Amandmani i veštačka inteligencija u Čačku

Odbijanje amandmana uz obrazloženje da su „pisani besplatnom verzijom veštačke inteligencije“ nije ni tehnički, ni proceduralni, ni pravni razlog. To je politička dosetka upakovana u institucionalni rečnik. I ništa više od toga.

Da budemo jasni: ne postoji način da se utvrdi da je neki tekst napisao AI, niti kojom verzijom, niti na koji način je korišćen. Svako ko to tvrdi ili ne razume kako tehnologija funkcioniše — ili računa da publika neće razumeti.

Ali čak i da je AI korišćena — pa šta? Da li se amandmani ocenjuju po kvalitetu softvera ili po sadržaju? Po poslovniku ili po licenci programa? U kom tačno članu piše da je „besplatna verzija“ razlog za odbijanje? Nigde. Zato što ne može ni da piše.

Ono što se ovde zaista dešava jeste pokušaj da se politička rasprava svede na tehničku dosetku, a institucionalna odgovornost zameni podsmehom. Umesto da se kaže: „Ne prihvatamo amandman jer se ne slažemo sa njegovim sadržajem“, dobijamo: „Ne prihvatamo ga jer nam se ne dopada kako je napisan — i čime.“ To nije politika. To je bekstvo od politike.

Posebno je opasno što se ovakav postupak proglašava „tehničkim razlogom“. Tehnika podrazumeva proceduru, a ovde procedure nema. Ovde ima samo volje da se odlučuje bez obrazloženja, i hrabrosti da se to nazove tehnikom.

Danas je problem „besplatna veštačka inteligencija“. Sutra će biti „previše pametan tekst“. Prekosutra „nedovoljno podoban predlog“. Kad jednom prihvatite da se argumenti odbacuju na osnovu utiska, a ne pravila, institucije prestaju da budu institucije.

Zato pitanje nije da li je neko koristio AI. Pitanje je ko ovde zaista izbegava mišljenje.
I da li je veći problem algoritam — ili strah od rasprave.

Autorke je članica Predsedništva Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.