Klupa koja se može videti po selima u Banatu karakteristična je po mnogo čemu. Prvo po tome što takvih klupa ima samo u Banatu, i to u selima u kojima žive takozvani starosedeoci. To su oni koji su u Banatu od pre Prvog svetskog rata. Obično se nalazi ispred ulaza u kuću. Jednom stranom je prikucana za živo drvo, drugom na gredicu zakopanu u zemlju.
Klupa koja se može videti po selima u Banatu karakteristična je po mnogo čemu. Prvo po tome što takvih klupa ima samo u Banatu, i to u selima u kojima žive takozvani starosedeoci. To su oni koji su u Banatu od pre Prvog svetskog rata. Obično se nalazi ispred ulaza u kuću. Jednom stranom je prikucana za živo drvo, drugom na gredicu zakopanu u zemlju. Klupa/daska na kojoj se sedi nije šira od dvadesetak centimetara i nema naslon. Na istu može da sedne do troje ljudi, mada je optimalna za dvoje. Ako pokušamo da proučimo smisao i suštinu ovakvog komada eksterijernog nameštaja, do svakakvih zaključaka možemo doći.
Zašto je prikucana za drvo? Da bi bila stabilnija, da bi se iskoristilo nešto što već postoji, da bi se na to drvo mogao nasloniti onaj koji sedi…
Zašto je daska nedovoljno široka? Takva je nađena, ostala od ko zna koga i čega, a bolje da se iskoristi za klupu nego da ode u peć na zimu.
Zašto nije duža? Iz istog razloga zašto nije šira.
Zašto nema naslon? E, tu tek ima više teorija. Po jednoj, zato što klupu bez naslona može svako da napravi, a za onu sa naslonom treba zvati majstora. Majstor košta, a klupa će opet za koju godinu morati biti zamenjena, jer će propasti od upotrebe. Majstor će ponovo da razvije priču o velikoj nauci, o tome kako je teško i komplikovano napraviti klupu… A samo mi još on fali da mi popuje na svu muku… Muka je kroz vekove naterala Banaćane da budu radni, štedljivi i racionalni. Po drugoj teoriji, klupa nije tu da bi se na njoj satima sedelo i lenstvovalo. Ona je tu da se na njoj sedi kratko vreme posle večere, da se vidi ko ide sokakom, čuje šta je novo i preko nje pošalje poruka u selo da smo živi i zdravi.
E, sad dolazimo do smisla postojanja klupe. Mi znamo ko smo i kakvi smo i to treba da ostane u kući. Red ili nered, beda ili bogatstvo, sloga ili svađa… To je naše, i to treba da ostane u kući. Klupa postoji da se ništa od toga što je unutar kuće ne vidi, odnosno da ne vidi onaj koji ne treba da vidi. Kad gosta hoćemo da dovedemo u kuću, prvo sve pospremimo i dovedemo u red, onda se organizujemo za doček, iznesemo na astal i ono što imamo i ono što nemamo, i onda sve izgleda lepo i skladno. Zašto je ovako dobro? Pa, ako nam je gost prijatelj, radovaće se što smo dobro. Ako nije, sekiraće se što nam nije loše.
Možemo li zamisliti Srbiju u kojoj bi se vlast ovako ponašala?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
