Ratibor Trivunac, član Anarhosindikalističke inicijative, kažnjen je sa deset dana zatvora zato što je u znak protesta protiv američke spoljne politike, 20. maja, na dan posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, zapalio američku zastavu.
Ovakvo ponašanje bi u SAD bilo tretirano kao izražavanje mišljenja i zbog toga Trivunac ne bi mogao biti kažnjen, jer je sloboda izražavanja zaštićena Prvim amandmanom na Ustav SAD. Da bi kažnjavanje ovakvih postupaka bilo moguće, morao bi biti promenjen Ustav. Svi pokušaji kažnjavanja zbog „desakralizacije“ zastave, simbola jedinstva nacije, na osnovu zakona oboreni su. Prekretnicu predstavlja predmet „Texas v Johnoson-a“ (1989) u kome je Vrhovni sud SAD proglasio neustavnim sve zakone (u 48 država SAD) kojima je zabranjeno vređanje zastave, zaključujući da je spaljivanje zastave oblik simboličkog izražavanja zaštićen Prvim amandmanom. U predmetu US v Eichmann (1990), Sud je poništio federalni zakon protiv vređanja zastave, pozivajući se na iste razloge kao i u prethodnom slučaju, a sudija Brenan koji je napisao mišljenje u ime većine Suda, dodao je da samo postojanje šanse da će mišljenje naići na osudu većine ili izazvati njeno nezadovoljstvo, nije dovoljan razlog za njegovu zabranu.
Suočeni sa ovakvim stavom Suda, „poštovaci zastave“ pokušali su više puta da u Kongresu SAD pokrenu inicijativu za promenu Ustava kako bi omogućili kriminizaciju spaljivanja Zastave: 1990, 1995, 1997, 1999-2000, 2001, 2003, 2005-2006. Nijedan pokušaj nije uspeo.
Autor je diplomirani filozof iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
