Golovi u 90. minutu i koševi u poslednjoj sekundi, za pobedu ili prolaz dalje, neki su od najlepših stvari u sportu, ali biti na pogrešnoj strani tih trenutaka zna da bude prilično bolno – fudbaleri Crvene zvezde upravo to su iskusili.
„Hej, Pavkov, skoči i daj gol glavom“, skandirali su navijači crveno-belih tokom revanš meča protiv Makabija iz Haife, koji je odlučivao o plasmanu u Ligu šampiona.
Milan Pavkov, krupni golgeter, godinama im je donosio veliku radost – posebno u meču protiv Liverpula, kao i u nekoliko večitih derbija – pa su se nadali da bi sada to mogao da ponovi.
Međutim, pred sam kraj utakmice Pavkov je nespretno reagovao i postigao autogol koji je Izraelce, a ne Zvezdu, odveo u najelitnije evropsko takmičenje.
„Izuzetno je teško sada igrati, pogotovu što je uskoro ide derbi, ali igrači su profesionalci, moraju što pre da to stave sa strane… Ima vremena za tugovanje“, kaže za BBC Dragan Mladenović, bivši fudbaler, a danas direktor Zvezdine omladinske škole.
- Dva proleća u Evropi i plasman na Mundijal – da li srpski fudbal doživljava renesansu
- „Mnogi bi platili samo da ne dele pravdu na derbiju“: Kako je biti sportski sudija u Srbiji
- O kilovima i risponovima: Da li je prvi virtuelni večiti derbi vesnik uspona esporta u Srbiji
Međutim, teški porazi nekada znaju da bole godinama ili čak decenijama.
U poslednjih 20 godina, kada je reč o evropskoj sceni, posebno se pamte Zvezdine rane iz utakmica protiv Strazbura, Bordoa ili Bajerna, a Partizanove protiv Augsburga ili Artmedije.
„Postoje pobede i porazi koji se nikada ne zaboravljaju, a Artmedija je jedan od njih“, navodi za BBC na srpskom Vladimir Vermezović, koji je pre 17 godina crno-bele vodio u dvomeču protiv slovačke ekipe, koja se tada plasirala u Ligu šampiona.
„Posle četiri dana smo igrali protiv OFK Beograda i izgubili smo, igrači su i dalje bili pod utiskom – bio je to veliki psihološki udarac“, kaže Vermezović.
Svaki poraz ima pravu i simboličnu poruku – pa i poraz na utakmici, objašnjava Sandra Bijelac, psihoterapeutkinja.
„Sa jedne strane to dovodi do razočaranja navijača, trenera, saigrača, ali je to često i mnogo više od toga – gubi se ideja o timu, sebi u tom timu, o budućnosti i planovima.
„Zato se neki sportisti teško oporavljaju posle gubitaka“, navodi Bijelac.
Andrija Gerić, bivši reprezentativac Jugoslavije u odbojci, koji se danas bavi sportskom psihologijom, govoreći o Zvezdinom porazu upravo ukazuje na značaj psihologije.
„Na mentalnoj pripremi se mora raditi, nije to kao što popraviš karburator, pa bude gotovo – mora da postoji kontinuirani rad, da se neko time bavi“, navodi Gerić za BBC na srpskom.
„To može biti tas na vagi da li ćeš pobediti ili izgubiti.“
Kako nastaviti dalje?
Stadion Rajko Mitić u utorak uveče bio je krcat i obojen u crveno-belo.
U vazduhu se osećala pozitivna atmosfera – mnogi su verovali da Zvezda može da nadomesti poraz u Izraelu od 3:2 i plasira se u Ligu šampiona.
„Ne pamtim kada je takva atmosfera bila, toliko pozitivne energije dugo nije bilo na stadionu, nešto neponovljivo“, kaže Mladenović.
Mrežu Makabija prvo je zatresao Aleksandar Pešić, čime je ukupan skor bio izjednačen, da bi Mirko Ivanić crveno-belima doneo rezultat koji ih vode dalje.
Međutim, pred sam kraj prvog poluvremena sviran je penal za Makabi.
Borjan brani i stadion je buknuo, ali dvadesetak sekundi kasnije usledio je hladan tuš.
Izraelci su smanjili udarcem sa više od 20 metara, čemu je prethodila slaba reakcija Zvezdinih fudbalera – posebno Gejlora Kange – a posle i Borjana na golu.
„Ljudi sada pričaju Borjan je mogao ovako ili onako, ali bio je zatvoren, a šut odličan, lopta brza, klizav teren… Iskoristili su trenutak naše nepažnje“, prebira Mladenović utiske.
„Da je bilo 2:0 na poluvremenu, mislim da bi Zvezda pobedila na kraju i sa više razlike.“
Na kraju, u 90. minutu, usledio je ne hladan, već ledeni tuš.
„Izuzetno je to teško, pogotovu što je bio pun stadion… Žao mi je navijača što nisu dobili ono što zaslužuju – pobedu Zvezde“, kaže Mladenović.
Na pitanje kako nastaviti dalje, Mladenović kaže da su vrhunski sportisti „oni koji sve brzo ostave sa strane“.
