Sve je počelo jednog prolećnog jutra 1993. godine, kad je porodica Navahoa zastala na benzinskoj pumpi u Novom Meksiku i pozvala hitnu pomoć.
Njihov sin, devetnaestogodišnji maratonac, odjednom je počeo da ima probleme sa disanjem.
Ambulantna kola su ga brzo prevezla u lokalnu bolnicu, gde je umro.
Doktori su bili u čudu – šta je moglo da usmrti nekoga toliko mladog i zdravog?
Ubrzo se ispostavilo da smrt maratonca nije izolovani incident.
On je išao na sahranu verenice, nakon što je ona podlegla sličnoj respiratornoj bolesti svega nekoliko dana ranije.
- Kako DNK drevnih bakterija i virusa može da koristi današnjoj medicini
- Virusi koji su pomogli čovečanstvu
- Zašto su virusi potrebni da bi svet funkcionisao
Svaki put kad izveštaj o nekoj misterioznoj novoj zarazi završi u vestima, ne manjkaju mogući osumnjičeni.
Na Zemlji ima više viralnih čestica nego zvezda u Univerzumu, i 10 puta više bakterijskih ćelija u našim telima nego u telima sisara.
Ukupno gledano, naša planeta je dom za, procenjuje se, bilion vrsta mikroorganizvama.
Ali samo 1.513 tipova bakterija, 219 virusa, 300 parazitskih crva, 70 protozoa i 200 gljiva trenutno je poznato da izaziva bolesti kod ljudi.
Ostale tek treba da budu otkrivene.
Koliko su česte misteriozne zaraze?
„Očigledno postoje neke zaraze koje su i dalje misterije“, kaže Stiven Mors, profesor epidemiologije iz Medicinskog centra Irving sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku.
U slučaju Navaho para iz 1993. godine, lokalni medicinski istražitelj je primetio da su i drugi ljudi stekli neobjašnjive simptome prethodnih meseci.
Svi su se desili u okviru zajednice američkih Indijanaca u oblasti For Korners na jugozapadu SAD-a.
Kako su počeli da se pojavljuju novi slučajevi, počela je trka sa vremenom da se pronađe krivac.
Ali prošlo je još dva meseca pre nego što je identifikovan plućni sindrom hantavirusa, koji izaziva potpuno novi tip hantavirusa – grupe virusa koji obično zaražavaju glodare.
Ovakva kašnjenja su iznenađujuće uobičajena, čak i danas.
„Još uvek postoji veliki broj infekcija koje spadaju u opštu kategoriju akutnih respiratornih smetnji bez dijagnoze koje se – poput plućnog sindroma hantavirusa – isprva ne prepoznaju, ali se potom retrospektivno izmame na površinu“, kaže Mors.
Mnoge zaraze isprva prođu neprimećeno i neprijavljeno.
Mors kaže da ekspert na kraju može posebno da se zainteresuje za neku infekciju, što onda dovede do povećanog broja prijava.
„Na drugim mestima, bilo je velikog broja zaraza koje naprosto prođu neprimećeno, zato što ne postoji odgovarajuća tehnička opremljenost, zato što se radi o zabitim oblastima, zato što nema motivacije.“
Isto se desilo i sa kovidom-19.
U decembru 2019. godine, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) je skrenuta pažnja na umnožene slučajeve upale pluća koji su se dešavali u kineskom gradu Vuhanu – dok je uzrok za to bio nepoznat.
Virus je zvanično identifikovan u roku od mesec dana, kad su kineske vlasti podelile njegovu genomsku sekvencu sa ostatkom sveta.
Međutim, neka istraživanja ukazuju na to da je virus zapravo počeo prvi put da se širi među ljudima još u oktobru 2019. godine.
Jednom kad epidemija privuče nečiju pažnju, naredni korak je da se zapravo pronađe patogen koji stoji iza nje.
ŠTA IZAZIVA AKTUELNU RESPIRATORNU BOLEST U KINI?
Kineska Nacionalna zdravstvena komisija prijavila je 13. novembra 2023. skok u broju respiratornih bolesti, naročito kod dece.
