Železnička stanica u Novom Sadu: Foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Javnost je šokirana vešću da je Vrhovni sud Srbije, skoro 27 godina nakon ubistva novinara Slavka Ćuruvije, utvrdio da je oslobađajuća presuda Apelacionog suda u Beogradu protiv optuženih bivših čelnika Državne bezbednosti doneta uz povredu zakona.
Ugledni pravnici smatraju ovaj slučaj, okončan 2024. godine, jednim od bitnih za dokazivanje duboke krize našeg društva i države, ali i pravosuđa, i zaključuju da je odluka Vrhovnog suda tek trunka razuma. Ona je doneta kasno i ne donosi očekivanu satisfakciju pravdi, porodici i prijateljima.
Problem je što je ovu presudu doneo Vrhovni sud po vanrednom pravnom leku koji je podnet od strane Vrhovnog javnog tužilaštva. Nažalost, taj kvalitet uvida u dokaze i njihova ocena nije postignuta u postupku po redovnom pravnom leku – postupanju Apelacionog suda po žalbi, iako je krivično veće Višeg suda u Beogradu u ovom predmetu prethodno dva puta donelo osuđujuće presude.
Zbog toga se, ma kako to laicima čudno zvučalo, ne menja izreka prvostepene presude i ne osporava pravnosnažnost odluke Apelacionog suda u Beogradu. Niko za ubistvo nije osuđen, a i odgovornost institucije koja je o tome donela osporenu odluku ostaje bez epiloga. Veliko je pitanje da li će se bilo ko iz organa profesije, npr. Visoki savet sudstva, javno ograditi od takvog rada kolega iz petočlanog sudskog veća čija su imena poznata javnosti, jer stalno pokazuju da nemaju snage, znanja i volje da se javno izjasne o bilo kojoj aktuelnoj temi.
Pre će se sudski hodnici i kuloari baviti pitanjem ko je, kako i zašto u Vrhovnom sudu odlučio da sa ovom pravosudnom istinom izađe na videlo baš sad, nego što će bilo ko da protiv sudija krivičnog veća Apelacionog suda u Beogradu pokrene krivični ili disciplinski postupak. On bi se mogao pokrenuti za krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz čl. 360 KZ-a ili za teži disciplinski prekršaj iz čl. 97 st. 2 Zakona o sudijama, jer je na osnovu disciplinskog prekršaja (npr. povrede načela nepristrasnosti) došlo do ozbiljnog poremećaja u radu suda ili narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo.
U ovom slučaju za žrtvu ovog krivičnog dela, njegovu porodicu i prijatelje, pravda kao vrhovna pravna vrednost, koja pre svega znači jednako postupanje u manje-više istim slučajevima (K. Čavoški), i pored konstatovane povrede zakona, ostaje nedostižna. Niko za ovo teško ubistvo čoveka kojeg je bukvalno do trenutka smrti pratila i nadzirala Državna bezbednost nije osuđen.
Ispostavilo se da su postupajuće sudije Apelacionog suda bitno povredile odredbe krivičnog postupka, protivurečno i nerazumljivo protumačile neke od ključnih dokaza tokom procesa (svedočenje M. Ulemeka, ali i drugih svedoka u postupku, te prisutnost pojedinih okrivljenih na licu mesta prema izveštajima baznih stanica za telefoniju) – i to u korist optuženih.
Mišljenja smo da je značajno da sudije i tužioci, ali i advokati, imaju analizu, stav i vode diskusiju o svakom spornom sudskom ili tužilačkom pitanju, a posebno o odlukama koje su pravnosnažne i izvršne. Međutim, njihova neposredna odgovornost i moć pozitivnog uticaja za povratak poverenja u urušeno pravosuđe tiču se, pre svega, konkretnih predmeta koje aktuelno i efektivno rešavaju.
