Foto FoNet Aleksandar BardaPa, realno, kad se sve sagleda malo hladnije glave, mogli su EP u vaterpolu i osvajači medalja, nagrada i priznanja na istom i gore da prođu. Jer, pošteno, Kula u Beogradu na vodi nije baš najgrđa stvar koja je mogla da im „zapadne” na dodeli trofeja, plaketa i statueta. Ma, kakvi, što kaže naš narod i nad Kulom ima Ekspo.
Šok vaskolike (prevashodno beogradske) javnosti kako je to iznebuha Kula Bograd postala simbol (uz opravdano Kalemegdan i na istom Pobednika) zaštitni znak prestonice nije bezrazložan. Ali, sa druge strane i (pre)naivan, jer, stvarno, kako posle svega što aktuelna vlast i režim rade može da ih „iznenadi” i „zatekne” takva „sitnica”.
To što ona i nije neki brend Beograda (više vuče na UAE legasi), da postoji mnogo drugih zdanja koja bi ga na lepši i bolji način prikazali, da je u pitanju „zgradurina” bez upotrebne dozvole (D. Atanacković) kojoj Beograđani tepaju „kulčina” (za sada bez R) ili Mordor (urbano, dašak pop kulture) svedoči više o njihovoj neobaveštenosti u kojoj i kavoj zemlji žive nego o „naprednjačkoj” preduzimljivosi u prebrendiranju Srbije do totalne SNS i AV prćije.
Čak, dapače, daje šmek njihovoj doslednosti u nepočinstvima (svih vrsta, ne samo urbanističko-građevinarskih) i dirljiv tač sopstvenom trajanju. Ne mora se biti, novinarskim floskulama rečeno, „prilježni hroničar” da bi se setili da je od Beogada na vodi sve krenulo. I, „naprednjački” vrtoglavi uspon i naš, opšti strmoglavi pad.
Jer, njihov je Beograd (kao i svi ostali gradovi). Beograde, Beograde na ušću dveju reka ispod Avale – kad posred tebe sad kulčinu uvale, koja čuči kano klisurina, uspomena/zadužbina Tog najvećeg sina, može komotno da bude himna glavnog grada uz propratne suvenire gostima i ostalu Kula Beograd spomeničku galanteriju.
A, moglo je i crnje (da na ispadne da im dajemo ideje) da nagrađeni i medaljama okićeni vaterpolisti dobiju kao večnu memorijabilu na EP u Beogradu i Srbiji najveći neimarski podvig ove vlasti – maketicu Ćacilenda (dobro, sada Svetosavskog seoceta) ili, ne daj bože, još brendiranije i prepoznatljivije simbole SNS-a – slavne toi-toije na ušću stepenica ispod Skupštine.
U obzir dolaze u expoi u najavi, velelepni nacionalni stadioni u večnoj izgradnji, leteći automobili, svinjski papci, rudnici litijuma, jeftini stanovi za mlade, maketa Generalštaba, figurine kapuljaša-batinaša sa palicama (razmisliti kad bude neko prvenstvo u borilačkim sprtovima)… Samo je nebo granica budućim marketinškim kreativnim podvižnicima i beskrupuloznim SNS organizatorima i domaćinima.
Kad smo već kod domaćina, Vox Populi (ne i Dei, zna se čiji je) se ustalasao što Šapića zvanično nije bilo na utakmicama u Areni. Što? Samo bi nam još falili trofeji, priznanja i podaroci za njegove bivše kolege vaterpoliste u vidu kružnih tokova ili (is)prevrtanih kocki.
Mislite o i o tome i isKULIrajte. EP je već odavno prošlo a slede novi izazovi i to ne samo u bazenu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
