Ako se glas studenata čuje u Virovitici – kako se tek čuje na Andrićevom vencu

Živopisne vesti stigle su nam sinoć iz susedne Hrvatske. Slika jednog lepšeg, dobrosusedskog regiona. Ipak, poneka negativna vest, poput one o navodnom uklanjanju transparenta na ćirilici sa natpisom „Dobrodošli“, podseća nas da ne gubimo dodir sa stvarnošću i istorijom.

Ali vratimo se na ono lepo. Evropska zemlja pruža podršku studentima koji u Srbiji, zemlji koja spoljnopolitički luta, brane evropske vrednosti.

Tako je to ocenila i Marta Kos, komesarka za proširenje EU iz Slovenije i naša buduća gošća sledeće nedelje u Beogradu, što možemo tumačiti kao još jedan testament dobrosusedskih odnosa. Da li će njeno zalaganje ostati samo deklarativno, kao što će to po svemu sudeći biti sa novom vladom Đure Macute, pokazaće vreme.

Posebno dirljiv gest bio je dolazak Severine da pozdravi srpske studente. Kao neko kome je svojevremeno zabranjen ulazak u Srbiju i koja je vrlo jasno stala uz srpske studente, a protiv aktuelnog režima u Srbiji, Severina je ovim činom poslala važnu poruku: da obični ljudi nisu isto što i političari, da ratne propagande devedesetih nemaju mesta među nama.

Studenti iz Hrvatske dočekuju studente iz Srbije — snažna slika budućnosti neopterećene prošlošću, budućnosti za koju se zajedno bore.

Lepo je videti da, kada se ljudi bore za ideale, podrška stiže i sa druge strane. To je znak da se naš glas čuje. Ako se čuje u Virovitici, zamislite koliko se tek čuje na Andrićevom vencu.

I ako komentari Marte Kos, nakon posete, ostane na blagim kritikama, kao što je to slučaj sa većinom reakcija koje dolaze iz EU, možda i ne treba da brinrmo. Kada studenti maratonci stignu do Brisela, na sednici Evropskog parlamenta, možda više neće moći da se ignorišu ni oni koji su trčali za pravdu, pre toga vozili bicikl do Strazbura, a kod kuće, u Srbiji, uprkos svim razlikama, zajedno se borili za pravnu državu.

Pokazuju da solidarnost, istrajnost i hrabrost i želju za boljim društvom koja prevazilaze sve granice.

Da pozovem Severinine reči: studenti su svetionik sveta. Stali su na put predaji i cinizmu i uneli veru u budućnost — budućnost u kojoj Srbija živi ono što joj piše u Ustavu.

Za ovako lepe slike i podršku koju su pružili srpskim studentima, dugujemo našim komšijama jedno hvala.

“Jedan svijet, jedna borba” glasio je jedan od transparenata na dočeku i u Osjeku, a on najbolje sumira ovaj događaj. Suočeni sa pretnjom na ljdska prava, podsetili smo se da smo svi ljudi i da ta borba ne zna za granice. Veliko hvala svi dugujemo i studentima koji su u ovom narodu ponovo probudli sve najlepše.