Elita, plebs i Hegelova piljarica

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A zašto to AV može? Zašto je mogao Tito? Evo još jednog našeg pravnika koji nije „čuo“ (na Pravnom u Beogradu) da smo oko 700 g živeli u despotskim sistemima (vizantiska, osmanska, komunistička faza). Nego pravniče kako se iz despotskog sistema „prelazi“ u građansku demokratsku republiku (ili monarhiju)?

2. „..tekst pored podele sadrži nevešto prikriveni žal za podrškom ljudi koje predsednik države, s jedom naziva „elitom“…“
   (Ni) ovo ne pije vodu. Nigde se ne vidi navodni jed. Na protiv „elita“ je jesna sto je malobrojna. Eto skoro Goran Markovic javno i ljutito objavi raskidanje svih veza sa dotadasnjim kolegama i prijateljima jer su ga odbili u njegovim pokusajima vrbovanja…
   A inace na onu Vucicevu optuzbu o ‘bohoru’, muk! Dakle i tu je Vucic u pravu.

   1. Suština Hegelove piljarice je da bujicom drugih optužbi skrene temu sa suštine. Koga interesuje kupljena diploma, koruptivne veze članova vlade kad se govori o pokradenim milionima, nasilnicima, fašistima, nekulturnim primitivcima… I kako izaći iz te rasprave. Pobijati jednu po jednu optužbu, valjati se u bujici kontradiktornosti i samoprojekcija, znači skretanje sa suštine – mućak jaja, odnosno mućak diplome.

3. Odličan tekst, botovi su zbunjeni.

4. retko kad stignem da većini tekstova koje čitam poklonim punu pažnju, ali ovaj ne da sam pročitao, nego me je na „keca“, nabio dva metra ispod zemlje … Sjajno!

5. Sopenhauerovu „Dijalekticku eristiku…. „treba procitati da bi se moglo prepoznati svih 38 „trikova“koje oni,koji su je procitali upotrebljavaju ili
   zloupotrebljavaju.
   Najvise u Skupstini!

6. PARDON! „Eristicka dijalektika…“ je ispravan naslov.

7. Odličan tekst, veoma argumentovan, konkretan i jasan. U pomenutoj Šopenhauerovoj knjizi reč je o Strategemi 36 koja kaže: „Zapljusnuti, zatrpati sagovornika gomilom besmislenih, nesuvislih rečenica, bujicom reči čime se može postići efekat jer ljudi prirodno smatraju da u rečima mora imati nekog smisla“. Šopenhauer je optuživao baš Hegela za „puko drljanje reči“, govoreći da je Hegel po tom pitanju mnogo gori od Kanta, Fihtea i Šelinga, ali to je neka druga tema. Pored takvog načina skretanja pažnje običaj je i da se koristi taj primer Hegelove piljarice, tj. da se ne raspravlja o konkretnim tezama nekog teksta već se sve svodi na lične i ideološke diskvalifikacije. Sujeta pita KO je u pravu? Mudrost pita ŠTA je pravo? Karakterističan primer u oba pravca može da bude N.Čanak, on nešto kaže a protivnici mu odmah spočitaju da je debeo, autonomaš i da vozi prebrzo. Neko drugi kaže nešto Čanku a on odgovori da je reč o poznatom fašisti, ekstremisti i ksenofobu, pritom niko ne govori o tome šta je predmet spora.