Postoji u finansijama stari model (Capital Aseet Pricing Model), još iz sredine šezdesetih godina prošlog veka, koji opisuje kako se ponašaju pojedinačne cene investicija u odnosu na kretanje tržišta.
Prema tom modelu, sve cene akcija, privrednih grana, pa i celih državnih ekonomija (čuveni BDP) napreduju kada tržište raste.
Takvu situaciju smo imali od 2010. pa do marta ove godine, i tokom neobično dugog rasta svih svetskih ekonomskih pokazatelja, sve su privrede rasle, neke brže – neke sporije. Kao kada bi svi plivali nizvodno, pa se neko održava na površini i voda ga nosi, a neko dobro pliva i napreduje brže, jače i bolje.
Aktuelni srpski režim je naprosto imao sreće da je od 2012. godine na snazi ovaj pozitivan trend u svetu, pa je srpski „ekonomski tigar“ u vreme sveopšteg rasta ostvario pozitivne pomake. Sada se situacija promenila i izvesna recesija svetskih razmera će pokazati kako se ko snalazi u uslovima sveopšteg ekonomskog pada. Zahvaljujući koroni, videćemo ko pliva, a ko – roni.
Kreatori srpskog ekonomskog čuda se, očigledno je, nisu bavili bajatim finansijskim modelima tokom svog školovanja na domaćim elitnim visokoškolskim institucijama (Sava centar i sl.). Kao rezultat toga, imamo činjenicu da je država u proteklom periodu partnerski ulagala naš novac u ciklične industrije, privredne grane koje dobro funkcionišu u vreme rasta.
Kada se ekonomski ciklus promeni, tada građevinska, auto, avio i turistička industrija beleže najveći pad aktivnosti i otpuštaju najveći broj radnika. U vreme krize, malo ljudi razmišlja o kupovini novog automobila. Zbog toga ne treba da nas čude vesti (istina jedino preko društvenih mreža) da strani investitori, koji proizvode delove za auto industriju, počinju sa značajnim smanjenjem obima poslovanja i otpuštanjima.
Ista je situacija i u drugim cikličnim granama u Srbiji i svetu. Ovaj trend će se nastaviti i naša je „sreća“ što Nacionalna služba za zapošljavanje nema podatke o stvarnom broju nezaposlenih, pa ih i ne objavljuje. U protivnom, mogli bi i oni biti optuženi za širenje panike.
Rešenje problema ipak postoji, a to su ponovo kineski stručnjaci (u daljem tekstu KPK). Komunistička partija Kine bi trebalo da nam pošalje kineske poslovne konsultante koji će objasniti domaćim stručnjacima kako se podstiče i razvija domaća proizvodnja.
KPK će, nadajmo se, savetovati da se ulaže u neke neciklične industrije, kao što je proizvodnja hrane za koju imamo i sve potrebne sirovine. Ne sumnjam da će i devizni kurs biti tema, jer je Kina uspešno koristila politiku kursa kao pomoć svojoj privredi i izvoznicima. Dobro bi nam došla i iskustva KPK u borbi protiv korupcije.
Nadajmo se da će nam ova pomoć brzo stići jer tigrovi baš nisu poznati kao dobri plivači.
Autor je ekonomista
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
