Bez ideja i vizije budućnosti

Demokratija je jasan politički sistem: kad jedna partija izgubi izbore, njen lider priznaje poraz i čestita pobedu političkim protivnicima. Lider gubitničke partije se povuče (neki državnici vole čak i da se udalje od mesta političke borbe), razmišlja o uzrocima poraza i skuplja snage; sa savetnicima stranke elaborira nove političke ideje, sa marketinškim ekspertima – novu strategiju… Dakle, lider koji je izgubio izbore, sve vreme razmišlja o povratku na vlast demokratskim putem, a u međuvremenu je konstruktivan, izbegava opstrukcionizam i svojom korektnošću ne remeti funkcionisanje institucija (u maniru: bez mene potop). Prema tome, izgubiti izbore je manje-više kao polagati ispit: ako je političar demokrata, taj ispit će položiti.
Na poslednjim izborima, DSS je izgubila. Njen lider Vojislav Koštunica morao je da odbaci svaki pokušaj radikala i socijalista da se formira bilo koja vlada čije formiranje bi ugrozilo volju birača. Ne čineći to, lider DSS-a je pao na ispitu iz demokratije.
So what? – reklo bi se u anglofonskim zemljama. Pa, Koštunica se i ovoga puta ponašao veoma dosledno, u skladu sa svojim prethodnim potezima. Da, ali ovoga puta, definitivno je kompromitovao svoju poziciju, koja je već i pre izbora bila problematična i dramatična. Inače, Vojislav Koštunica je političar bez ideja i bez harizme. U Evropi ga niko ne voli, a i u Srbiji možda ima tek pet-šest odsto biračkog tela koje ga, iz balkanskih razloga, smatra vrednim glasa. Koštunica ima sve osobine koje političar ne bi trebalo da ima: krut, ne zna pružiti političke korake napred; konzervativan, državu ne shvata organizmom u konstantnoj evoluciji, nego medvedom u zimskom snu; lukav, obećava i ne ispunjava obećanja; nazadnjak, uvlači se u sve što je mutno (i time stalno zbunjuje građane), izbegavajući jasan državni scenario, jer bi se kroz to obelodanilo da nema ne samo viziju već ni državničkog znanja. Slušajući ga, građanima se čini da je život muka; gledajući ga, da za Srbiju nema budućnosti. Ako su Džon Kenedi i Ulof Palme državnici, on je antidržavnik.
Na žalost njega samog, a na radost mnogih, Vojislav Koštunica predstavlja političku prošlost. Možda će još uspeti da formira neku sramnu vladicu koja će ga još više ukopati, ali on je uglavnom politički gotov. Uništilo ga je samo njegovo ubeđenje da je mogućno žrtvovati sve, uključujući i državu i dobrobit građana, na oltaru ličnog uspeha. Godinama je pokušavao da zataškava taj opasan egoizam, predstavljajući se kao demokrata; ali konačno se i njegova prava, još jedna negativna figura u srpskoj istoriji iskristalisala pred očima znatne većine.