Asocijacije

Prva asocijacija: Ujedinjene nacije i Društvo naroda. Podudaraju im se osnovni ciljevi – očuvanje svetskog mira i saradnja, odnosno razvijanje prijateljskih odnosa među narodima. Društvo naroda osnovano je 1918, ali su SAD ostale van te organizacije. Nakon Drugog svetskog rata SAD bez oklevanja deluju mimo UN kada procene da im je takvo delovanje u interesu. Najsvežiji primeri su intervencija u Iraku na osnovu lažnih argumenata o hemijskom oružju i nelegalno proglašavanje nezavisnosti Kosova.
Druga asocijacija: sistematski napadi na „Merkator“ i bojkot slovenačke robe iz 1989. godine. Tada je bilo dovoljno glupaka koji su verovali da će se bojkotom, za odmazdu zbog zabrane Miloševićevog mitinga u Ljubljani, slomiti slovenačka privreda. Koincidencija ili ne – tek upravo od tog trenutka je počeo sunovrat srpske privrede. Usledili su raspad zemlje, rat i sankcije; konačan rezultat je da je zaostajanje Srbije za Slovenijom, mereno društvenim proizvodom po glavi stanovnika, do 1999. bilo učetvorostručeno. „Meki“ teroristički napad i najave novih napada na „Merkator“ upravo opet imaju za cilj bojkot slovenačke privrede.
Treća asocijacija: prekidanje svake, pa i ekonomske, komunikacije sa zemljama koje priznaju nezavisno Kosovo – i sankcije. Naime, neko je izjavio da treba da podnesemo mali pad standarda zbog prekida odnosa sa tim zemljama. Bojim se da bi nam mogao zapretiti veliki pad standarda ako počnemo sami sebi da zavodimo sankcije. Osetljivost tržišta i investitora na političke rizike manifestovala se u ponedeljak nakon predsedničkih izbora porastom vrednosti berzanskih indeksa i vrednosti dinara; to je nastavljeno i u utorak ujutro – do premijerove izjave, posle čega su tendencije na berzi i deviznom tržištu uzele suprotan smer.
Rušilački pohodi huligana, koji su demoliranje stadiona zamenili demoliranjem Beograda, nisu energično presečeni, valjda policija nije imala takvu instrukciju. Ti likovi su se jasno videli na televiziji, pa bi mogli naknadno biti identifikovani i uhapšeni, isto onako spektakularno kao u nekim slučajevima gde uhapšenici nisu ni nameravali niti su mogli da se odupru ili beže. Nisam primetio da je neko iz Vlade izrazio žaljenje za onu bombu u „Merkatoru“, aktiviranu znatno pre proglašenja nezavisnosti Kosova. Ako bi to ostali incidenti izolovani u kratkom vremenu, tržište će se normalizovati. Ali, „i to je demokratija“, reče onaj ministar.
Jedan vladika traži rusko oružje i dobrovoljce; valjda bi blagosiljao to oružje, a ginula bi tuđa deca. SPS je bio na vlasti kada je faktički izgubljen naš suverenitet na Kosmetu, a njegov predsednik sada smatra da je divljanje huligana „opravdan revolt“ i poziva na zabranu partija i NVO koji bi taj fakat priznale, kada već neko nije još 2001. zabranio njegovu partiju – zbog predaje Kosova, između ostalog. Produžena nestabilnost izazvala bi finansijsku krizu, a onda će se istanjiti i oni privredni potencijali Srbije za koje premijer reče da moraju biti stavljeni u funkciju zaštite naših sunarodnika i građana u pokrajini… Šta je sa građanima u Srbiji nije rekao.
U razvijenim demokratijama vlada onaj ko ima većinu; glavna pretpostavka opstanka na vlasti jeste uspešnost. Kod nas su na predsedničkim izborima dva kandidata imala četiri i po miliona glasova, ali je izvršna vlast u rukama trećeg koji teško da bi dobio desetak posto od tog broja. U čemu je on bio uspešan, kad već nije u odbrani Kosmeta? Bilo bi interesantno da se – upravo radi stabilnosti zemlje – ovi veliki dogovore o novim parlamentarnim izborima, da bi oni i njihove koalicije neposredno suprotstavljali svoje antagonističke programe – proevropski i antievropski – a da se uticaj ovoga između njih marginalizuje. Ako se tome ne usprotivi četvrta asocijacija – miting jedinstva i događanje naroda. Budući da je boravak u vlasti neodoljivo privlačan (SRS je svojevremeno najavila da će izaći iz vlade čim prva strana čizma stupi na Kosovo, ali nije) – hoće li uslediti nova, „patriotska koalicija“?