Ana Brnabić kao lice krize

Najnoviji podaci Regionalnog indeksa otvorenosti, istraživanja koje sa kolegama iz regiona sprovodi organizacija civilnog društva Partneri Srbija pokazuju: region stagnira, a Srbija je na samom dnu. (Ovo istraživanje se sprovodi devetu godinu za redom, a njime se procenjuje nivo transparentnosti, pristupačnosti i odgovornosti parlamenata prema građanima i društvu.)

Regionalno ogledalo Crna Gora i Severna Makedonija beleže najbolje rezultate sa 83% i 76% ispunjenih indikatora otvorenosti i transparentnosti koji se mere ovim istraživanjem. No, i tamo postoje problemi.

U Crnoj Gori je to pad u odnosu na prethodne godine, a u Makedoniji je preko 80% zakona usvojeno po skraćenoj proceduri. Bosna i Hercegovina i Srbija su na začelju, sa oko polovine svih ispunjenih indikatora. U BiH parlament blokira mehanizam „vitalnog nacionalnog interesa“, dok u Srbiji dominira potpuna kontrola izvršne vlasti nad skupštinom.

Srbija – parlament bez moći

Narodna skupština Srbije je u 2024. imala samo tri zakonske inicijative podnete od strane poslanika, a u sva tri slučaja se radilo o predlozima za izmene postojećih zakona. Sve ostalo došlo je iz vladine kuhinje, čime je parlament sveden na ulogu „protočnog bojlera“. Otvorenost je minimalna: na sajtu nisu dostupne biografije poslanika, informatori o radu se ne ažuriraju, amandmani, kao i planovi i izveštaji o radu se ne objavljuju.

Kontrolna uloga, bar u vidu razmatranja izveštaja nezavisnih institucija je gotovo nepostojeća. Ispunjenost preporuka za razmatrane izveštaje se ne kontroliše, pa usvojeni zaključci skupštine i kada ih ima, iz godine u godinu konstatuju isto stanje. U praksi, skupština funkcioniše kao produžena ruka vlasti.

Kriza parlamentarne demokratije

Podaci organizacije CRTA dodatno potvrđuju ovu sliku. U svom poslednjem izveštaju naveli su da „praksa neopravdanog objedinjavanja rasprava, manipulacija transkriptima i asimetrične primene kazni prema poslanicima opozicije urušavaju integritet parlamenta“.

Inicijative građana i izveštaji nezavisnih institucija se ne uzimaju u razmatranje, dok se rasprave sprovode tako da se suštinski glas građana ne čuje.

Parlament zatvara vrata građanima

Godina 2024. bila je obeležena tragedijom u Novom Sadu, kada je urušavanje nadstrešnice železničke stanice ubilo 16 ljudi. Parlament je izbegao da tu temu stavi na dnevni red. Opozicija je optužila vlast za korupciju i prikrivanje odgovornosti. Rezultat: haos u skupštinskoj sali, fizički sukobi i usvajanje budžeta bez ozbiljne debate.

Protesti građana i studenata ubrzo su postali svakodnevica. Skupština je ostala gluvi svedok. Kada su studenti tražili odgovornost, vrata parlamenta bila su zaključana. Umesto da postane forum za dijalog, skupština se pretvorila u tvrđavu vlasti.

Ana Brnabić kao lice krize

Poseban deo urušavanja parlamenta vezan je za predsednicu skupštine. Umesto da obavlja funkciju čuvara integriteta institucije i posrednika između različitih političkih strana, Ana Brnabić funkciju koristi kao politički štit vladajuće partije.

NJene izjave o studentima koji protestuju, u kojima ih naziva „nacistima“ i „teroristima“, kao i optužbe da „kradu“ i „uništavaju Srbiju“, predstavljaju ozbiljnu zloupotrebu institucionalne pozicije u političke svrhe. Time se dodatno gasi svaka nada da parlament može biti neutralno mesto u kojem se vodi ozbiljna politička rasprava.

Srbija nije sama, ali jeste najgori primer

Region deli slične probleme. U Bosni i Hercegovini aktivnost poslanika nije zanemarljiva, ali celokupan zakonodavni proces ostaje duboko opstruiran političkim blokadama. U Crnoj Gori se kontrolna funkcija parlamenta jedva koristi, a zakonodavni proces karakteriše netransparentnost i nedovoljna inkluzivnost.

U Severnoj Makedoniji se zakoni takođe usvajaju bez ozbiljne rasprave i najčešće po skraćenom postupku. Ali Srbija ipak ide korak dalje: parlament ne samo da ne kontroliše vladu, već se koristi kao pozornica za vršenje direktnog pritiska i targetiranje građana koji svoje nezadovoljstvo vlašću izražavaju protestima.

Bez snažnih parlamenata nema demokratije. Srbija danas pokazuje kako izgleda kada se zakonodavna vlast pretvori u instrument izvršne.

Autorka je istraživačica u Partnerima Srbija

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.