DS je stožer okupljanja slobodnomislećih ljudi

Jedna politička stranka, posle mnogo godina unutrašnjih sukoba, konačno je snažno i odlučno iskoračila iz političkog gliba u koji ju je gurnuo pomahnitali vođa ovog opakog režima.

Demokratska stranka više ne pliva ni leđno ni kraul u kaljuzi u koju je političku scenu u Srbiji pretvorio najbolji učenik Vojislava Šešelja. Hrabro i odlučno, sa jasnom vizijom i sa razumljivim porukama, Demokratska stranka je izašla iz tog mora blata i kala i te arene besmisla, oprala se na bistrom izvoru od naslaga blata kojim je gađana i postavila nove putokaze.

To su putokazi za hrabre i odlučne, ali i za one koji su izgubili nadu, koji ne vide smisao, za posustale, za obespravljene ali ne i slomljene. Za one koji veruju da su ideje i vizija osnivača Demokratske stranke žive i dostupne ne samo obrazovanoj eliti, već su razumljive i nama običnim ljudima.

Silno sam obradovan onim što je u poslednje vreme uradila i sprovela u delo Demokratska stranka. Otpočeti su i još uvek traju integrativni procesi koji od Demokratske stranke ne prave najveću stranku opozicije, već prave alternativu režimu Aleksandra Vučića. Novi ljudi od ugleda i kredibiliteta, pretežno sa Univerziteta, to jest onog dela društva koji u ovom trenutku uživa najveće poverenje među građanima Srbije, uključili su se u rad obnovljene Fondacije “LJuba Davidović”.

Imena koja čine intelektualnu reprezentaciju naše zajednice poput dr Vukašina Milićevića, docenta dr Stefana Surlića, profesora dr Tanasija Marinkovića, profesorke dr Snježane Milivojević, reditelja i profesora Gorana Markovića, docentkinje dr Jovane Karaulić, profesora u penziji dr Žarka Trebješanina, profesorke dr Galjine Ognjanove, docenta dr Aleksandra Čupića, advokata Jovana Rajića čuvši poziv na okupljanje, stali su pod visoko razvijenu zastavu slobode.

Demokratska stranka je kao mnogo puta u svojoj istoriji, ponovo stožer okupljanja slobodnomislećih ljudi spremnih da savladaju zlo koje se zacarilo i uspostave društvo normalnosti kojim vladaju pravo i pravda.

Posebno sam ponosan na to što je Demokratska stranka donela tri, po meni ključne odluke. Poslanici Demokratske stranke su se pridružili pozivu studenata na generalni štrajk i ne učestvuju u radu obesmišljene Narodne skupštine. Druga odluka je proistekla iz ove prve.

Poslanici ove najznačajnije stranke u Srbiji nisu učestvovali u nemilim scenama neuspešnog performansa u Skupštini Srbije koji je trebalo da spreči održavanje sednice, a proizveo je sasvim suprotan efekat kod ogromnog dela građana, a studenti su se čak i ekspresno ogradili od ovog, meni i danas nerazumljivog čina, koji nije priličio parlamentu, poput bacanja dimnih kutija i aktiviranja protivpožarnog aparata. Treća odluka po meni je još značajnija.

Demokratska stranka je najdoslednije posvećena ispunjenju studentskih zahteva i dok se taj uslov ne ispuni, odbila je da učestvuje u kreiranju predloga ostatka opozicije o Vladi narodnog poverenja koja podrazumeva Vladu sa predstavnicima aktuelne vlasti, a pre svega sa Srpskom naprednom strankom.

Posle pucanja u narod zvučnim topom, posle batinanja i gaženja studenata u protestu, nezamislivo je da oni koji su kreirali problem, sada sede za stolom kao deo rešenja tog problema.

To je baš ono što smo mi obični članovi i građani očekivali od naše Demokratske stranke. Razumevajući da mediji nisu u stanju da isprate sve aktivnosti na političkoj sceni, da će Demokratska stranka posle mnogo vremena ponovo uspostaviti Sekretarijat i Informativnu službu u punom kapacitetu, te verujem da će ove važne informacije o radu Demokratske stranke uskoro postati dostupne i ljudima poput gospodina Dobrivoja Antonića koji se zapitao gde se izgubila DS.

Ovo proleće miriše na žuto. Na radost.

Autor je penzioner

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.