Beogradski portparoli „političkog Sarajeva“

U utorak, 25. novembra, objavili ste tekst novinarke vašeg lista Jelene Diković pod naslovom „Ljudima je dosta Dodika“.

Mi nemamo ništa protiv da novinarske javne delatnosti budu predmet kritičkog preispitivanja, pa tako i od strane Jelene Diković, koja se, nažalost, pred javnošću svojim pomenutim naslovom i tekstom koji je „Danas“ objavio, a koji dobrim delom ne odgovara istini, pojavljuje u ulozi portparola „političkog Sarajeva“. A poznato je, kako to reče legendarni srpski profesor, pokojni Ratko Božović, da „kada se klevetnici pojavljuju kao vrhunski prosvetitelji i suvereni ocenjivači, to je onda sumrak javno izgovorene reči“.

Novinarka Diković u svom tekstu, koji vrvi od neistina, priznaje da je, kako navodi, još davno, njen prijatelj iz Republike Srpske (očigledno koautor sumraka ovih, dobrim delom neistinitih i javno izgovorenih reči) „drži sve u svojim rukama“.

Istina je da Republika Srpska, dobrim i većinskim delom, podržava Milorada Dodika, zbog toga što se u svom političkom delovanju godinama trudi da ljudima u Republici Srpskoj definiše stvarnost, te ne prenosi rešavanje problema na nekog drugog, što je prava vrednost jednog vođe. On se godinama već aktivno suočava sa izazovima, savladava prepreke, gasi požare i usmerava ljude, održavajući tako Republiku Srpsku stabilnom.

I uvek kad Dodikova efikasnost, po običaju, u potpunosti bude prihvaćena i proširi se u celoj Republici Srpskoj, ta njegova produktivnost već godinama počinje da rešava mnoge probleme. Pored toga, Dodik se u svom delovanju već godinama drži poznate Čerčilove konstatacije: „Umesto da se unapred brinemo, bolje da unapred razmišljamo i planiramo.“

Inače, opšte je poznato da je Milorad Dodik na nedavnim predsedničkim izborima politički pobedio, na razočaranje političkog Sarajeva, jer je za novog predsednika Republike Srpske pobedio Siniša Karan, kojeg je predložio i podržao upravo Dodik i njegova stranka SNSD sa koalicionim partnerima.

Veliki deo javnosti u Republici Srpskoj sa velikim simpatijama je podržao izjavu Milorada Dodika koju je poručio Sarajevu i nelegitimnom visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH, Kristijanu Šmitu, da su „hteli da skinu Dodika u nefer procesu, a sad su dobili dva Dodika“.

Na kraju moram konstatovati, odnosno razočarati Jelenu Diković, koja u svom tekstu u Danasu navodi „kako bi lepo bilo, zarad budućnosti Republike Srpske, da Dodik postane prošlost“ – da od toga nema ništa, a o svojoj budućnosti ćemo razmišljati mi u Republici Srpskoj, a ne beogradski portparoli „političkog Sarajeva“, za šta se predstavlja Jelena Diković svojim tekstom Ljudima je dosta Dodika“.

A kad se klevetnici predstavljaju kao vrhunski prosuditelji i suvereni ocenjivači, to je, kako svojevremeno reče legendarni profesor, pokojni Ratko Božović, sumrak javno izgovorene reči. I kako reče: ipak, kad bi bilo više samopoštovanja, bilo bi manje ovakvog senzacionalističkog i tračerskog duha. To se, pre svega, odnosi na opoziciju u Republici Srpskoj, koja pokušava da ospori pobedu Siniše Karana, optužujući, u svom stilu brzog plasiranja neistina u javnost, za navodnu krađu glasova u tri grada, koju je navodno naredio Dodik.

Takva izjava Nebojše Vukanovića, lidera „Liste za pravdu i red“, ne čudi, jer je godinama njegov posao gnev protiv Dodika. Upravo njegov česti gnev sprečava mu duh da sagleda istinu. I tako je njegov gnev postao najštetniji – ne po javnost u Republici Srpskoj u ovom slučaju, već po njega samog. A gnev je upravo, kako je to rekao Lav Tolstoj, najštetniji po onoga koji ga oseća.

Vukanović i opozicija u Republici Srpskoj, nakon pobede Siniše Karana, koja se ne može osporiti, pokušavaju ljutito i na sve načine da je ospore, iako je ona u potpunosti regularna. A legendarni Bendžamin Frenklin dobro je konstatovao da „što god počne u ljutnji, završi u sramoti“.

To i ne čudi ako znamo izjavu Gaja Valerija Katula, da gnev sprečava duh da sagleda istinu.

Uostalom, povodom teksta „Ljudima je dosta Dodika“, a povodom iznesenih neistina, od naslova pa nadalje, novinarke „Danasa“ Jelene Diković, citirao bih prvo Džordža Vašingtona: „Istrajnost u poslu i ćutanje su najbolji odgovor na svaku klevetu“, te Vilijama Šekspira: „Bio čist kao led i beo kao sneg, ipak nećeš izbeći ogovaranje“, i Oskara Vajlda: „U srcu svih tračeva leži veliki nemoral“.

Opozicija opet nikako da shvati da su svojim delovanjem u Republici Srpskoj, upravo oni postali javna kuća bez zidova – kako je to nekad o sličnim stvarima na drugim mestima, pre mnogo godina, govorio legendarni profesor, pokojni Ratko Božović. Na kraju, da potvrdim da je Dodikova prva dužnost uvek bila da ljudima definiše stvarnost.

Zbog toga na svom pravom putu uvek ima saputnike – veliku većinu javnosti u Republici Srpskoj.

Moram priznati da je začuđujuće za dobar deo javnosti u Republici Srpskoj da dnevni list „Danas“, kao ozbiljan dnevni list, često daje prostora recimo Nebojši Vukanoviću, mrzitelju svega umnog, kompetentnog i superiornog, sa niskim strastima i pregrejanim emocijama, te da govori o onome što mu nije jasno, a to često radi u napadima na Milorada Dodika.

A još je Bendžamin Frenklin rekao da „što god počne u ljutnji, završi u sramoti“, pa tako i česti pokušaji Vukanovićevih napada, i još ponekih iz opozicije u Republici Srpskoj, na Milorada Dodika, koga podržava velika većina građana Republike Srpske.

A kad se klevetnici pojavljuju kao vrhunski prosuditelji i suvereni ocenjivači, to je sumrak javnosti i javno izgovorene reči. Jer kako je Mahatma Gandi rekao: „Ljutnja i netrpeljivost su neprijatelji ispravnog razumevanja.“

Autor je savetnik za medije Milorada Dodika

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.