Dobra praksa u psihoterapiji je ispred zakonske regulative

Potpuno se slažem, poznajem ekonomiste koji su se upustili u avanturu sa tuđim mentalnim zdravljem bez većih problema (certifikata), dok su diplomirani socijalni radnici i psiholozi kvalifikovani za psihoterapiju (ne samo porodičnu) i iskustveno svesni kompleksnosti svake ličnosti, ali i zakonskih i drugih aspekata ovog odgovornog posla.
Tako je i u mojoj profesiji prevodioca. Mnogima to “nije struka, ali mogu da pogledaju,“ pa je rezultat konstantna devastacija govornog i pisanog srpskog jezika. Navešću samo jedan primer: engleski termin “humble“ prevodimo kao “ponizan“ u kontekstu “your humble servant“, ali i kao “skroman“ u velikom broju slučajeva. Rezultat je da sve više imamo građana koje označavamo kao “ponizne,“ a sve manje “skromnih“, koji se neće upustiti u nešto za šta nemaju odgovarajuće kompetencije, što je sada već opšta pojava.