Dnevnik Miloljuba Albijanića: Protest studenata je autentičan i blagotvoran za našu dušu i narod

Petak 26. septembar

Petak je dan kada se sabiraju utisci, a još je septembar, koji nas asocira na polazak u školu, što ima praznični karakter, osim ove godine. Naime, u školama se vrši represija nad nastavnicima i oni ostaju bez posla, a smenjuju se i direktori. Na njihova mesta dolaze partijski poslušnici. U svoj ovoj teškoći ne mogu a da ne izdvojim nastavnicu likovnog iz Mladenovca, Mariju Gajić Cvjetićanin koja je dobila otkaz tako što je zatekla raspored časova bez svog imena. Pokušali su smanjenjem plate da joj naruše dostojanstvo jer je podržala svoje đake, ali nisu uspeli. Posle otkaza ona kaže: ,,Ne bih ništa promenila, mislim da je vrlo važno imati dostojanstvo, imati stav i karakter. Danas raditi u prosveti zaista nije lako zato što se od vas traži da budete poslušni i da nemate svoje mišljenje.“

Primer čestitosti daje nam i Iso Planić, direktor srednje škole u Subotici, koji je bio blagonaklon prema zaposlenima, ali je smenjen. Ali, pre smene, saznao je da će biti smenjen, podelio je rešenje nastavnicima kako im naslednik ne bi podelio otkaze. Bravo dobri čoveče!

Subota 27. septembar

Setim se profesora Dobrila Tošića, legende ETF-a u Beogradu, juče mu je bio rođendan. Pozovem ga i čestitam mu sa danom zakašnjenja, (ali on je rođen 1932. pa vreme stoji!). Profesor Dobrilo mi kaže: ,,Najstariji sam živi profesor ETF-a!“. Dobrilo i ja smo objavili tri knjige, a profesor samostalno još mnoštvo naslova. Evo jedne anegdote o njemu.

Mnogo je profesor radio sa čuvenim profesorom Mitrinovićem (zvali su ga poglavica) sa ETF-a, i pomagao mu je mnogo, kao saradnik, u pregledanju knjiga, rešavanju zadataka, korekturama i dr. Rešio on jednom prilikom da se najavi kod njega da bi mu izgovorio rečenicu: ,,Ne mogu više da radim za tebe!“. Primi ga prof. Mitrinović i kaže mu: ,,Profesore Tošiću pre Vas, želim nešto da Vam saopštim.“ Izvuče žuti papir iz džepa, a Dobrilo pomisli: ,,Bože me oprosti, ovo izgleda kao testament“. A onda prof. Mitrinović reče: ,,Vidite približavam se polako drugoj obali i ove knjige koje sam vam napisao potrebno je objaviti u još tri izdanja posle moje smrti; ove dopuniti pa izdati; a u ovu dodati poglavlje to i to pa izdati“. Dobrilo zgranuto pomisli u sebi: ,,Pa ovaj hoće da posle njegove smrti radim za njega!“. ,,A šta ste hteli profesore Tošiću, Vi meni da kažete?“ A prof. Tošić odgovori: ,,Ništa!“

Nedelja 28. septembar

Išao sam na Đeram-pijacu. Po običaju, porazgovaram sa ljudima i kupim voće i povrće. Ovoga puta, duže sam se zadržao u razgovoru sa Perom iz Velikog Sela. Pomenusmo i manastir Slanci, to je metoh manastira Hilandar. Nahvali Pera ranijeg igumana oca Andreja (Jovičića), inače rođaka moje majke. Kaže Pera: ,,On je svojom dobrotom svake nedelje nahranio petsto ljudskih duša, uz pomoć humanih ljudi koji su darivali hranu.“

Dok sam se vraćao sa pijace razmišljam o rukovodstvu SPC. Kako je moguće da ne mogu da se u oblastima svog delovanja brinu o našem narodu onako kako je to svojim primerom, za života, radio otac Andrej? Ne treba da dele narod pred ruskim predsednikom i pričaju o obojenoj revoluciji. A svi znaju da je protest studenata autentičan i blagotvoran za našu dušu i naš narod.

Ponedeljak 29. septembar

Prvi radni dan u radnoj nedelji. Idem na naučno-nastavno Veće FEFA fakulteta. Oseća se neka posebna energija, jer počinje nova nastavna godina. Pri razgovoru sa profesorima možete čuti da su današnje generacije slabije nego prethodne i različite druge komentare, na račun pada nivoa obrazovanja. Moj stav o novim generacijama uvek kad ih vidim iskazujem mišljenjem da ,,ima nade za Srbiju“. Pogledajmo prethodnu generaciju studenata, tj. studente koji su prošli Srbijom uzduž i popreko, stigli do Brisela i Strazbura, proneli su slavu naših protesta, podigli su energiju, učinili su da istina izbije na videlo, otvorili su nam nadu u bolju budućnost.

