BDP, kurs dinara i korupcija

Neće biti reči ni o tome kako je moguće da oni koji se zalažu za izbore bez obzira na izborne uslove ponavljanju floskulu da su „izbori praznik demokratije“, kada je belodana činjenica da su neslobodni, nepošteni, nefer izbori, kakvi su u Srbiji, ne praznik, već sahrana demokratije, time i sahrana nade u promenu autoritarnog, kriminalnog i izdajničkog režima demokratskim i nacionalno odgovornim.

Dakle, tekst će biti nezanimljiv. To će biti pokušaj da se baci svetlo na vezu kursa dinara, korupcije i prikazivanog rasta, odnosno dostignutog nivoa bruto društvenog proizvoda Srbije i mali doprinos potvrđivanju tačnosti stare poslovice da „ko laže taj i krade“.

Najpre nekoliko činjenica o rastu BDP-a.

Aritmetička sredina, prosti prosek rasta po periodima:
2001 – 2008 – 5,9 %
2008 – 2012 – 0,6 %
2012 – 2024 – 2,3 %
Složeni rast ( CAGR ) po periodima:
2001 – 2008 – 5,8 %
2008 – 2012 – 0,99 %
2012 – 2024 – 2,15 %

Ukupni rast realnog BDP-a po periodima:
2001 – 2008 – 59,8 % … za 8 godina
2008 – 2012 – 3.3 % … za 5 godina
2012 – 2024 – 29 % … za 13 godina

Po DBP-u po paritetu kupovne moći Srbija je danas rangirana na 87. mesto u svetu.

Toliko o „zlatnom periodu“ i o „kvantnom skoku“ Srbije, kako period svoje vlasti naziva predsednik Republike Aleksandar Vučić. Očigledno, neko mu potura lažne podatke, da ga obruka, jer on kao nadasve odgovoran, pošten i moralan, sigurno ne bi svesno lagao građane Srbije.

Kakav je uticaj kursa dinara na prikazivanje BDP-a?

Bruto društveni proizvod, kao zbir vrednosti svih novoproizvedenih dobara i usluga, obračunava se u dinarima, u kojima se vrše privredne aktivnosti u zemlji, a zatim prevodi u evre ili dolare radi poređenja sa drugim državama, a u našem slučaju još više zarad dnevne propagandne manipulacije i odlaganja neminovnog sloma sadašnje ekonomske politike. Dakle, nije teško razumeti da od kursa dinara zavisi koliki će biti BDP izražen u evrima. Neka je dozvoljeno, čitalaca radi, izneti krajnje pojednostavljen primer: ako je BDP u dinarima 1.000 dinara, a kurs 10 dinara za evro – BDP u evrima je 100 evra. Ako je, međutim, realni kurs 20 dinara za evro – BDP u evrima je 50 evra, dvostruko manji, onoliko koliko je vrednost dinara precenjena po zvaničnom kursu.

Dakle, veoma je važno pitanje da li je danas i godinama unazad kurs dinara realan, da bismo ocenili da li su istiniti podaci o epohalnim uspesima vlasti kojima se javnost svakodnevno bombarduje? Ne samo kada je u pitanju BDP, već i rast prosečnih zarada i penzija se izražavaju u evrima, a potpuno zanemaruje jedino važno – kupovna moć zaposlenih i penzionera, čija primanja i rashodi nisu u evrima, već dinarima, koliko roba i usluga mogu da sebi priušte, da li su uopšte i ako jesu – koliko povećani realni prihodi zaposlenih i penzionera.

Jedni dokazuju da je kurs dinara precenjen, čak tvrde da je precenjen za najmanje 20 odsto, a to potkrepljuju činjenicom da je već deset godina unazad inflacija u Srbiji viša od inflacije u Evrozoni i da je to moralo da se odrazi i na kurs dinara, na njegovo slabljenje, te da bi realni kurs trebalo da bude oko i iznad 140 dinara za evro. Tada bi 2024. godine BDP u evrima iznosio ne više od 69, umesto 83 milijardi evra, koliko se zvanično prikazuje. Onda bi i javni dug Srbije bio prikazan realno i bio daleko viši u odnosu na BDP. Tvrde da Srbija može da prkosi ekonomskoj teoriji, ali da to ne može da bude doveka. I u pravu su.