„Dakle, juče smo izgubili – nismo, nerešeno je, ali kao da jesmo – ostavljamo to iza sebe i sledeća utakmica nam je najvažnija“, navodi Mladenović.
„Ko u glavi to prelomi, posle poraza ustane i još jače trenira, on je vrhunski sportista.“
- Zvezdaški bukvar – tri stvari koje navijači Zvezde moraju da znaju u pola noći
- Milanska trilogija: Koliko je maglovito bilo te maglovite noći
- „O mama, mama, mama – zaljubio sam se“: Kako je bilo gledati Maradonu na Marakani
- Zvezda – Liverpul: Noć koja je ušla u istoriju
Vermezović takođe navodi da je psihološki oporavak veoma bitan posle svakog meča, čak i kada je došlo do pobede, a posebno posle teških poraza.
„Tada je trenerima često veoma teško da oporave ekipu i tu je potreban čitav tim ljudi, a svakako da je psiholog jedan od bitnijih.“
On upravo u tome vidi mesto za dodatno poboljšanje vrhunskog sporta.
„Sve ostalo je već izmišljeno – taktika, tehnika, fizička priprema… Jedino je psihologija mesto gde postoji prostor za napredak.
„Ko će spremnije da uđe u utakmicu i ko će kasnije da se lakše prebaci na sledeću, bez obzira na rezultat.“
Pogledajte video: Zvezdino blago – kako se crveno-beli brinu o peharu Kupa šampiona
O važnosti psihičke i emotivne snage govorili su brojni vrhunski sportisti, među kojima je i Novak Đoković, koji važi za jednog od najjačih na tom polju.
„Uvek pokušavam da zamislim sebe kao pobednika“, izjavio je Đoković.
Psihička snaga posebno je važna i posle velikih uspeha – stručnjaci navode da i njih, kao i poraze, često treba brzo zaboraviti, kako bi igrači zadržali motivaciju da budu na vrhu.
- Zamisli sebe sa peharom u rukama – koja je tajna Đokovićevog uspeha
- Šta je bila „Mentalna soba“ italijanskog fudbalskog kluba Milan i kako je doprinela slavi
- Demencija – ozbiljna pretnja fudbalerima
Naravno, snaga uma može da vas dovede samo do određene granice.
„Mogu do sutra da se pripremam da igram fudbal, ali to ne znači da ću u tome biti dobar“, kaže Gerić, dodajući da pre mentalne pripreme idu „taktika i tehnika“.
„A ako primiš pet golova od šampiona Izraela, bez namere da bilo koga omalovažavam, to onda verovatno znači da nešto nije u redu.“
Govoreći o porazima, Gerić kaže da posle njih postoji „period kada su igrači u padu“, ali da je važno da „umeju da se nose sa tim“ – a tu je psihička priprema veoma bitna.
„Sada igrači Zvezde mogu da sede, plaču, ispadnu iz Lige Evrope i potpuno se raspadnu, ili da iz svega izađu još jači – da porazgovaraju, presaberu se i počnu da igraju onako kako znaju“, kaže on.
Gerić dodaje da sportska psihologija u Srbiji u zaostatku u odnosu na svetu, ali da se situacija polako popravlja i da sve više sportista radi na mentalnoj snazi.
„Čekam dan kad će svaki ozbiljni sportista i klub imati sportskog psihologa i metalnog trenera, koji će sa njim raditi i ekipom“, kaže.
Simbolika poraza i kako se oporaviti
Sandra Bijelac, psihoterapeutkinja
Na psihološkom nivou, porazi mogu da dovedu do prebacivanja osobe samoj sebi, pre svega postavljajući pitanje zašto se taj gubitak desio.
Isto je i kod sportista.
I to je mnogo teže od samog socijalnog nivoa na kom se gubitak dešava, kada sportisti razočaraju navijače, trenere, saigrače.
Zato je posle tih teških poraza teško vratiti se.
U okviru priprema za meč, sportisti grade neku vrstu identiteta i slike o sebi – da sam dobra, sposobna ili jaka, na primer.
Izgubljena utakmica u tom smislu predstavlja gubitak te ideje, što je veliki problem.
A kako se ta slika o sebi vraća?
Kao i kod svakog drugog gubitka, on prvo mora da se prihvati.
Onda mora da se poradi na tome zašto je do njega došlo, ali ne sa nekom vrstom idealizma, negacije ili minimalizacije, već sa tim realnim sagledavanjem i prihvatanjem svih nedostataka.
Treći stadijum je nalaženje strategije za popravljanje nedostataka koji se mogu popraviti, a prihvatanje onih koji jednostavno ne mogu.
Međutim, prerada svakog gubitka je proces, koji ne može da se dogodi odjednom.
Ne mogu da ustanem ujutru i kažem sebi ‘ok, izgubila sam utakmicu, idemo dalje’.
To traje izvesni period i zato je problem ako ide utakmica za utakmicom.
U tom slučaju nema se dovoljno vremena da se preradi gubitak.
Bol koja ne prestaje
Dan posle poraza od Makabija rane su i dalje sveže.
