Andrej Tanko i lekcija o otporu

Dok su studenti i građani bojkotovali zvanične ceremonije, pred okupljenim građanima je govorio Andrej Tanko, apsolvent Elektrotehničkog fakulteta, tek pušten iz kućnog pritvora. NJegove reči, mirne i dostojanstvene, odzvanjale su jače od svakog zvaničnog govora i svakog pokušaja da ga nateraju na laž i priznanje nepostojeće krivice.

„Stojim ovde pred vama i međ vama kao neko ko se iz prve ruke susreo sa nečim što bi trebalo da se zove sistem.
Postoji jedan trenutak u životu naroda kada se više ne postavlja pitanje da li je dozvoljeno vikati, već da li je dozvoljeno ćutati. I postoji trenutak kada ulica postane institucija a trg postane sudnica“

Andrej Tanko je uhapšen, tj. priveden zbog incidenta koji se desio na Tamišu 13. avgusta 2025. godine, nedelju dana posle nasilničke vožnje skutera bahatog moćnika bliskog vlastima, koji je lakše povredio decu mlađeg školskog uzrasta i njihovog trenera kajaka. Teretili su ga da je „napao policajce nepoznatom tečnošću oštrog mirisa“, što je zapravo bila obična voda sa česme u bočici za zalivanje cveća.

Nakon zadržavanja od 24h, izveden je pred sudiju. Bilo je to letos, u avgustu, na nekih 35 stepeni u hladu. Andreja i ostale pritvorenike, ispred suda su dočekali prijatelji, komšije, aktivisti, ljudi koje nikada ranije nije sreo.

Svi smo čekali kakva će biti odluka sudije, da li će biti pušteni ili vraćeni u pritvor. Andreju je određen kućni pritvor, tada smo se nadali da će biti u trajanju od mesec dana, ali se nažalost, odužio na čitavih tri meseca. Dok su nasilnici u stranačkim redovima prolazili nekažnjeno, Andrej je skoro tri meseca proveo u strogom kućnom pritvoru. Imao je pravo na samo jednu šetnju dnevno, od 15 do 16 h. Pet puta je tražio dozvolu da izađe i polaže ispite, čak i u pratnji policije, ali mu sud to nije dozvolio. Odbili su čak i njegovu molbu da ode u crkvu.

Tražili su od Andreja da prizna ono što se nije dogodilo – da potpiše da je u „tajanstvenoj tečnosti“ bilo nešto opasno što je moglo da povredi policajce sa štitovima, da prizna krivicu iako ona apsolutno ne postoji.

Zastrašujuće je i besramno kad se sistem okomi na jednog mladog čoveka zato što mirno protestuje, zato što misli svojom glavom, zato što ne pristaje na laž i kompromis. Režim koji se plaši obrazovanih i mirnih mladića pokazuje i lice apsurda. U njegovom slučaju traženo je DNK veštačenje, ne zna se čega tačno. Kao odgovor na taj apsurd, aktivisti su ispred suda odneli gomilu kutija sa natpisom „DNK“, ukazujući na svu besmislenost takvih postupaka. Represija je u isto vreme zastrašujuća i groteskna, istovremeno surova i smešna, ali uvek brutalna prema onima koji se usude da kažu istinu.

Ove godine, obeležavanje Dana Grada Pančeva bilo je posvećeno i šestorici nepravedno pritvorenih mladića čije su slike aktivisti držali u rukama. Grad koji su mnogi smatrali i smatraju i dalje „tvrđavom režima“, pokazao je drugo lice. Lice hrabrosti, otpora i građanskog dostojanstva i neposlušnosti. Andrej je u svemu ostao pribran, iako u njemu, naravno, ima gorčine. Ali iznad te gorčine stoji njegova rešenost da dokaže da je apsolutno nevin, da se ne povuče, da ne pristane na sramotu tuđe laži.

U njegovom mirnom, ali oštrom pogledu bilo je više pobede nego u svim presudama zajedno. Zato će ta slika njegovog pogleda po kojoj je postao poznat, jednog dana sigurno ući u udžbenike.

Slučaj je hteo da neko vreme živimo u istoj zgradi, samo u različitim ulazima, ali upoznala sam ga tek na protestima i kada je postao opšte poznat. Tada nisam znala njegovo ime, ali sam zapamtila njegovu smirenost, blag pogled i spremnost da pomogne drugima, da zastane, popriča sa ljudima koji su hteli da ga čuju ili samo da mu pruže ruku. Kasnije sam saznala da je to bio Andrej Tanko – đak generacije gimnazije „Uroš Predić“, budući inženjer, student koji uz studije i radi da bi pomogao porodici.

Andrej Tanko je postao lice jednog vremena u kojem nevini ne smeju da priznaju ono što nisu učinili, a hrabri odbijaju da se pokore bespravnoj sili. NJegova pribranost i odlučnost pokazuju da koliko god bila surova, besmislena, groteskna, nepravda može biti izdržana, ispravljena i poražena.

Privođenje i hapšenje šestorice mladića iz Pančeva, u avgustu 2025. godine, ostaće zapamćeno i zapisano u istoriji ovoga grada, kao lekcija o teroru i brutalnosti vladajućeg režima, ali i dostojanstvu i otporu koju Pančevo, i svi mi koji smo ga doživeli, nećemo zaboraviti.

Autorka je lekarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.