Potom je počeo da raste broj izveštaja, opisujući preopterećena pedijatrijska odeljenja, bolnice pretrpane bolesnom decom i grozdove upala pluća bez dijagnoze.
Kineski zvaničnici su rekli za Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da nisu otkrili nove patogene i da su umesto toga zarazu objasnili kombinacijom regularnih zimskih bolesti kao što su RSV i grip.
Neke susedne zemlje, kao što je Indija, podozrive su prema tome da li je to kompletna slika, ali SZO nastavlja da prati situaciju.
Kako se rešavaju misteriozne zaraze?
U slučaju zaraze iz 1993. godine, odgovorni virus je identifikovan uz pomoć Lančane reakcije polimeraze (PCR), koja je u to vreme bila najnovija, revolucionarna tehnologija.
Koristeći konkretne sekvence DNK iz poznatih hantavirusa, naučnici su uspeli da pronađu prethodno neotkrivenog pripadnika ove grupe.
„Bila je to zaista prva primena molekularnog testiranja radi otkrivanja agensa zaraze“, kaže Mors.
Danas je PCR standardni metod identifikovanja patogena, ali tu postoji kvaka.
Zato što tehnika zahteva sekvencu iz nečega što je srodno onom što tražite, bez ikakvog nagoveštaja šta je mogući uzrok zaraze, teže je doći do odgovora.
Tokom zaraze u For Kornersu, naučnici su već znali da su oni koji su se zarazili imali antitela slična drugim hantavirusima, pa su to znanje iskoristili.
Međutim, sada se pojavljuju drugi sofisticiraniji metodi za otkrivanje prethodno nepoznatih patogena – i za njih nisu potrebne tako konkretne informacije.
Jedan nedavno razvijen metod PCR-a znači da je moguće identifikovati nove patogene u okviru širih grupisanja.
Umesto da možete samo da tražite veoma bliske srodnike poznatog virusa, sada možete da pronađete i druge u okviru iste porodice.
Drugi je sledeća generacija sekvenciranja, koja može da pomogne naučnicima da pronađu mikroorganizme koji su potpuno novi za nauku.
U jednoj studiji grozda pacijenata transplantacije koji su umrli nakon što su dobili organe od istog davaoca, tehnika je upotrebljena za otkrivanje novog arenavirusa.
„U mnogim laboratorijama u zemljama sa visokim primanjima ili okruženjima sa dobrim resursima, možete da proučite uzorke i identifikujete sekvence koje izgledaju kao sekvence patogena, bilo da su virusne ili bakterijske… a da ne morate da znate unapred šta je unutra“, kaže Mors.
- ‘Dugotrajne prehlade’ postoje kao što postoji dugotrajni kovid
- Zašto se neki ljudi teško razbole od kovida – odgovor je u genima
- Da li se antibioticima uništavaju i neophodne bakterije u ljudskim crevima
- Može li nas iRNK vakcina učiniti nadljudima
Da li se uzročnici nekih zaraza nikada ne otkriju?
Nepoznata hemoragična bolest počela je da se širi u severnoj Ugandi 2010. godine.
„Sećam se ovoga lično, zato što sam bio jedan od direktora projekta Predikt“, kaže Mors.
Istraživači iz programa za nadzor infekcija kasnili su sa dolaskom u oblast da bi uzeli uzorke, kaže on.
Ali kad su ih uradili, neki su bili pozitivni na žutu groznicu.
„I tako je to bilo klasifikovano kao epidemija žute groznice, ali je bilo negativnih uzoraka od zaraženih pojedinaca.
„Verovatno se radilo o žutoj groznici, ali ne možemo znati sa sigurnošću“, kaže on.
Mors ovo navodi kao jedan od mnogih primera zaraze sa uzrocima koji ostaju otvoreno pitanje do današnjeg dana.
I zato, u vreme kad misteriozna zaraza dospe u vesti širom sveta, u većini slučajeva naučnici su verovatno već na dobrom putu da otkrije šta se krije iza nje, ali samo u oblastima za koje imaju resurse da to urade.
Pogledajte video: Retke bolesti – život sa ataksijom
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