Na pitanje da li će one ikada zaceliti, Mladenović kratko kaže – neće.
„I sa navijačke i igračke strane uvek ostane neka žal, kao što se i ja sećam mnogih teških poraza koje sam doživeo – Strazbura ili Lacija, iako su i one završene nerešeno“.
„Izuzetno je teško setiti se takvih stvari.“
Zvezda je 2005. u grupnoj fazi Kupa Uefa, preteče Lige Evrope, drugog evropskog takmičenja po snazi, bila u grupi sa Bazelom, Tromzom, Romom i francuskim Strazburom.
Za prolaz dalje bila joj je potrebna pobeda u poslednjem protiv Strazbura u gostima.
Crveno-beli su i tada imali vođstvo od 2:0, osećavši već miris evropskog proleća, ali su Francuzi prvo smanjili, a u 90. minutu poravnali rezultat.
I Zvezda je ispala.
Nekoliko godina ranije beogradski klub je propustio dosta šansi i protiv Lacija, ali je italijanski klub takođe prošao dalje – u Rimu je bilo 1:0, a u Beogradu 1:1.
„Svaki igrač dobro pamti neuspehe kroz karijeru, ali to su sve normalne stvari – ne postoji niko ko se bavio sportom, a da nije gubio“, kaže Mladenović, koji je bio akter oba meča.
„Čovek se na to nekako navikne, iako je to teško preboleti“, dodaje.
Navijači crveno-belih, kada je reč o poslednje dve decenije, posebno pamte i tragedije protiv minhenskog Bajerna iz 2007. i Bordoa 2012. godine.
Oba puta Zvezda je u 90. minutu primila gol za poraz od 3:2, a posebno su bolna bila i dva derbija – 144. i 146. – kada su Miloš Jojić i Nemanja Kojić takođe u poslednjim sekundama presudili crveno-belima.
Stariji navijači Zvezde posebno pamte i poraz od Kelna iz 1989. godine (2:0 u Beogradu, 0:3 u Nemačkoj), od Panatinaikosa 1971. (4:1 u Beogradu, 0:3 u Grčkoj), kao i od Borusije Mehengladbah 1979. u finalu Kupa Uefa.
Ipak, uz čaše meda zbog Jojića i Kojića, imali su i Partizanovci dosta čaši žuči.
Na pitanje da li je rana od Artmedije iz sada već davne 2005. godine ikada zacelila, Vermezović daje isti odgovor kao Mladenović – nije.
„Svaki put kada gledam Ligu šampiona setim se da sam i ja mogao da budem deo te stvarno velike fudbalske predstave“, kaže trener koji je sa uspesima radio u Južnoj Africi.
„Karijera mi se okrenula za 180 stepeni i umesto da možda budem najtrofejniji trener u Partizanu svih vremena, došao sam na stub srama.“
Prvi meč u Slovačkoj završen je bez golova, a mreže su mirovale i u beogradskom revanšu – fudbaleri Partizana promašili su sve što se moglo promašiti.
Na kraju je došlo do penala, kada je Pjer Boja, nekadašnji napadač crno-belih, imao šut za pobedu, ali je pogodio stativu.
Slovaci su na kraju završili u Ligi šampiona.
- Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda
- Igor Todorović Zgro i njegova Engleska – kada ljubav prema fudbalu (i panku) pretočiš u knjigu
- Dragan Mance: Srpski Džejms Din koji je živeo za golove
- „Oprostite mi što sam zaćutao za trenutak“ – Partizanov bukvar
Sedamnaest godina kasnije, Vermezović kaže da je jedino pogrešio što je igračima dozvolio da odrede ko će šutirati penale.
„Nisam želeo da im nabijam tenziju, ali bilo je pametnije da ja kažem ko će šutirati.
„Ipak, bila je odlična utakmica, sa odličnim navijanjem, koje se i danas pamti, ali nažalost nismo imali sreće – neke druge kolege su imale sreće, ja nisam“.
Posle prvog plasmana u Ligu šampiona 2003. godine, crno-beli su to uspeli još 2010. godine.
Kada je tuga u pitanju, navijači crno-belih posebno pamte i utakmicu sa nemačkim Augsburgom iz 2015, kada su u 90. minutu primili gol za 3:1 i ispali iz Lige Evrope.
Posle Artmedije, crno-beli su ubrzo izgubili od Makabija Petah Tikve, a tu su i porazi od Šamroka iz Severne Irske, kao i od holandskog Az Alkmara.
Iz prošlosti je tu pre svega poraz od Real Madrida u finalu Kupa šampiona 1996.
Ipak, Artmedija ostaje kao jedna od najbolnijih tačaka, zato što je Partizan bio veliki favorit i na korak od drugog učešća u Ligi šampiona.
„Da se ponovo desi, sve bih isto uradio“, kaže Vermezović.
„Posle meča sam mislio da igrače što pre vratim u neki normalan kolosek, ali se ispostavilo da to nije bilo baš najbolje rešenje.
„Sada bih sigurno potražio stručnu pomoć za rad sa igračima.“
Pogledajte video: Kako su ragbisti Partizana zaigrali balet
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
