaju sa više ljudi ili da budu deo nekoliko ozbiljnih veza, ali da nemaju „primarnog partnera“ – jednu osobu kojoj su posvećeniji u odnosu na druge partnere.

Umesto toga, samci poliamoristi sebe vide kao najvažnijeg partnera, odbacujući tipične ciljeve većine odnosa, poput spajanja zajedničkih finansija ili stvaranja doma sa partnerom, venčanja i rađanja dece.

Samci poliamoristi predstavljaju mali deo poliamorističke zajednice, u okviru koje većina ljudi želi da ima primarnog partnera, kaže Liz Pauel, 39, seks edukatorka i terapeutkinja iz Filadelfije.

Zbog toga je teško proceniti koji deo populacije poliamorista se nalazi u ovoj vrsti odnosa, ocenjuje ona.

Međutim, pojedine studije pokazuju da su mlađe generacije sklonije ulasku u neku vrstu nemonogamne zajednice u poređenju sa starijima.

Prema anketi organizacije JuGav (YouGov) iz 2020 u kojoj je učestvovalo 1,300 odraslih Amerikaca, 43 odsto milenijalaca je izjavilo da im je idealna veza ona koja nije monogamna, u poređenju sa 30 odsto pripadnika „generacije iks“.

Istraživanje iz 2016, u kom su spojene dve studije, takođe sprovedene u Americi, pokazalo je da je 20 odsto ispitanika u nekom trenutku učestvovalo u nemonogamnoj vezi u kojoj su svi partneri znali jedni za druge.

Ali u ovim studijama se ne vidi tačno koliko ljudi je deo specifičnih nemonogamnih veza, tako da je nemoguće proceniti koliko ispitanika se identifikuje sa samačkom poliamorijom.

Pošto je reč o maloj grupi, često nailazimo na pogrešno shvatanje njihovog životnog stila.

Jedni izjednačavaju samačku poliamoriju sa taktikom monogamista da probaju više veza dok ne pronađu „onu pravu“.

Drugi smatraju da je ovo sebičan i pohlepan način odnosa u koji ulaze oni koji hoće „i jare i pare“, pri čemu se mahom prenebegava suptilnija definicija ovog odnosa.

Na kraju se sve svodi na odluku koja je poznata kao odustajanje od učešća na heteronormativnom „emotivnom igralištu“ i biranje alternativnih načina održavanja romantičnih i seksualnih partnerstava.

‘Emotivno igralište’

Termin samačka poliamorija stekao je popularnost na blogu Solopoly.net, koji je pisala Ejmi Gahran, pod pseudonimom Egi Sez.

Njen prvi post, objavljen 2012, bio je naslovljen „Igrati se na emotivnom igralištu (ili ne)“.

Pet godina kasnije napisala je knjigu o tome: Napuštanje emotivnog igrališta: Neobična ljubav i život (Stepping Off the Relationship Escalator: Uncommon Love and Life).

Gahran definiše „igralište“ kao „utvrđeni set društvenih konvencija uobičajenog ponašanja u intimnim vezama“; drugim rečima, veze koje pogađaju, ili barem ciljaju u tom smeru, tradicionalne mete: zajednički život s partnerom, spajanje bankovnih računa, veridba, venčanje i rađanje dece.

„Postoje normalizovani znakovi ili pragovi koji pokazuju da je veza ozbiljna“, kaže Rejčel Krenc, 34, autorka knjige Otvoreno: Necenzurisani memoari o ljubavi, oslobođenju i nemonogamnim odnosima – memoari o poliamoriji (Open: An Uncensored Memoir of Love, Liberation, and Non-Monogamy – A Polyamory Memoir).

„Samci poliamoristi izbegavaju da sopstveni život uvežu sa životom druge osobe na taj način.“

Iako ova definicija deluje usko, postoji mnogo načina da budete „solo poli“.

Samci poliamoristi su najčešće aloseksualni, kaže Elizabet Šef, autorka knjige Poliamoristi u susedstvu (The Polyamorists Next Door).

Oni osećaju seksualnu želju, ali su neki od njih aseksualni i održavaju više neseksualnih veza.

„Cene svoju nezavisnost“, dodaje Šef, ali neki među njima održavaju veoma važne, neromantične odnose u životu, koje stavljaju na prvo mesto.

„Samohrani roditelj koji stavlja decu ispred svih ostalih odnosa takođe može biti samac poliamorista“, kaže Šef.

Isto tako može da se oseća osoba koja brine o nekome sa invaliditetom, dodaje ona.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Samačka poliamorija ne mora da traje zauvek.

Neko može da se tako identifikuje danas, a da kasnije uđe u tradicionalniju vezu u kojoj postoje zajednički dom i finansije.

Ovaj identitet ne mora da bude određen za sva vremena da bi bio stvaran, kaže Žana Vrangalova, istraživačica o seksu i konsultantkinja iz Njujorka.

I Kris je izrazio interesovanje da jednog dana ima primarnog partnera, ali kaže da sada kao samac poliamorista „mogu da se viđam s ljudima, da imamo zajednička iskustva, da mogu da upoznam razne ljude i zadovoljim neke od sopstvenih potreba“.

Ova situacija se može uporediti sa periodom kada je bio u monogamnoj vezi

Sada „koristim taj naziv da bih ljudima jasno rekao kakve su moje namere“, kaže.

Vrangalova, poreklom iz Makedonije, predaje kurs Otvoreniji i pametiji, koji je Kris pohađao u Njujorku.

Procenjuje da je dve trećine ljudi koji pohađaju njen kurs u vezi, a polovina u monogamnim vezama, ali da pokušavaju da „saznaju da li postoji verzija nemonogamne veze koja bi im odgovarala“.