Podržao sam ih svim svojim bićem. Oni imaju jednostavan zahtev: Da institucije rade svoj posao i da u Srbiji vlada pravo i pravda. Ko to ne bi podržao? Kako misle da ostvare svoje zahteve? Takođe jednostavno, na izborima. Od strane predsednika i vlasti pretrpeli su vređanja, hapšenja, prebijanja. To neće ostati nekažnjeno. Kako seješ, tako žanjež!

Utorak 30. septembar

Razgovarao sam sa prof. dr. Draganom Đurčićem – Đukom, mojim drugom. Kažem mu: ,,Neće te funkcija!“. Pokušao je da ,,uđe“ u SANU. Kaže mu pok. Akademik Jović: ,, Još nismo otvorili odeljenje za tebe.“ Nije slavno prošao, a kažu ko želi u Akademiju da uđe pa ne uspe, da trajno oboli od čudne bolesti koja se zove akademitis. Bio je prorektor Univerziteta u Kragujevcu, ali je baš to prorektorsko mesto ukinuto. Konkurisao je za Dekana fakulteta Tehničkih nauka i dekan je osvojio 64, a Đuka 32 glasa. Moj komentar je bio: ,,To ti je najbolji rezultat u životu!“, ali bez obzira na sve, Đuka je moj drug, ne slažemo se politički – on za razliku od mene ima višepartijsko političko polje. Ali, zajedno smo studirali, polagali ispite, npr. Analizu 2 kod čuvenog profesora Dragoljuba Aranđelovića… Ne moraju ljudi da se slažu politički da bi diskutovali i sarađivali u poslu ili da budu drugari. Đuka je, ipak, zaslužio neku funkciju, nego mora malo da promeni svoj radikalni stav. Svet je kretanje, nezadrživa stalna promena. Sve teče – Panta Rei ili, kako kaže Heraklit: ,,Ne može se dva puta ući u istu reku“. Đukini sinovi su studenti, a oni imaju nove ideje…

Sreda 01. oktobar

A zar ne počinje redovno zasedanje Narodne skupštine? Ne, u Srbiji nije redovno, već po želji velikaša, vanredno stanje, a za vlast iz-vanredno stanje. Neverovatno je, ali istinito da policija vrši represiju nad svojim studentima i građanima. U čije ime? U ime vladavine ne-prava, preciznije, izgleda da iza svih akcija stoji jedan te isti vlasto-držac. Zbog čega? Ispričaću vam jednu priču.

Naime, zamislite jednu individuu koja laže i krade. Kako se takav pojedinac zove u Srbiji? Snalažljiv. Znači da dobro rešava probleme, uspešno rešava nove situacije, pa takav pojedinac je inteligentan! Ako kod njega pronađemo još i neku duševnu osobinu napravili smo prototipa poželjnog-idealnog čoveka. Nego, da Vas podsetim, zaboravili smo da su njegove glavne osobine – laže i krade.

Sreda veče. Kolone studenata i građana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu… u šetnji i pomenu od 16 minuta za 16 žrtava pada nadstrešnice pre 11 meseci. Ta tišina odjekuje u uhu svakog građanina Srbije i čuje se širom sveta.

Četvrtak 02. oktobar

Ipak je zasedanje skupštine zakazano. Na dnevnom redu ništa novo. Osim, ono što odgovara režimu na vlasti: ozakonjenje imovine, EXPO, zajmovi i ugovori, tj. ono što im je najvažnije: novac i imovina. A zaboravljaju recimo, da i buduća vlast donosi zakone: o poreklu imovine, o oduzimanju novca i imovine stečene kriminalom i korupcijom, menja krivični zakon, itd.

Što bi rekao Heraklit: ,,Jedan te isti put je uzbrdo i nizbrdo“. Pazite se visine gospodo! Sa veće, pad je teži…

Petak 03. oktobar

,,Petkom počinje vikend“, kaže pok. prof. Miloš Čanak, moj koautor (napisali smo tri knjige zajedno). Pa da, u njegovo srećno vreme, petkom su ljudi razmišljali kako će da provedu vikend.

Tri nedelje pred smrt kaže prof. Čanak meni:,, Zadovoljan sam svojim životom, porodicom i poslom kojim sam sa ljubavlju obavljao“. A na njegove reči kažem mu: ,,Profesore, ako sam ja tražio učitelja, a Vi učenika, da Vas obavestim da sam ja našao učitelja a Vi svog učenika“. On se osmehnuo sa nekom istinskom srećom. Tako je otišao, a možda je i večito tu. ,,Pravi profesor i pedagog voli svoje učenike i studente i oni vole njega.“ – to su reči koje smo napisali u zajedničkoj knjizi ,,Apolonijeva mudrost“.

Autor je profesor, samostalni narodni poslanik u Skupštini Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.