Džamara Bruks-Parmer krenula je u kupovinu sa suprugom.
Bila je u osmom mesecu trudnoće, noseći blizance.
Jedan sasvim običan dan u Majamiju na Floridi, za buduću mamu koja je pred porođajem.
Međutim, nešto ipak nije bilo u redu.
„Tog jutra sam imala glavobolju kao nikada do sada, popila sam lekove protiv bolova i odspavala.
„Ali sam po dolasku u prodavnicu osetila blagi bol i rekla mužu da nastavi kupovinu sa prijateljem, a da ću se ja odmoriti na klupi“, prepričava Džamara.
- Test koji pruža nadu za život: „Mom sinu je na vreme otkrivena spinalna mišićna atrofija“
- Spontani pobačaj u Srbiji – „Slika jedne mame čije bebe više nema“
- „Nosim zdravo dete, a nisam srećna“ – žene u Srbiji o depresiji tokom trudnoće
Njen muž je, ugledavši njeno bledo lice, znao da je ona ozbiljno bolesna.
Na putu do automobila, Džamara je dobila bolove i hitno je prebačena u bolnicu.
Tokom hitnog carskog reza, ona je imala još tri napada.
„Sledeće čega se sećam je buđenje u bolničkoj sobi za oporavak.
Džamari je dijagnostikovana eklampsija, potencijalno fatalno stanje visokog krvnog pritiska koji izaziva napade.
Bila je iznenađena.
Nikada joj ranije nisu utvrdili preeklampsiju, srodno ali manje opasno stanje koje inače prethodi eklampsiji.
Šta su eklampsija i preeklampsija?
Preekampsija se javlja u drugoj polovini trudnoće i ukazuje na visok krvni pritisak i prisustvo proteina u mokraći.
Ukoliko buduća majka ide na rutinske prenatalne pregleda, bolest se može utvrditi, navode iz Nacionalne zdravstvene službe Ujedinjenog Kraljevstva (NHS).
Kako kažu, u većini slučajeva preeklampsija ne izaziva probleme ali je potrebno da se pažljivo prati.
Ukoliko se ovo stanje ne utvrdi i ne prati, može doći do ozbiljnijih komplikacija eklampsije i pojave sindroma HELP.
O eklampsiji se sve više priča posle iznenadne smrti američke olimpijske atletičarke Tori Bouvi u osmom mesecu trudnoće.
Ovo stanje nesrazmerno pogađa Afroamerikanke u Sjedinjenim Državama i možda je doprinelo da premine svetska šampionka u sprintu, koja je 2016. osvojila zlato na Olimpijskim igrama.
Preeklampsija je tokom trudnoće utvrđena i Bouvijevim koleginicama Alison Feliks i Tijani Bartoleti.
I one su Afroamerikanke.
Nema pouzdane statistike, ali se smatra da ovo stanje pogađa tri do osam odsto trudnica širom sveta.
Proteini u mokraći, jake glavobolje, problemi sa vidom, bol ispod rebara, mučnina ili povraćanje ili iznenadno oticanje ruku, stopala ili lica jesu neki od najčešćih simptoma.
Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da se preeklampsija javlja kod Afroamerikanki 60 odsto više u odnosu na žene bele puti.
Džamara je Afroamerikanka i kaže da su neke njene simptome ignorisali.
„Oticala sam mnogo i kada god bih pomenula doktorima oni bi to prepisivali činjenici da ‘nosim dvoje i da se zadržava mnogo tečnosti’, dodajući da samo treba da se hidriram.“
Tokom oporavka, Džamara je otkrila da je bila blizu smrti.
„Kada sam se probudila, videla sam majku pore sebe.
„Rekla mi je: ‘Morali su da te porode, ili ti ili bebe ili svi zajedno'“, prepričava Džamara.
Pet godina kasnije, 2015, ona je ponovo zatrudnela, ali su se javili slični simptomi kao i tokom prve.
Njeno iskustvo je tog puta bilo bolje.
Njena doktorka je bila Afroamerikanka.
Džamara kaže i da je bila znatno svesnija stanja ali i da se doktorka mnogo više zalagala za nju.
Rasni element se ne može ignorisati, smatra ona.
„U 34. nedelji trudnoće, kada sam imala visok pritiska, doktorka nije gubila vreme i porodila me je.
„Sada nastojim da podižem svest u mojoj zajednici, o stanjima o kojima ranije ništa nisam znala, a mogu životno da vas ugroze.“
Žene crne puti su u riziku
Džamara je u grupi za podršku osoba sa eklampsijom upoznala Eboni Ford iz Vašingtona.
