Evo jedne zagonetke-pitanja

Zagonetka glasi: Da li ličnost koja obnaša neku od javnih funkcija to i jeste, odnosno to i radi. Npr. da li je predsednik vlade koji obnaša funkciju predsednika vlade i stvarno predsednik vlade. Ironično zvuči taj glagol „obnašati“, pomalo posprdno, bar kada su moje uši u pitanju.

Češće se koristi glagol „vršiti“ a stariji čitaoci se sećaju prekomerne (zlo)upotrebe ove reči, te je dotični ovaj ili onaj vršio ovu ili onu radnju, recimo vršio prenos ili vršio hapšenje ili …Zašto ne samo prenosio ili hapsio tajna je za mene iako imam nekoliko mogućih objašnjenja.

Nije nekad u srećna vremena bilo toliko hapšenja kao danas (ili se hapsilo bez našeg znanja o tome) pa je vršenje uglavnom bilo za druge radnje i pojave, recimo vršenje dužnosti. Kad smo već kod vršenja dužnost taj je sklop reči očigledno preživeo istorijske lomove i navodne promene državnih i društvenih sistema te i dalje imamo vršioce dužnosti kao masovnu pojavu.

Očigledno da se obnašatelj dužnosti nije pokazao kao adekvatan zamenjujući pojam ma koliko bi mom uhu više prijao jer bliže opisuje ličnost i dužnost obnašatelja. Osim toga u reči obnašatelj nije kao u reči vršilac ugradjena privremenost.

Opet, kao što vam je takođe poznato u Srba su privremena rešenja najtrajnija. Sigurno imate kakvo privremeno-trajno rešenje oko sebe i pronaći ćete ga, samo treba da se osvrnete. Evo još reči, koje se trenutno vrlo često koriste u javnom govoru a po meni su ili nepotrebne ili višak. Reči poput negde, nekako, neko koje se na tv-eu čuju svako malo bez ikakvih razloga osim da nama koji ih čujemo izazovu sumnju o tome da li je onaj koji ih izgovara siguran u to što zastupa.

S druge strane ima i onih(onog) koji ih ne izgovaraju jer su prošli kurs u javnom obraćanju a zarad uverljivog izgovaranja sve notornijih laži. Dakle, shvatili ste da je ovde reč o jeziku i njegovoj upotrebi ili zloupotrebi kako vam drago bez pretenzije na sveobuhvatnu sliku koju uostalom kao laik i ne mogu dati, već sa željom da skrenem pažnju (ne)pažljivom slušaocu upravo na važnost pažljivog slušanja i tumačenja izgovorenog.

Nije to naravno lako u ova ubrzana vremena ali ko je ikad pomislio da na ovom svetu treba da se susreće sa lakim stvarima srešće samo one upravo suprotne. Naše, mislim na srpsko iskustvo prepuno hvatanja za lakše puteve valjda napokon postaje i poučno u tom smislu. No vratimo se rečima. Recimo rečima: rušenje i ustavni poredak.

Rasprava između VJT i Sudstva o kvalifikaciji navodnih dela demonstranata protiv vladajućeg režima je svakako neophodna sa aspekta prava. Što se jezika i logike tiče postavlja se pitanje može li se srušiti ili rušiti nešto što je jedan čovek uz pomoć svojih pajtosa u rušenju već uradio i da li se ovde jezik makar bio on i pravnički koristi da bi se stvari razjasnile ili da bi se stvarnost o tome ko bi trebalo da podleže sudskom procesu sakrila. Van pravne već u ime samo logike iz srednje škole zar nije bliže istini uhapšene optužiti za zahtev da se ustavni poredak uspostavi?

Kada već znamo da je porušen i ko ga je porušio. Koliko je i kakvo stanje u jednoj naciji najlakše je videti odnosno čuti. Javno izgovarane reči su simptomi tog stanja.

A u kakvom je stanju vlast mogli smo znati i mnogo ranije samo da smo slušali šta je sve i na koji način izgovarao prvi čovek te vlasti. Što je voda za planetu to je jezik(jezici) za civilizaciju. Otud mislim da bi jezik trebalo zakonski štititi, mislim na javnu reč, pogotovu u vreme rasprostranjenosti medija i komunikacija. Zloupotrebu jezika, laganje u propagandne svrhe, propaganda, pogotovu politička zasnovana na lažima i poluistinama morala bi biti zakonski sankcionisana.

Manipulacija (uz obilato laganje) kojim je ovaj režim koristeći javni servis i privatne televizije sa nacionalnim frekfencijama koje su takodje javni resurs hipnotisao jedan deo birača zločin je koji bi kao i svaka druga prevara kojom se ostvaruje materjalna i nematerjalna korist morao biti pravno sankcinisan.

Materjala o tome ko je (s)rušio ustavni poredak i lažima prevario glasače u ime sopstvene koristi ima napretek. U međuvremenu, uporno i mirno. Do pobede!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.