Eto srušiše i spomenik Bori Stankoviću. Izgleda da oni koji su tolerisali takve „neimarske poduhvate“ početkom 90-ih nisu ni razmišljali da bi to moglo preći u naviku, a kriterijuma i onako nisu imali. Odnos prema spomenicima je bio sastavni deo revizionističkog projekta radi prepravljanja istorije i njenog nasilnog ukidanja, čiji je sastavni deo bio i promena naziva ulica. Iz udžbenika je proterana normalna istorija, učenici ništa od toga i ne uče, pa se ne treba iznenaditi ako se oni koji su srušili spomenik Bori Stankoviću budu vadili da su to uradili iz ideoloških razloga, jer je on bio „komunjara“. Desanka Maksimović je već skoro sklonjena iz čitanki.
U opštoj euforiji ideološkog, kulturnog, nacionalnog, verskog i svakog drugog sluđivanja naroda pod izgovorom osvešćivanja, prosvećivanja i nacionalnog ponosa, promovisanja novog nacionalno svesnog ponašanja, u čemu posebno mesto imaju odnosi, odnošaji iliti snošaji sa prošlošću, jer se u sadašnjosti inače nemoćno, a za budućnost nesposobno, porušiše spomenici.
Prvo su rušeni spomenici narodnih heroja i prvoboraca nesrba, niko se nije pobunio, onda su rušili spomenike svih partizana, niko se nije bunio, onda su, kada je nestalo ovih počeli da ruše neselektivno i svoje. Uporedo sa tim, spomenici koji su ostali, počev od onog Knez-Mihaila, Terazijske česme, Spomen-parkova, Jajinci, Šumarice i drugi su devastirani i iškrabani raznim patriotskim i drugim škrabotinama i baljezgotinama sa imenima poznatih patriotskih NVO, navijačkih grupa, traženja pravde za raznorazne likove, opet niko ne reaguje.
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika reče da ljudi spomenike ruše iz ideoloških razloga, bahatosti i iz koristi. „Iz tipično ideoloških razloga su 90-ih godina rušeni spomenici narodnim herojima na Beogradskoj tvrđavi, odnosno u prostoru Savskog šetališta, a to su spomenici Moši Pijadi, Ivi Loli Ribaru i Đuri Đakoviću“, podsetila je ona. Rekla je da su ih svaki put vraćali na postament, jer su to spomenici kulture koji su postavljeni nekome ko je nešto značajno uradio za zemlju. Ona je dodala da su iz istog, ideološkog razloga, rušeni nadgrobni spomenici, spomenici drugih naroda i veroispovesti (crkve, džamije) u mestima gde su oni u manjini. Rušenje iz ideoloških razloga država je tolerisala počev od 90-ih, što je samo po sebi bahatost, kao što je krađa mesinga kriminal. Jedino nam ne reče ko to sada sprečava da se ti spomenici kao i nazivi ulica vrate, ako smo se vratili u normalu. Koji su to ljudi što samostalno određuju ideološku podobnost spomenika, određuju koje će srušiti i ruše ih, zar nije država ta koja preko institucija za zaštitu spomenika to radi? Nije li tolerisanje toga stvorilo klimu da se kako kome ćefne obračunava i sa živim ideološkim protivnicima? Biće ipak da je država stajala iza tih „ideoloških razloga“, a sa izvođačima radova kao nije imala veze niti ih je bila u stanju otkriti i procesuirati. Ma baš da čovek poveruje.
Država i društvo su tolerisali i podstrekavali takav odnos prema spomenicima iz ideoloških razloga, a ostalo se provlačilo kao kolateralna šteta.
Ni u porodici, ni u školi decu ne uče da poštuju spomenike, prvo tuđe pa svoje, jer ko nije naučen da poštuje tuđe i spomenike kao civilizacijsku vrednost taj neće znati da poštuje ni svoje.
Odavno su kod nas čudna vremena u kojima je sviranje u diple i gusle daleko iznad etike (da parafraziram onog profesora Đurića), čojstvo je potisnuto, a nasilništvo se smatra junaštvom.
Ako se kultura jednog naroda ogleda, pored ostalog, i u odnosu koji ima prema kulturno-istorijskim i verskim, a ne samo verskim spomenicima, onda se društvo, država, institucije i organizacije koje tolerišu uništavanje spomenika ne mogu pohvaliti visokim civilizacijskim nivoom.
U tom smislu mi se nemamo čime pohvaliti i ponositi, ali ima razloga da se stidimo zbog svega što je uništeno i porušeno, zbog niskog stepena moralne i istorijske odgovornosti prema sopstvenoj prošlosti, i da opravdano strahujemo, jer rizikujmo da sami sebe osudimo na doživotno siromaštvo duha i kaskanje na začelju civilizacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