Eboni ima 36 godina i pre dva meseca se porodila pre vremena i dobila drugo dete Romana
U trenutku kada se sprema da ispriča traumatično iskustvo trudnoće i porođaja čuva sopstvenu „čudotvornu bebu“,
Eboni je takođe Afroamerikanka i eklampsija joj je utvrđena tokom prve trudnoće sa ćerkom Rajn pre pet godina.
„U 25. nedelji, primetila sam da mi zglobovi malo otiču, na jednoj kontroli krvni pritisak mi je baš bio visok i zabrinula sam se, čekajući rezultate analize krvi, ali mi je moja doktorka rekla da je ‘sve u redu’.
„Stopala i ruke su mi znatno oticali, burmu nisam mogla da skinem, nisam mogla ni da dišem kako treba, sve više mi se maglilo pred očima i imala sam utisak kao da mi neko sedi na grudima“, priseća se Eboni.
Bila je tek u 26. nedelji, ali je otišla u bolnicu.
„Saznala sam da mi je krvni pritisak 262 na 154 i doktorka mi je rekla da ne može da razume kako sam uopšte budna.
NHS navodi da se smatra da je idealan krvni pritisak između 90 i 60 i 120 preko 80.
„Dok sam telefon obaveštavala porodicu, počela sam da krvarim. Ispostavili se da mi organi otkazuju.“
Testovi su otkrili da Eboni ima HELP sindrom, redak poremećaj jetre i zgrušavanja krvi koji može da utiče na trudnice, a posledično i da izazove sepsu i otkazivanje organa.
„Odlučili su da me posle 26. nedelje i pet dana porode carskim rezom, prethodno su me stavili u indukovanu komu.
„U tom trenutku sam se bukvalno borila za život i poslednje čega se sećam da je da sam rekla mužu da ga volim i sećam se da sam samo plakala“, priseća se Eboni.
Njena ćerka je rođena sa manje 880 grama.
„Mislim da su moju preeklampsiju zanemarili.
„Moja doktorka nije ozbiljno shvatala da imam visok krvni pritisak i nije čak ni želela da radimo analize krvi te nedelje, bila je pasivna.“
Čekala je skoro četiri godine pre nego što je opet pokušala da zatrudni.
Ovog puta, Eboni je odlučio da ima drugačiji tim za negu.
„Izložili su mi plan i ukazali na koje simptome treba da pazim.
„U 30. nedelji trudnoći ponovo sam počela da osećam simptome preeklampsije i otkrili smo da beba više ne raste i nalazi se u četvrtom percentilu.
„Placenta više nije radila pravilno i morala sam da ostanem u bolnici nedeljama kako bi me nadgledali, da bi se u 31. nedelji pojavili problemi sa disanjem“, opisuje Eboni nedelje pre drugog porođaja.
Njeni doktori su odlučili da je porode u 31. nedelji, 6. aprila ove godine.
Sin Roma se rodio sa 910 grama.
Smrtnost majki
Džamara i Eboni su preživele, ali mnoge žene nisu.
Oko 70.000 i 500.000 beba premine svake godine širom sveta usled komplikacija izazvanih preeklampsijom, podaci su Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
„Eklampsija je bolest koju izaziva placenta, organ koji snabdeva bebu kiseonikom i hranljivim materijama dok je u stomaku“, objašnjava Manu Vatiš, profesor akušerstva na Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji.
„Kada žena ima napade, postaje neverovatno teško stabilizovati je, poroditi je i uveriti se da je majka dobro.
„Jasno je da postoje neki elementi u biologiji trudnoće koji se razlikuju kod žena crne boje kože.
„Ako ste u Africi, primetan je određeni stepen neuhranjenosti, nedostatak više hranljivih materija i minerala i vaša rasna predispozicija i crnačko poreklo povećavaju rizik od razvoja bolesti.“
Američko ministarstvo zdravlja navodi da je nekoliko faktora koji utiču na razvoj i pojavu ovih stanja kao što su strukturalni rasizam, implicitna pristrasnost i varijacije u kvalitetu prenatalne nege.
Profesor Vatiš kaže da je svedočio takvim predrasudama tokom rada.
„Viđao sam kako se otpuštaju ljudi crnog i azijskog porekla, da se njihove brige ignorišu, da ne dobijaju ništa protiv bolova, kao što je slučaj sa ljudima bele puti.
„Sveprisutno je ponašanje osoblja koje obično stavlja Afroamerikanke ili Azijatkinje u nepovoljan položaj“, dodaje on.
Eboni kaže da je srećna što je imala dobar prenatalni tim koji je vodio računa o njenim bojaznima.
„Uvek bih preporučila ženama da izaberu tim za podršku kako bi njihova zabrinutost i čula.
„Jedan pasivni sastanak gotovo da me je koštao života.“
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