Sa druge strane, u pravu su i branitelji kursa dinara, Narodna banka Srbije i ekipa vrhovnog gazde, kada iznose svoje argumente dokazujući da je kurs dinara realan, a da su tvrdnje o njegovoj precenjenosti neutemeljene. Ističu da se kurs dinara formira slobodno, na tržištu, da Narodna banka interveniše otkupom ili prodajom deviza samo u slučaju potrebe da spreči nagle veće poremećaje, skokove ili padove, odnosno da kurs zavisi isključivo od ponude i tražnje deviza, pa je tako poslednjih godina dinar ojačao za samo oko pet odsto u odnosu na evro. I to je tačno.

Kako objasniti da su u pravu obe strane koje iznose suprotne tvrdnje? Specifičan srpski paradoks: laganje istinom.
Realna vrednost domaće valute bilo koje države treba da odražava snagu domaće privrede, njenu konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu. To bi trebalo da važi i kada je dinar u pitanju, ali to dakako nije slučaj, pa se odbrana jakog dinara objašnjava, odnosno pravda stanjem ponude i tražnje na tržištu. A otkuda visoka ponuda deviza na srpskom tržištu? To nije posledica snažne privrede, suficita u trgovinskoj razmeni roba i usluga sa inostranstvom itd, već su izvori doznake iz inostranstva (oko 5 milijardi evra godišnje), neto strane investicije (oko 2,5 milijardi), zaduživanje u inostranstvu prodajom obveznica, zaduživanje u inostranstvu (oko 1,4 milijardi evra u 2026. godini – planirano ukupno zaduženje 8,3 , na otplatu duga 6,9 milijardi), u manjoj meri prihodi od inostranih turista… Dinar nije jak zato što je privreda jaka, a o posledicama precenjenisti kursa dinara se dosta govorilo. Najkraće: od koristi je uvoznicima, veoma šteti izvoznicima, odnosno domaćoj izvozno orijentisanoj privredi, građanima „preporučuje“ kupovinu uvezenih proizvoda, dok im domaći proizvodi bivaju sve skuplji, prikazuje se niži odnos inostranog duga prema BDP-u od realnog… Sve to, uz ekonomsku politiku koja se oslanja na privilegovane strane direktne investicije i neproduktivne investicije finansirane zaduživanjem u inostranstvu, grubo, ali tačno rečeno ubija domaću privredu i vodi neminovnom ekonomskom slomu države.

O svemu ostalom svaki čitalac više no iz ovog teksta može da sazna zagledanjem u svoj novčanik, frižider, plakar i cipelarnik, o mogućnostima izdvajanja za kulturu, obrazovanje, zabavu, da ne govorim.

Još samo nekoliko reči o uticaju korupcije na BDP.

Dok se države EU, sem nekoliko izuzetka, nalaze na samom vrhu zemalja sa niskom korupcijom, dotle je Srbija različito, ali uvek rangirana iznad stotog mesta na listi 180 zemalja.

Korupcija na BDP svake države utiče na dva načina: prvo, na gubitak od korupcije, odnosno ostvarenje nižeg BDP-a od mogućeg, zbog negativnog uticaja na kvalitet poslovnog ambijenta i drugo, na nerealnost obračunatog BDP-a, jer obuhvata i iznose mita, prenaduvanih nameštenih tendera, korupcionaških provizija, fiktivnih ugovora… koji se unose u obračun BDP-a kao novostvorena vrednost.

Zavisno od različitih u okviru EU obavljenih studija i primenjene metodologije procene se razlikuju, a mogu se svesti na podatke da su „troškovi korupcije“ u državama EU oko šest odsto BDP-a EU, kao i da su u državama sa izraženom korupcijom poslovi skuplji za preko 16 odsto u odnosu na države sa niskom korupcijom.

Treba li nekoga ubeđivati da je nivo korupcije u Srbiji neuporedivo viši nego u zemljama EU, nadam se da ne. Onda samo na neproduktivnom projektu EXPO 2027. nacionalnom stadionu i još više od pedeset kapitalnih projekata koji će da koštaju preko 20 milijardi evra izračunajte koliko je 15-20 odsto – 3-4 milijarde evra. Toliko je korupcijom otišlo u ruke organizatora pljačke Srbije. I za toliko je viši BDP. Odlično.

Autor je član Predsedništva Novog DSS-a

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.