Caru carevo, bogu božije

Ali nakon ovoga što je učinio o. B. Peranović ubivši svog štićenika u famoznom „duhovnom centru’’, makar neke napomene neka nađu mesta. Još je Isus iz Nazareta odvojio precizno i jasno crkvu i državu, a od toga je pošao i Žiskar de Esten u svom Ustavu Evrope. Sve ono nakon 1789. bilo je posle. A Brijanov zakon je došao tek 1905. I svuda u Evropi je tako. A u Srbiji je i tako i nije tako. A Isus iz Nazareta je to jasno kazao pred rimskim pravnikom Pilatom Pontijskim – ‘’Carstvo moje nije od ovog svijeta’’. Sada su se razglagolali verski analitičari – a i pisca ovih redaka nekada tako potpisuju u novinama – i svi o posledicama, a niko o uzrocima. Sada svi kušamo gorke plodove jedne klerikalizacije i neka nam je na zdravlje. Još 2004. je poznati mislilac M. Mihajlov jasno opominjao – u Politici – da SPC ‘’za neke počinje da biva nešto kao komunistička partija u Titovom periodu’’. I doista tako je godinama. Godine 2002. piše savezni ministar vera dr B. Šijaković – citiramo dopis službeni 4/0 – 05 – 00/7 dostavljen Ministarstvu pravde SRJ. Traži se uvođenje novih krivičnih dela u KZ države. ‘’Ko vrši verski obred neovlašćeno ili protivno osnovama verskog učenja i ciljevima, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“ Ministar u Vladi određuje šta je jeres a šta nije. Ko pak vređa verska osećanja drugog „kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina’’. Tokom samo jedne nedelje sedam puta sedamdeset i sedam pravoslavci kažu katolicima, i to se ponavlja, da su ‘’jeretici i otpadnici’’ i da papa rimski treba javno da se pokaje za greh otpadništva tokom poslednjih 970 godina. I tako dalje. A tek ko sve nije među nama nekom rekao da je jeretik, time se nećemo ni baviti ovde. Zaista su od SPC načinili partiju i sada se pitaju šta se ovo događa. Crkva u Srbiji nije odvojena od države. Srasla je s njom. Crkva ne može da kontroliše ni svoj budžet i kada se desi da se sve poremeti, SPC se obraća državi i sudovima na građansko-pravnom području. Setimo se svega onog oko Artemija, pa je onaj pobegao u Grčku, a država ne zna šta će, a ni SPC ne zna šta će. Uveli su veronauku u građanske škole i šta – niko ne zna šta će sve biti. A veronauka je moguća i legitimna je samo u Crkvi i pri crkvama, tako i Ustav kaže. I sada u školama pune glavu deci „mislima’’ sv. Vladike Nikolaja, a čovek je jasno napisao 1940. godine da se Zemlja ne okreće oko svoje ose ni oko Sunca. Primera ima toliko da ne znamo šta da činimo – o tome smo godinama pisali i naravno sve je to zadenuo za rep naš mačak Amfi i igra se. A mi se sada pitamo šta je ovo. A ono sa pedofilima i sličnim prestupnicima da ne pominjemo – i ovo će sada tako, dočekaće se vreme da sve zastari.

Ovaj o. Brana Peranović je – sa svojim pedagoškim osveštanim lopatama – samo posledica, a uzroci su krupniji.

Postoji li rešenje, pitaju se mnogi. Postoji i sastoji se u tome da se Crkva vrati u okvire Ustava i zakona kao što je u svetu svuda.

Mislimo i na državni Ustav i na Ustav SPC, jer Crkva je slobodna kao verska ustanova, ali i za nju važe zakoni u državi. To bi bilo dobro i za državu i za srpsko društvo i, naravno, za Crkvu, ovako kako je sada tek će biti skandala, i biće ih koji se neće moći lako gurnuti pod tepih svemoćnih partijskih vladajućih oligarhija. Naravno, dobro znamo da je u ovim pitanjima naša reč beznačajna – moćnici u SPC i državi su povezani pupčanom vrpcom, tj. ponašaju se po zakonu spojenih sudova.