Točenje oktana po novim propisima

Beogradu su potrebne najviše 223 benzinske pumpe, piše u novoj odluci koja reguliše izgradnju benzinskih stanica u glavnom gradu, a koja je usvojena na poslednjoj sednici Skupštine grada. Trenutno u Beogradu posluje 185 benzinskih stanica, od kojih oko 145 radi, a ostale ili čekaju neophodnu dokumentaciju ili su u fazi izgradnje.
Najveći broj benzinskih stanica u Beogradu izgrađen je u drugoj polovini prošlog veka. Više od polovine njih podignuto je pre 1970. godine, dok je u poslednjih desetak godina sagrađeno 20 odsto svih pumpi. Većina stanica izgrađenih između šeste i sedme decenije 20. veka i danas radi. Najstariju je sagradio „Jugopetrol“ u Ulici kraljice Natalije pre 55 godina.
Tokom devedesetih došlo je do prave ekspanzije otvaranje benzinskih pumpi kako u Beogradu tako i u celoj Srbiji. Benzinske pumpe više ne donose astronomske prihode, kao u vreme sankcija, ali pumpađžije i dalje pristojno zarađuju, otvarajući u svojim objektima minimarkete, gde vozač može da kupi sve što mu je potrebno.
U međuvremenu na naše tržište ušli su i „veliki igrači“ poput OMV, Lukoila, Šela ili Helenik petroleuma i podigli standard usluga, ali i prigrabili neke izuzetno dobre lokacije. Mada je između države i trgovaca naftnim derivatima neprestano „ratno stanje“, niko se naročito ne žali.Naime, još niko, koliko je poznato, nije zatvorio svoj objekat „jer mu slabo ide“.
U poslednjih nekoliko godina pravu malu revoluciju u ovoj oblasti izazvala je pojava pumpi za točenje tečnog naftnog gasa. Ovakvih stanica je sve više, a da je đavo odneo šalu shvatili su i u NIS, pa odnedavno i oni na svojim objektima imaju „pištolj“ za točenje gasa.
Pojedini odbornici Skupštine grada nisu se, prilikom nedavne rasprave, složili s predlogom da Grad ograniči broj benzinskih pumpi na 223, tvrdeći da samo tržište može da odredi koliko ih je potrebno. Naveden je i primer da u Nemačkoj danas ima 15.200 benzinskih pumpi, od kojih se njih 97,5 odsto nalazi u gradovima.
Odgovarajući na ove primedbe, glavni gradski arhitrekta Đorđe Bobić rekao je da grad ne želi da ograničava broj pumpi, ali da se u centralnoj gradskoj zoni iz ekoloških razloga ne može graditi neograničen broj ovih objekata. Glavni gradski arhitekta kaže i da će pojedine pumpe morati da svoj estetski izgled prilagode okolini.