Ako prihvatimo taj pristup, za sve sudije i tužioce u Srbiji trenutno nema većeg izazova od tri predmeta koji se odvojeno vode povodom urušavanja nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu, koja je uzela 16 života. Zbog dezinformacija i grubih pokušaja nedozvoljenog uticaja na ovaj slučaj sa najvišeg vrha vlasti, pokrenuti su i sprovode se najmasovniji i najduže protesti u istoriji Srbije. Ne treba zaboraviti da je prvi studentski zahtev bio da se objave svi dokazi i informacije o ovom slučaju i sprovede pravda.
Nakon nedavne prvostepene odluke vanraspravnog sudskog veća Višeg suda u Novom Sadu povodom odlučivanja o optužnici protiv 13 državnih funkcionera i inženjera, zbog teškog dela protiv sigurnosti ljudi i dr., da se postupak obustavi protiv tri prvookrivljena državna funkcionera (J. Tanasković, G. Vesić i A. Dimoski), kao i tri inženjera (M. Spremić, M. Gavrilović i M. Todorović), tako da bi postupak bio nastavljen samo prema bivšem direktoru „Infrastruktura ŽS“ N. Šurlanu i preostalih šest okrivljenih inženjera, mnoga su pitanja sporna, o čemu je već bilo reči u javnosti.
Međutim, na još jednu pojavu treba ukazati, a da nas odluka Apelacionog suda, ovog puta u Novom Sadu, ne bi iznenadila i šokirala poput pomenute presude Apelacionog suda u Beogradu. Došlo je vreme da građani Srbije i struka znaju po kojim pravilima, u kakvoj su organizaciji i sastavu veća, radi svaki apelacioni sud kada odlučuje o žalbi na rešenje prvostepenog suda. Predmet se dostavlja žalbenom sudu tek kad sve odluke dostave i isteknu rokovi za žalbu.
Apelacioni sud u Novom Sadu, još od vremena korone, o hitnim predmetima, kakvi su i predmeti po žalbi na potvrđivanje optužnice, odlučuje kao o hitnom predmetu po sistemu rada sedmično dežurnih krivičnih veća sastavljenih od po troje godišnjim planom rada raspoređenih sudija koji dostavljeni predmet rešavaju u toku trajanja svog dežurstva. Tih veća u novosadskom sudu ima uvek tri ili četiri, zavisno od trenutne popunjenosti sudijama.
Međutim, takav sistem rada, umesto prava na slučajnog sudiju, omogućuje da se prvostepeni predmeti, nakon dostave odluka i žalbi, dostavljaju žalbenom sudu u vreme kada dežura, za određeni slučaj, uslovno rečeno „podobno“ veće.
Posebna specifičnost problematike sastava sudskih veća koja odlučuju o predmetima po žalbama na optužnice u Novom Sadu jeste činjenica da su nedavno u ovaj sud iz Višeg suda u Novom Sadu, a na osnovu odluka o izboru koje je doneo Visoki savet sudstva, izabrane i dve sudije krivičnog odeljenja.
Njihovo uključivanje u odlučivanje o žalbi VJT u Novom Sadu na prvostepenu odluku o (ne)potvrđivanju optužnice bi moglo biti sporno ukoliko postoje informacije da su učestvovale u odlučivanju u prvostepenom postupku ili u drugim predmetima koji su povodom ovog slučaja dobili i političko-stranačku konotaciju, a prema javno iznetoj analizi određenih strukovnih NVO i eksperata. U tim slučajevima ove sudije bi trebalo da se izuzmu iz odlučivanja o „Nadstrešnici“, a na osnovu čl. 37 ZKP.
Ukoliko se ovakav način rada i formiranja sastava krivičnog veća koji će odlučivati o žalbi na optužnicu u predmetu „Nadstrešnica“ dogodi, a jedna od pomenutih novoizabranih sudija je član dežurnog veća za ovu sedmicu, unapred je jasan ishod konačne sudske odluke po žalbi. Bruka bi u tom slučaju mogla biti za sva vremena, a pravda nedostižna, kao i u slučaju petočlanog sudskog veća koje je uz povredu zakona donelo pravnosnažnu presudu u Apelacionom sudu u Beogradu u slučaju „Ćuruvija“.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