Ostali su ili u nekoj vrsti nemonogamne veze i pokušavaju da razviju sposobnosti, koje bi im pomogle da se bolje snalaze u toj vrsti odnosa, ili su samci i traže nekog.

• Zbog čega žene u Kirgistanu pristaju na poligamiju
• Zašto je toliko teško oprostiti bivšem partneru
• Zbog čega ljudi koji nisu u vezi mirišu drugačije

Samačka poliamorija nije odgovarajući izbor za sve.

Vrangalova je dala studentima da reše test ličnosti kako bi saznali koja vrsta veze im najviše odgovara.

Pitanja su osmišljena kako bi se utvrdilo koliko „avanture i novotarija“ je potrebno ljudima ili u kojoj meri traže sigurnost u vezi.

Samci poliamoristi, kaže Vrangalova, „najčešće ne zahtevaju da se osećaju sigurno u vezi“.

Međutim, samo zato što se neko identifikuje kao samac poliamorista, pa mu nije potreban isti stepen sigurnosti u vezi, za razliku od osobe koja je u dugom monogamnom odnosu, to ne znači da nije u stanju da stvori duboke i trajne veze sa partnerom.

Da bi negovala odnose poverenja sa partnerima, seks edukatorka Pauel, koja se identifikuje kao „solo poli“, kaže da je veoma otvorena sa potencijalnim partnerima u vezi sa sopstvenim željama i potrebama.

„Neću da zbog straha od odbijanja prećutim šta želim u vezi“, kaže ona.

„Ako ljudi kažu da nešto neće, nek to kažu, pa ćemo videti šta ćemo posle.“

Suprotnost „privilegiji para“?

Takođe, mnogo stigme u vezi sa samačkom poliamorijom potiče iz nedostatka razumevanja da postoje ljudi koji možda ne žele takozvanu „ozbiljnu“ tradicionalnu vezu.

Stereotipi koji se odnose na „solo poli“ ljude opisuju ih kao „sebične ljude koji izbegavaju odgovornost i oštećeni su na različite načine“, kaže Vrangalova.

Takođe, samačku poliamoriju obeležava izostanak tipičnih kamena temeljaca u vezi, poput braka i dece – a te stvari su takođe pokazatelji zrelosti.

„Ljudi koje smatramo odraslim su u braku i imaju decu, dele zajednički dom i račune“, kaže Pauel.

„S druge strane, ‘svojeglavi odrasli’ poput mene, koji žive sami, van braka, predstavljaju primer svega što nije dobro u društvu.“

Naravno da odrasli ljudi mogu veoma uspešno da žive sami i da se oslanjaju samo na sebe.

Ne mora da znači da oni koji se identifikuju kao „solo poli“ „ne brinu o drugima,“ kaže Šef.

„Oni prosto ne žele da organizuju život oko romantičnog partnera.“

Ove predrasude opstaju uz još jednu društvenu moć, poznatu kao „privilegija para“.

Izraz, koji ima veoma široki uticaj, odnosi se i na prednosti koje parovi imaju u društvu u odnosu na samce – poput finansijskih koristi koje nudi brak i život u dvoje – i stava da, na primer, u poliamorističkoj vezi, uspeh primarnog para ima prioritet.

Uvek se ta primarna veza ima u vidu, čak i u odnosu sa drugim partnerima.

Ove stigme i društvena očekivanja mogu biti prepreke ljudima koji se identifikuju kao „solo poli“.

• Zašto nastavljamo da izlazimo sa ljudima sličnim bivšim ljubavima
• Razlika u godinama: Tabu o vezama koji nikako da izumre
• Može li aplikacija da pronađe srodnu dušu

Kada je Pauel bila u poliamorističkoj vezi, u gradu Savana u američkoj državi Džordžija 2014, pokušala je da pronađe terapeuta koji odobrava nemonogamne odnose, ali nije uspela.

To ju je ponukalo da ispuni tu prazninu, pa je otvorila privatnu praksu koja se bavi problemima ljudi koji se identifikuju kao nemonogamni, kvir, skloni fetišima i/ili trans.

Čak u krugovima psihologa, ne postoji dovoljno znanja o poliamoriji, a kamoli o samačkoj poliamoriji.

Šef je deo Divizije 44, podgrupe Američkog društva psihologa u okviru koga se trudi da osmisli edukativne materijala o poliamoriji za savetnike i terapeute.

Više od muvanja okolo

Suštinski, samačka poliamorija je više od viđanja sa više partnera dok živite sami.

Ona predstavlja odbijanje heteronormativnih standarda u vezi.

„Za mene, najveći deo samačke poliamorije se svodi na usidrenje sopstvene autonomije, autonomije drugih ljudi i preispitivanja šta želim u vezi, umesto pretpostavke da će svaka veza ići uzlaznom putanjom“, kaže Pauel.

Krisa je ovaj životni stil privukao i zato što mu je omogućio da razmišlja o vezama na drugačiji način i da im tako pristupa.

On tvrdi da mu odnosi koje je imao tokom odrastanja nisu delovali smisleno; pre nego što je gej brak legalizovan u SAD, on je održavao seksualne veze sa ljudima sa kojima nikada ne bi mogao da se venča.

Danas, Kris kaže da ne bi odbacio u potpunosti mogućnost braka, ali da nije ni ljubitelj te institucije.

„Kao kvir biseksualnoj osobi, ne sviđa mi se heteronormativna struktura braka,“ kaže on.

„Želim da se tome suprotstavim.“

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]