Dok sam gutao suzavac i bežao od policijskih oklopnjaka

„Čekaj, šta se ovo dešava?“, u panici mi je govorio mozak. „Da li policija upravo isteruje studente iz Univerziteta, da bi oni mogli tu mirno da se baškare sa svojim pajtosima naprednjacima?“ bilo je legitimno pitanje, dok sam onako obnevideo sa suzama u očima tražio najbolju rutu za beg.

Samo nekoliko dana ranije u Nišu desio se zanimljiv incident, koji me je naterao na slično razmišljanje, i već sam počeo bio da pravim koncept za ovaj tekst. Naime, gimnazija „Stevan Sremac“ u Nišu se urušava… Ne, ne mislim na to što su pojedini profesori koji su podržavali svoje učenike tokom obustave nastave dobili otkaze. Ta politička odmazda prema njima je druga priča. Govorim o plafonu škole koji preti da padne deci (i nastavnicima) na glavu.

Samo da nije one dosadne nadstrešnice, mogli smo taj plafon da ignorišemo bar još nekoliko meseci. Ovako, pošto je javnost postala alergična na sve što može da ti padne na glavu, rešeno je da se nastava privremeno održava u drugim školama…

I kakve sad ovo veze ima sa pandurima, kao da čujem nestrpljivog čitaoca koji ima pažnju zlatne ribice, i sposoban je da čita samo format teksta koji staje na smartwatch. Polako bre, čoveče, moram da dam neki kontekst ovo priči.

Dakle, gde smo ono stali… A, da. Otuda srednjoškolci iz „Sremca“ u osnovnoj školi „Ćele kula“, da skratimo priču. I taman su mislili da je to najgora stvar koja može da ih zadesi, to što ih je neko maknuo iz centra grada i voljene im škole, kad ono… Tri maskirana napadača sa bakljama, palicama i besnim psom krenu da ih vijaju po školskom dvorištu. Na sreću, profesori koji su tu bili prisutni su reagovali, pa je izbegnut veći incident.

I šta je sad tu čudno, ponovo reguje naš dosadni čitalac.

I u pravu je, moram to da priznam. Mi smo se odavno navikli i na maskirane policajce, kamoli na maskirane razbojnike. Kao da je to, bože me sačuvaj, postalo isto.

Čudno je to, dragi moj čitaoče, što su usledili apeli ministru policije da obezbedi prisustvo policije u školskim dvorištima. Polako, sugrađani moji, pomislih u sebi, nemojmo da žurimo.

Da li ste dobro promislili šta sve može da se desi, ako se policajci zaista pojave u vašem školskom dvorištu? Da li ste apsolutno sigurni da je to dobra ideja?

Ja nisam. I zato jedna molba ili sugestija svima vama.

Pazite kada pozivate policiju u škole.

Oni bi se možda zbunili i počeli da tuku i hapse srednjoškolce, a brane maskirane batinaše. Dosad su barem tako radili.

Nemojte da pozivate policiju u škole. Ljudi su zauzeti čuvanjem kriminalaca u Ćacilendu.

Izbegavajte da pozivate policiju u škole, jer i oni ljudi imaju dušu. Umorni su od svakodnevnog batinanja studenata i nedužnih građana.
Budite obazrivi kada prozivate ministra da mora da obezbedi policajce u školskim dvorištima. Kada se pojave onakvi istetovirani i sa fantomkama na glavama, deca će pobeći svojim kućama sva uplakana i istraumirana.

Nemojte da pozivate policiju u škole. Možda ponesu zvučni top na čas muzičkog.

Ako pozivate policiju u škole, budite svesni da će možda njih petorica da sednu baš iza vašeg deteta, praveći se da i oni polažu ispit.

Što biste se baš vi pravili pametni i pozivali policiju u škole, kada ih odavno niko i ne zove. Ljudi više poverenja imaju kada se obrate novinarima N1, recimo, nego policiji.

Nemojte da pozivate policiju u škole. Šta ćete raditi ako i vaše devojčice krenu da nazivaju kobilama i kurvama, i prete im silovanjem? Koga ćete tada pozvati, Supermena?

Zamislite da se neko dete saplete i padne u dvorištu, a vi već pozvali policiju da dođe u školu. Pa počeće po automatizmu da ga šutiraju dok i mlate pendrecima dok tako bespomoćno leži na zemlji. Navikli ljudi, šta ćete.

Nemojte da pozivate policiju u škole, jer ćete za sve što se desi dobiti odgovor da oni „samo rade svoj posao“, čak i kada postupaju protivzakonito, a trebalo bi da prvi poštuju i čuvaju zakon. Eto, zbunio sam se i ja sa ovim poslednjim, zamislite tek kako bi se deca snašla sa ovakvim logičkim paradoksom.

I zato oprezno, kada pozivate policiju u škole.

Više nismo sigurni kada se pojave da li je to uopšte policija.

I dok sam se udaljavao od novosadskog kampusa, ispirajući oči vodom da me ne bi pekle od suzavca, palo mi je na pamet da dodam i ovo na spisak sugestija roditeljima i nastavnicima.

Ne prizivajte policiju u škole. Pa, pogledajte samo šta se desilo studentima. Ovi se sad odomaćili po fakultetima, i isteruju studente na ulicu. Ne biste želite valjda da i vaši srednjoškolci krenu da izlaze na ulice, zar ne!?

Zato, nemojte…

U stvari, ima jedna situacija gde ne bi bilo loše da pozovete policiju da dođe u školu.

Mogli biste, recimo, da svojim mladim školarcima organizujete jednu pokaznu vežbu. Postrojte te policajce baš tako, u oklopima, istetovirane i sa fantomkama; bez jasnih obeležja na uniformi ih stavite ispred odeljenja, i onda glasno recite:

„Deco, nemojte nikad ovakvi da budete.“

Autor je lekar iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.