Foto FoNet Milica VučkovićNikada veći pritisci da se uspostavi sveopšta represivna politička kontrola vladajućeg režima nad celim društvom, pa i nad pravosuđem. Oni to rade instrumentalizujući policiju i BIA, koji štite protivpravno delovanje neformalnih grupa tzv. lojalista, isključivo da bi omeli i sprečili iskazivanje i sprovođenje volje građana. Inače bi, posle svega – svih skandala i zloupotreba ovlašćenja, raspisali poštene izbore.
Izuzetno im je važno da ometaju i spreče procesuiranje visokih državnih funkcionera u predmetima „Nadstrešnica“ i „Generalštab“, ali i da zaustave rad pravosuđa u svim drugim predmetima visoke korupcije i organizovanog kriminala. Zbog toga se, bez ikakvih suštinskih razloga, osporavaju rezultati izbora za Visoki savet tužilaštva (VST). Političkoj vlasti smeta što nisu izabrani kandidati koje podržava glavni JT u Beogradu Nenad Stefanović, izuzetno lojalan predsedniku Republike.
Sve to, uz ćutanje nadležnih institucija, je u proteklih godinu dana, naterala sudije, tužioce, advokate i druge pravnika, da kao i studenti i svi drugi nezadovoljni građani Srbije, koriste svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava na spontano mirno okupljanje i slobodno izražavanje mišljenja.
Pitanje odgovornosti i legitimiteta vlasti posle stravične nesreće izazvane padom nadstrešnice ŽS u Novom Sadu – ostalo je nerešeno sve do danas. Petnaest meseci od ove tragedije ne postoji ni jedna potvrđena optužnica, niti informacija da se zakonito i posvećeno radi na ovom predmetu. Naprotiv!
Zloupotrebljavajući autoritet poverenih funkcija i državne resurse, vladajući režim medijskom propagandom i merama represije sprečava svako drugačije mišljenje i kritiku. Pored studenata, akademske zajednice, prosvete i advokature, ni druge oblasti i delovi društva nisu pošteđeni nezakonitih uticaja i surovih posledica.
Predsednik Republike obesmišljava rad krivičnog pravosuđa tako što je u potpuno netransparentnom postupku, o čemu ministar pravde uporno ćuti, pomilovao od krivičnog gonjenja četvoricu optuženih koji su pre godinu dana kao aktivisti SNS bejzbol palicama napali studente i studentkinji Ani polomili vilicu, a zbog čega su premijer i Vlada podneli ostavke.
Napadi na čelnike pravosuđa su žešći i učestaliji od kada je 1. avgusta pokrenuta istraga protiv okrivljenih G. Vesića, T. Momirovića, A. Dimoski i nekoliko drugih funkcionera i direktora koji su osnovano sumnjivi da su učinili zloupotrebu službenog položaja učestvujući u finansijskim malverzacijama povodom izgradnje pruge od Novog Sada do Kelebije (državna granice) i oštetili državni budžet u iznosu od do tada utvrđenih 115 miliona dolara.
Usledila je potpuna opstrukcija prema radu TOK-a. Vlada i direktor policije su povukli iz Udarnih grupa 17 policajaca forenzičara, ali i sve druge eksperte iz oblasti poreza i pranja novca. Kada nisu pomogli pokušaji da se izmenama i dopunama pravosudnih zakona, na procesno regularan način utiče na pravosuđe, vladajuća većina se opredelila da njihov poslanik predloži izmenu seta pravosudnih zakona. To je učinio poslanik Uglješa Mrdić po hitnom, postupku, bez nacrta zakona i javne rasprave, uz protivljenje struke i profesije, kao i bez konsultacije sa nadležnim stručnim telima E. Zakoni su usvojeni 28. januara. Predsednik Republike ih je potpisao 30. januara, iako je prethodnog dana izjavio da ih nije uopšte ni pročitao, i uprkos upozorenjima domaće struke i EU da je neophodno da se oni pre konačnog usvajanja revidiraju i usklade sa evropskim standardima.
Ne radi se samo o povratka zakonskih rešenja koja smanjuju samostalnost i kapacitet rada javnih tužilaca i tužilaštava što je unapređeno nakon donošenja Akta o promeni Ustava, nego je ugrožena i nezavisnost u radu sudstva. Usvojeno je zakonsko rešenje o osnivanje novih sudova i sudskih odeljenja prema političkim potrebama vlasti i uvođenje prava na novi mandat predsednicima sudova koje su već jednokratno koristili to pravo, a nemaju ga ni predsednik Vrhovnog suda ni članovi VSS.
Usvojene izmene pravosudnih zakona ozbiljno ugrožavaju pravni poredak, dostojanstvo suda i položaj nosilaca pravosudnih funkcija. Upozorenja Narodnoj skupštini da ih ne bi trebalo doneti, a predsedniku Republike, da ih ne potpiše, jer nije ispoštovana elementarna zakonska procedura, je dolazila su ne samo iz Visokog saveta sudstva, već i od Visokog saveta tužilaštva, Kolegijuma Vrhovnog JT, advokatskih komora, nevladinog sektora i Evropske komisije. Ali to nije pomoglo.
Jedina vladina-nevladina strukovna organizacija koja je još 20. januara podržala i pozdravila predloge za izmene i dopune pravosudnih zakona poslanika Mrdića, a to je učinila i 29. januara, dan nakon njihovog usvajanja, je Udruženje sudija i tužilaca Srbije (USTS).
Predsednik ove NVO je glavni javni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović, a jedna od osnivača tog udruženja je i sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu Jelena Gajić. Apsurd je u tome što je na neki volšeban način i pored iznetih, nesporno antireformskih i lojalističkih stavova prema donošenju pomenutih zakona i celoj situaciji urušenog pravosuđa, pomenuta sudija Gajić na nedavno završenim izborima za pet članova VSS iz reda sudija dobila najveći broj glasova (411) sudija osnovnih sudova i postala njihov predstavnik – član VSS-a. Da li ona zastupa zvanične stavove VSS-a ili neformalne NVO USTS-a i kako se dogodilo da dobije tako veliki broj glasova sudija i podršku mnogih predsednika sudova?
Do sada je jasan i nedvosmislen stav o svim ovim pitanjima iskazala jedino neformalna zajednica više stotina sudija i tužilaca „Odbrana struke“. Oni su više puta javno reagovali povodom nezakonito donetih izmena zakona, organizovali su protestno okupljanje i šetnju, podneće žalbu Ustavnom sudu i zahtevaju razrešenje predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova koji je davao neprimerene i nestručne izjave o pravosuđu. Čak je predložio da se svi one sudije i tužioci koji su se izjašnjavali protiv vlasti, odmah razreše funkcije ?!
Zbog čega se o svemu ovome javno ne izjasne ne samo VSS i VST, nego i čelnici sudstva i tužilaštva? Da li oni možda žive i rade u nekom drugom svetu. Zbog toga je razumljiv i opravdan stav UO Advokatske komore Beograda, kada su počeli da prikupljaju potpise za sazivanje Skupštine AK Srbije. Oni, u međuvremenu, s pravom očekuju da se sudije i tužioci i njihovi organi i tela, strukovne i druge organizacije izjasne : da li su za ovakvu politiku prema pravosuđu kakvu sprovodi aktuelna izvršno-politička vlast i prihvataju li tzv. Mrdićeve zakone ili su protiv njih?
.
Autor je sudija u penziji i član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti pada nadstrešnice ŽS u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
