Država može da prisluškuje, ali ne i da snima suđenje

Sudija Višeg suda Vladimir Pecovski koji je proces otvorio citiranjem člana 1 st. 1 ZKP-a (a mogao je nastaviti i sa citiranjem drugih članova, npr. 16, 338 st. 1., 503 itd.) insistiranjem na disciplini u punoj sudnici zainteresovanih građana, pred kojima se ni jednom za reč nije javio tužilac Josimović, niti ga je povodom predloga odbrane sudija išta pitao, pokušao je da sebe predstavi kao neko koga isključivo interesuje sprovođenje zakona i efikasno postupanje.

Sam početak suđenja je obeležila rasprava o zahtevu odbrane da se proces tonski snima. Sud je odbio taj zahtev „u ovom trenutku“, uz obrazloženje da je predsednica Višeg suda u Novom Sadu Tijana Jakovljević obavestila postupajućeg sudiju da nemaju „tehničkih mogućnosti“, kao ni dovoljno zaposlenih za rad na transkriptima.

Ovim povodom su branioci ukazivali na okolnosti koje od početka prate ovo suđenje, uključujući nezakonite i kompromitovane dokaze i da je više puta prekršena pretpostavka nevinosti, pa smatraju da je tonsko snimanje uslov za pravično suđenje i autentično unošenje dokaznih radnji poput unakrsnog ispitivanja. Postavili su i pitanje čemu inače služi postojeći razglas i u čemu je problem da se pritiskom na dugme isti pokrene i snimi tok suđenja. Nakon što je adv. Horovic ovo izrekao, sudija je u zapisnik uneo konstataciju da se prisutna publika prilikom izgovaranja reči „pritiskanje“, smejala „i to više puta“. I zaista, u velikoj sali Višeg suda u Novom Sadu postoji sistem ozvučenja, a u sudu skrin soba za ispitivanje svedoka na daljinu, pa i kvalifikovano osoblje.

Kada je sudija saopštio svoju odluku o „trenutnoj nemogućnosti“ snimanja pretresa, branioci okrivljenih su nastavili da, vrlo vešto, iznose razloge za izuzeće javnog tužioca VJT u Novom Sadu S. Josimovića, njegovog nadređenog – glavnog tužioca B. Lepotića i glavnog tužioca Apelacionog JT u Novom Sadu T. Lagumdžija. Advokat V. Beljanski je predložio i izuzeće Vrhovne JT iz razloga što nije donela obavezno uputstvo.

Ovim slučajem se u skraćenom postupku i roku maksimalno produženih 60 dana bavio tužilac Josimović, koji je inače zadužen i za slučaj 13 okrivljenih povodom pada nadstrešnice ŽS u Novom Sadu koja je ubila 16 ljudi. On je bio dužan da u najkraćem mogućem roku preduzme određene dokazne radnje, a optužni zahtev je podneo poslednjeg dana produženog roka i insistirao na produženju mera pritvora za sve okrivljene. Nakon što je Viši sud prihvatio njegove predloge, okr. M. Vasić stupila je u štrajk glađu i žeđu.

On insistira da se svim okrivljenima izreknu maksimalne kazne od 5 godina zatvora, iako je zakonom utvrđen raspon od godinu do pet godina. NJega uopšte nije interesovalo što je prema raspoloživom audio-snimku kao glavnom (i verovatno – jedinom) dokazu optužbe sporna osnovana sumnja i što pojedini okrivljeni, poput D. Stefanovića, u predmetnom razgovora uopšte nisu učestvovali. Sve su to razlozi, koji po navodima odbrane diskvalifikuju tužioca Josimovića da kao nepristrasan vodi ovaj proces. Advokat Horovic je tome dodao i da je Josimović kao oštećeni vodi postupak protiv R. Jovovića, čiji je brat okr. L. Jovović.

Na kraju, povodom svih ovih činjenica, pitamo se kakva je to pravna država koja ima ljude i tehnička sredstva za neovlašćeno prisluškivanje prostorija parlamentarne političke stranke (pod izgovorom da ima uredan nalog BIA da prisluškuje narodnu poslanicu PSG-a), a nema za snimanje suđenja? Ubeđeni smo da se ovo pitanje, ukoliko postoji elementarna odgovornost i svest da je reč o suđenju koje prate epiteti „istorijsko“ i „političko“, mora rešiti do nastavka suđenja uz angažovanje predsednice suda i Ministarstva pravde koje je nadležnost za zgradu i opremljenost suda. Pa valjda je neko odgovoran već razmišljao o tome da će Viši sud u Novom Sadu biti nadležan i za još veće suđenje, npr. za slučaj „Nadstrešnica“!

Kakva je to vladavina prava kad se (pod izgovorom da se ima nalog BIA za prisluškivanje Ane Oreg), toleriše nezakonito davanje i objavljivanje materijala koji je BIA neovlašćeno i „usput“ snimila, privatnim televizijama sa nacionalnim frekvencijama (Pink, Prva TV, Informer i Studio B), da naprave specijalnu emisiju i najave hapšenja svih učesnika ovog razgovora? Istovremeno, a nakon hapšenja ovde okrivljenih i održavanja najvećeg mirnog političkog skupa u istoriji Srbije – 15. marta, niko od nadležnih nije imao hrabrosti da pokrene istragu povodom neovlašćenog formiranja ograđenog šatorskog naselja u centru Beograda i boravka ljudi sa kriminalnim dosijeima u njemu, te upotrebu „zvučnog oružja“ prema mirnim učesnicima skupa. „Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja“ nije nikome palo na pamet ni tokom višednevnih blokada ili ranijih ulazaka građana u RTS…

Šta studenti i aktivisti PSG-a iz Novog Sada misle o sebi i situaciji u kojoj su se našli, govore ne samo njihove izgovorene reči i veliki broj građana koji su se okupili ispred suda 24. novembra. O tome svedoči i izložba „Najnormalniji ljudi na svetu“ koja je 22.11. postavljena u OC K13 u N. Sadu.

Autor je sudija u penziji iz Novog Sada

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.